U jednoj od kultnih scena filma „Ko to tamo peva” Danilo Stojković, držeći rasklimatanu ogradu mosta izgovara čuveno „Da se ja pitam, ja bih ovuda proterao autobus. Nije to tako loše kao što izgleda.” I tad pada,…
Da li je otprilike takvo bilo razmišljanje nadležnih u situaciji kada su odlučili da dok je zbog gradnje brze pruge Subotica presečena napola jedan od alternativnih pravaca u povezivanju grada ide preko Majšanskog mosta? U pitanju je most, nadvožnjak za koji je još 2013. godine traženo da bude bar delimično zatvoren za saobraćaj, naročito teretni.
Preko mosta sada prolazi gro vozila koja su se sa istočnog u zapadni deo grada kretala najfrekvetnijom gradskom raskrsnicom. Kada je ona zatvorena zbog gradnje brze pruge, veza dva gradska dela postao je Majšanski most. Uprkos tome što studije rađene 2013, 2016. i potom 2019. godine, ukazuju na izuzetno loše stanje mosta i preporučuju obustavu saobraćaja, potpuno ili bar delimično…
Poražavajući rezultati studija nisu motivisali gradske vlasti u protekloj deceniji da sanira most. Umesto toga, on je, uz nadu da „Nije to tako loše kao što izgleda”, postao glavna gradska saobraćajna veza. Tako se na luku mosta „guraju” putnička vozila, biciklisti, pešaci, zglobni autobusi, teški kamioni. Zglobni autobusi teškom mukom se spuštaju sa mosta i savijaju prema gradu, jer je raskrsnica odakle se dalje račvaju putevi mala, pa zbog autobusa nastaje zakrčenje saobraćaja.
„Porodici sam odavno zabranila da ide preko mosta. Samo izuzetno” kaže u razgovoru za „Politiku” mr Aniko Tešanović. Njena firma „Misan i dag” je 2013. godine uradila „Elaborat zaštite i održavanja Majšanskog mosta – pregled i utvrđivanje stanja objekta sa predlogom mera sanacije”. Naručilac je bila JP Direkcija za izgradnju grada Subotice. U elaboratu je dato stručno mišljenje sa zaključkom i predlogom mera, kao i način i dinamika sanacije.
U zaključku o stanju mosta kaže se: „usled izostanka ugradnje tipske dilatacione spojnice iznad srednjih stubova mosta, došlo je do pojave pukotine kroz asfalt. .hidroizolacija na tim mestima je prekinuta i dolazi do procurivanja atmosferske vode, a zimi slane vode usled soljenja kolovoza, direktno na srednje stubove mosta što je izazvalo koroziju armature unutar betona sastavnih delova srednjih stubova i do degradacije i rasturanja betona praćenim širokim pukotinama i odvaljivanjem velikih komada betona. Ova oštećenja je potrebno hitno sanirati i ukloniti uzroke oštećenja pošto direktno ugrožavaju nosivost i stabilnost mosta,”
Pojednostavljeno: prenapregnuti nosači mosta izgubili su elastičnost, most je po sredini napukao, voda sa površine sliva se na dva središnja stuba izazivajući propadanje i betona i armature.
I pored ovih upozoravajućih ocena, na mostu ništa nije urađeno, ali je naručen novi elaborat. Naručilac je ponovo Direkcija za izgradnju grada, a 2016. godine, „Statički elaborat i program ispitivanja za objekat Majšanski most u Subotici” uradilo je preduzeće „BK ing”. U uvodu elaborata kaže se da je urađen pošto je od prethodnog „uočena daljnja erozija konstruktivnih elemenata i korozija, kako zaštitne ograde, tako i armature u konstruktivnim elementima”. Ovo preduzeće za ocenu stanja mosta koristilo je, između ostalih metoda, i simulaciju vozilom „V600”, što je postupak koji se koristi za procenu statike i izdržljivosti mostova. U zaključku je navedeno: „Most kao celina nema potrebnu nosivost za probno opterećenje vozilom ’V600’.” U dodatku elaborata urađen je i kontrolni statički proračun koji je doveo do istog zaključka.
Rezultati elaborata nisu pokrenuli radove na poboljšanju stabilnosti mosta, ali je naručena nova studija 2019. godine. Naručilac je sada JP za upravljanje putevima, što je bivša Direkcija pod novim imenom, a projekat je izradila firma „Tri omega inžinjering” iz Beograda, koja takođe konstatuje da se saobraćaj na mostu mora ograničiti.
Kako je za „Politiku” istakao građevinski inženjer, koji je želeo da ostane anoniman, kada je reč o oštećenjima na mostu došlo je do neizvesne preraspodele sila i više se ne zna šta može biti impuls koji može da dovede do njegovog daljeg urušavanja. „Politika” je početkom sedmice uputila pitanja gradskoj upravi, kao i JP za upravljanje putevima, da li su im poznati rezultati studija, i da li su imali drugačija saznanja kada su veliki deo gradskog saobraćaja preusmerili na most za koji je još pre deceniju tražena hitna sanacija, međutim do pisanja teksta nije stigao odgovor.
