MVP: Filip Barna

Malo ko je individualnim partijama u domaćoj košarci pažnju na sebe skrenuo kao Filip Barna. Ovaj košarkaš subotičkog Spartaka je dominirao na parketima u Drugoj muškoj ligi Srbije i tako pokazao da je uveliko prerastao ovaj nivo takmičenja.

Barna je najbolji strelac i skakač šampionata, te osmi asistent. U proseku beleži 23.1 poena, 9.1 skokova i 5.4 asistencija po meču, uz 59.6 odsto procenta šuta za dva. Sa valorizacijom 29.7 je najkorisniji igrač DMLS-a.

Pomenuti statistički parametri, ali i generalan utisak koji Barna ostavlja na parketu, naveo je portal mvp.rs da sportsku javnost upozna sa potencijalno novim biserom srpske košarke.

Možete li za početak da prokomentarišete ovu sezonu?

„Ovo mi je, mogu da kažem, prva prava seniorska sezona. Ovo mi je treća sezona kako igram seniorsku košarku, ali sam u ovoj uspeo da se nametnem i pronađem svoju igru, a sve što sam uspeo da postignem je zahvaljujući mom treneru i saigračima. Prvi deo sezone je bio sa dosta uspona i padova, prvenstveno iz razloga što nas je bilo najviše desetorica na treninzima. Davali smo sve od sebe da nam treninzi izgledaju normalno, iako je to bilo gotovo nemoguće. Drugi deo sezone je bio nešto bolji, promenio se trener, došao je Blagoja, koji nam je ulio novu dozu samopouzdanja, zbog čega smo napredovali pre svega individualno, a zatim i timski.“

Šta se dogodilo da odjednom pružite ovako dobre partije?

„Pre svega, letos nisam imao klub. Imao sam nekoliko drugih opcija, ali sam se odlučio da ostanem u Spartaku. Ispostavilo se da je takva odluka bila odlična, jer sam dobio vodeću ulogu u timu, što je za mene bila šansa za napredak. Leto sam maksimalno iskoristio kako bih se posvetio radu u teretani i nameštanju šuta. Može da se kaže da je razlog mog dobrog individualnog učinka u tome što sam u sezonu ušao potpuno spreman i što sam znao da ću dobiti šansu, koju sam na kraju iskoristio na najbolji mogući način.“

Posebno ste se istakli u utakmici sa Zdravljem, kome ste ubacili čak 42 poena:

„Ako se dobro sećam, to je bio sam početak sezone. Možda druga ili treća utakmica. Zanimljivo je da, kada smo stigli u Leskovac, nismo dobili svlačionicu do dva minuta pre početka utakmice. Presvlačili smo se na tribinama. Dočekali su nas tako kao da se njihova pobeda nije ni u jednom trenutku dovodila u pitanje. Takav njihov pristup u meni kao da je probudio neki bes, motiv. Sve što sam želeo je da im dokažem da smo bolja ekipa od njih. Na sve to se nadovezalo i moje sjajno raspoloženje. Jednostavno, sve mi je polazilo od ruke. Još kad je Krstanović dobio petu ličnu grešku, preuzeo sam odgovornost i pobedili smo posle produžetka. Od te utakmice sam bio pun samopouzdanja i shvatio da će ovo definitivno biti moja sezona.“

Šta je nedostajalo da se ostvari malo bolji rezultat?

„Nedostajala su možda dva ili tri iskusna igrača. Krstanović i ja igramo po skoro 40 minuta i nemamo baš veliku rotaciju. Takođe, ovo je zaista mlad tim, skoro svi imamo oko 20 godina. Jednostavno, bila nam je potrebna veća rotacija, koja bi bila sačinjena od iskusnijih igrača. Krstanović i ja smo pronašli zajedničku igru, dobro smo funkcionisali. Baš smo se dobro razumeli, pogotovo u pikenrolu i pikenpopu. Ali, to nije bilo dovoljno za nešto više.“

Spomenuli ste da imate veliku minutažu. Da li ste imali problema sa umorom?

„Istina je da sam se posle utakmica osećao izmoreno, ali mlad sam. Te stvari ne utiču mnogo na mene. Naravno, ne žalim se. Mladom igraču je i cilj da igra što više. Nedelju dana je dovoljno da uspem da se oporavim za narednu utakmicu. Nije uticao taj umor na mene.“

Često se dešava da, kada je mladi igrač dominantan, od starijih bude često fauliran. Nekada malo grublje od uobičajenog. Da li je i sa Vama bio takav slučaj tokom ove sezone?

„Iskreno, jesu me tukli (smeh). Mislim da iznuđujem prosečno 10 faulova po utakmici. Mada, razumem ih. Moja igra se uglavnom bazira na ulazu. Zbog toga, često kada uđem u reket dobijem malo batina (smeh). Uglavnom nisu to grubi faulovi, ali jedan igrač ume da te ne poštedi. Jedini put kada sam osetio baš onako jaku „sekiru“ je bilo od Raška Katića. Još ako mu se nešto zameriš… Naj***o si (smeh). Ta stvar mi se i najviše sviđa kod njega. Poštujem takav stil igre.“

Da li biste mogli da igre iz druge lige da preneste u prvu?

