Osim komunalnog i industrijskog otpada, u Regionalnu deponiju donosi se i mulj sa prečistača otpadnih voda u sklopu „Vodovoda i kanalizacije”. U Regionalnoj deponiji su na korak i od njegovog recikliranja i plasiranja na tržište – kaže za „Politiku” direktor, dr Gligor Gelert.
„Prošle godine ovde je isporučeno 72.500 tona komunalnog otpada, ali kada se tome doda i industrijski i mulj, obradili smo ukupno 101.000 tona. Deo toga uspevamo da nakon sortiranja isporučimo operaterima, pre svega plastiku, PET ambalažu, papir, karton, metal. Za fabriku ’Lafarž’ pravimo neku vrstu briketa i oni ga koriste kao alternativno gorivo, jer imaju tehnologiju za njegovo bezbedno korišćenje. Za sada na tržištu obezbeđujemo šestinu svog budžeta”, kaže direktor Gligor Gelert.
Za sada se reciklira svega četiri odsto otpada. U Regionalnoj deponiji se nadaju da će uskoro dobiti i sve potrebne dozvole od Instituta za seme u Novom Sadu, jer su posebnim postupcima uspeli da mulj sa prečistača od otpada pretvore u koristan kompost. Za to je bila potrebna i promena pravilnika i da se omogući da se od onoga što se smatralo otpadom dobija korisna materija spremna za tržište. „Mi smo već imali pozive zainteresovanih za kupovinu ovog komposta koji bi mogao da se koristi na određenim terenima”, kaže Gelert.
Bez nagrade za savesne
Sistem gazdovanja otpadom koji se primenjuje na severu Srbije ima jednu manu: za razliku od mnogih zemalja Evrope, nema stimulacije ili nagrade za one koji pedantno razvrstavaju PET ambalažu ili limenke i tako ih predaju na za to odreženom šalteru ili kiosku.
„Mi smo u preduzeću uradili ono što je u našoj moći. Onima koji na primer donose razvrstani građevinski otpad dajemo 10 puta nižu cenu za odlaganje otpada. Tako da ako je neko razvrstao svoj komunalni otpad ili građevinski šut za odlaganje plaća 200 dinara, a ne 2.000 dinara po toni”, objašnjava direktor Regionalne deponije Gligor Gelert.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Takodje treba izmuljati Palicko i Ludosko jezero kako god znali i umeli. Verovatno bi usisavanje bilo najjeftinije, bez isusivanja, ali i najsporije. Svejedno, samo da se pocne nesto raditi. Dok je mulja u jezeru ne moze biti ciste vode.
Trovach, moja tetka kaze da su nekada taj mulj iz jezera prodavali da se baca na njive,teta ima dosta godina pa mi nekako ta informacija nesigurna. Da li si ti nesto cuo?
@croat…Nisam cuo, ali je moguce. Cak sam i pisao vise puta na tu temu. Treba uraditi uzorkovanje mulja i ako je sadrzaj stetnih materija (najcesce teskih metala) ispod dozvoljenog mogao bi se upotrebiti kao djubrivo, prvenstveno na pesku jer zbog visokog sadrzaja cestica koloida i gline pomaze zadrzavanje vlage, a ujedno je i dobro organsko djubrivo. Ako je sadrzaj stetnih materija previsok, cak i tada moze da se upotrebi prilikom posumljavanja, ili da se u tankom sloju rasturi po sto vecoj povrsini sume i okolnih livada. Cak sam razmisljao i da se posumljavanje pokusa jednostavnim sejanjem semena voca u pripremljena „gnezda“. Nema nabavke sadnica, ni kopanja dubokih rupa (usteda), a sejanci razvijaju vretenast i dubok koren koji trazi vlagu u dubini. Najvise bi odgovarale visoke vrste poput oraha, kruske i tresnje (mozda i mecja leska), ali i jabuka i sljiva iz semena mogu narasti 7-8m u visinu. Obilje voca bi pogodovalo i divljaci, kao i ljudima koji bi mozda setali tuda (neprskano i na dohvat ruke, a neisplativo da se odnese veca kolicina).
Pale su mi na pamet jos neke divlje i poludivlje vrste voca poput drena, oskoruse, gloga i drugih. Ne moraju biti samo visoke vrste. Vazno je samo da suma veze pesak i zasenjuje tlo cime se snizavaju temperature.
Što se tiče izmuljavanja Palića, meni se čini da neko (mislim na gradsku upravu) namerno zaustavlja bilo kakve konkretne i ozbiljne projekte vezane za ovaj problem. I to zato što im je cilj brza zarada, pranje novca, krađa i kontinuirano izvlačenje sredstava za neke stvari kojima u ovakvom okruženju nije vreme.
Samo jezero je prvi i osnovni resurs. Ako je ono čisto i „održivo“, uz organizovano održavanje, onda svi ili većina pratećih projekata i sadržaja dolaze sami od sebe. Dugoročna investicija za sve strane, uključujući i onu korumpiranu.
Da li neko zna sta se desilo sa muljem te godine kada su ga isusili?
@River…Meni se cini da im nije interesantno nikakvo jeftino resenje jer im je tu slabo ugradjivanje. Pored toga, imam osecaj da namerno unistavaju Suboticu, samo ne znam iz kog razloga. Da li nas vlast kaznjava zbog necega, ili je nesto jos podmuklije (smradikalsko) u pitanju? Stvarno ne znam.