„Dobro pitanje. Mislim da bih mogao, ali ne u tolikoj meri. U Spartaku je bila takva situacija da sam imao puno minuta i loptu u rukama. Iskreno, nisam siguran da bih u nekoj drugoj ekipi pre svega imao takvu slobodu. Dao bih sve od sebe da ponovim ovakvu sezonu, naravno, ali mislim da bi bilo malo drugačije.“

Kome osim Vama da zahvalimo što gledamo ovakvog Filipa Barnu?

„Možemo da zahvalimo Blagoju Iviću (treneru Spartaka prim.aut). On je došao u januaru i baš me je podigao od istog trenutka. Dao mi je samopouzdanje i ukazao mi na greške koje sam morao da ispravim. Mislim da je on jedan od najzaslužnijih što sam nastavio dobro da igram.“

Vratimo se na početak Vaše karijere. Kako i zašto ste počeli da trenirate košarku?

„Počeo sam da treniram kada sam bio prvi razred osnovne škole. Prvo je moj rođeni brat počeo da trenira, a ja sam sa svojim ocem odlazio da gledam njegove treninge. Jednostavno, kroz gledanje mi se dopala igra. Tada sam odmah pitao tatu da počnem i ja i već sledeće godine sam se upisao u školicu košarke. Nikada nisam razmišljao ni o jednom drugom sportu.“

Koliko znamo, dešavalo se da zbog košarke propuštate i školske ekskurzije.

„Da, propustio sam matursku ekskurziju. Tada nam je Nenad Čanak bio trener i došao je taj trenutak da ga pitam da li bih mogao da idem. A, znao sam da ne bi trebalo (smeh). Već je krenula sezona, bio je oktobar. Na kraju sam ga pitao, a po njegovom pogledu sam shvatio da ne bi trebalo da idem (smeh).“

Mladi košarkaši se sve više odlučuju za put u Sjedinjene Američke Države na studije. Da li ste i Vi o tome razmišljali?

„Iskreno, razmišljao sam. To je bilo pre tri godine i bio sam u takvoj situaciji da biram da li da potpišem ugovor sa Spartakom ili odem za Ameriku. Doneo sam odluku da bi bilo bolje da ostanem. Ipak sam u svom gradu, igram prvu ligu… Ispostavilo se da sam dobro izabrao.“

Na kojoj poziciji se bolje osećate – na „dvojci“ ili „trojci“?

„Dobro pitanje. Na „jedinici“ (smeh). Drugi deo sezone sam dosta proveo igrajući plejmejkera i to mi iskreno najviše prija. Da je lopta kod mene, da razigravam… Naravno, ni „dvojka“ i „trojka“ mi nisu strane pozicije, ali ovako, iz mog ugla, najviše volim pikenrol da igram i da tu nalazim rešenja. Zbog toga volim da igram plejmejkera.“

Karijeru ste počeli u klubu koji se zove Prozivka. Zatim je usledio Spartak, a jedne godine ste se čak preselili u Beograd, gde se nastupali za Vizuru u mlađim kategorijama. Kako je došlo do toga da pređete u taj klub?

„Te godine sam želeo da promenim sredinu, da probam nešto drugo. Da vidim da li ću se snaći u nekom drugom klubu. Tada sam otišao na probu u Vizuru, prošao sam i krenuo sa klubom na pripreme. Delovalo je da će sve biti u redu, da ću igrati… Ali, nije došlo do toga. Desilo se da sam te sezone jedva igrao pet minuta po utakmici. Iz ove perspektive, ta sezona je bila promašaj. Doduše, naučio sam neke „životne“ stvari. Koliko god ta sezona bila promašaj, uspeo sam da izvučem nekoliko važnih životnih lekcija.“

Prošle godine ste bili na širem spisku reprezentacije Srbije do 20 godina, ali niste prošli. Da li ste se razočarali?

„Jesam. Stvarno sam se ozbiljno pripremao za reprezentaciju i dao sam sve od sebe da uđem među 12 za Evropsko prvenstvo. A, među prvima sam ispao. Dve nedelje sam proveo sa timom, bio na pripremama na Zlatiboru… Ali, to je život. Ne osvrćem se previše na to. I to je bila još jedna dobra životna lekcija za mene.“

Spomenuli ste da volite igru na obruču i to Vam je najjače oružje u igri. Na čemu bi trebalo da radite kako biste se unapredili?

„Na šutu i driblingu. Cele sezone sam radio na šutu i mislim da sam ga popravio. Takođe, kada se dogodi neka izolacija i kada me preuzme visoki igrač, želim da imam takvu tehniku kojom ću ga lakše izbaciti i probiti.“

Planovi za budućnost?

„Cilj mi je da nastavim sa košarkom koliko god mogu. Takođe, želja mi je da nastavim sa školom, što mi je plan „B“. Jer, ne daj Bože da se povredim. Zbog toga moram da razmišljam i o rezervnom planu.“

 

izvor: mvp.rs



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR