Na krovovima grada

Bilo je proleće 1929. godine, kada je šef tehničkog odeljenja uprave grada Subotice presavio tabak i napisao pismo gradskom Senatu:

„Broj radio prijemnih stanica u Subotici raste od dana do dana. Kod izgradnje antena tih stanica u najvećem delu nisu uzeti u obzir važeći tehnički propisi tako da isti ne odgovaraju niti sa gledišta uređenja grada, niti sa gledišta opšte sigurnosti…“

Govoreći današnjim jezikom – na kućama su se pojavile radio antene koje ruže grad i nije sigurno koliko su bezbedne. Čudo zvano RADIO pojavilo se početkom dvadesetih godina a kod nas se već reklamira “Prva i najveća domaća firma za izradu i prodaju radio-aparata KONRATH RADIO -Subotica“.

Gradskom tehničkom odeljenju Subotičani su se obraćali za svaku, makar i najmanju intervenciju na svojim zgradama, a kako su radio antene bile novotarija, još nisu bili jasno utvrđeni propisi za njihovo postavljanje. Ni sa estetske strane antene nisu odgovarale građevinama koje su udešene sa toliko lepih detalja. Zato je napravljen pravilnik koji su lokalni listovi „Neven“ i „Bacsmegyei naplo“ preneli kao oglas građanima, da prijave svoju nameru o postavljanju antena „jer ukoliko radioantena neće odgovarati uvetima uređivanja grada ili opšte sigurnosti, dužni će biti antenu preudesiti.“

Subotičani su morali da se naviknu na te „uljeze“ jer je to bio tek početak. Antena se neće rešiti ni do današnjih dana.

Početkom šezdesetih novine pišu da su subotičke krovove već preplavile tv antene zajedno sa UKT antenama. Te 1962. godine radio i tv aparati se prijavljuju nikom drugom do – udruženju penzionera, pa su oni raspolagali sa podacima: da su radio aparati ušli u svaku kuću, da su 60-70% njih proizvedeni u Ei Niš, da u gradu ima već 1800 televizora (120 na Paliću i 4 u Žedniku…)

“Meteor” u Štrosmajerovoj

Iz nekog razloga antene nisu više predstavljale estetski problem kao nekad. Možda to mogu da zahvale slikama, ilustracijama, filmovima… koji su tu, u suštini nezgrapnu skalameriju ubacili u jednu romantičnu predstavu grada čiju panoramu čine raznoliki krovovi okićeni, sada već obaveznim antenama i ponekom mačkom.

Postale su jedno od obeležja urbane atmosfere dvadesetog veka, uz automobile i neonske reklame.

Pogled na Suboticu sa ravnog krova hotela Patria, šezdesetih

Iako su se likovno uklopile u sliku grada, antene nisu bile neko tehničko savršenstvo nego nužda. Prvi program JRT se u Subotici mogao pratiti samo pomoću sobne antene, dok se za Drugi program morala postavljati antena na krov. Postavljana je i za mađarsku televiziju pa se na svakoj kući videlo na koju je stranu okrenuta, na sever ili jug, mada ih je uglavnom bilo više, u želji da se uhvati još koji program.

Kada je na kraju veka stigla kablovska televizija, mislilo se da klasične antene idu u istoriju, a možda i “tanjiri” za satelitsku tv. Međutim, to se nije desilo. Kao da su sve one ostale na svom mestu. Negde zaboravljene a negde i dalje u funkciji.

Praktično su postale nevidljive jer je došla nova generacija antena mobilnih operatera, internet predajnika, baznih stanica…Uspuzale su se na krovove, dimnjake, tornjeve i ne prestaju da se množe. Gledajući građevine kako su nekada izgledale bez toga i upoređujući ih sa današnjim stanjem, ove moderne predstavljaju svojevrsno urbano zagađenje, pogotovo ako je istina da su štetne za ljude. Oni koji ih postavljaju tvrde da je to nije istina, da su ove bazne stanice u stvari sasvim bezazlene.

Kako god bilo, jednom u budućnosti mora doći dan kada neće biti potrebne antene, ili će one biti toliko male da se neće videti. Sve se smanjuje pa zašto ne bi i to. Samo treba dočekati.

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Radio Konrath D.D. Saba
    https://gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2021/01/Radio-Konrath-D-D-Saba.jpg

  2. Kertvaros kaže:

    Danasnji mladi ljudi bi najverovatnije bili jako iznenadjeni kada bi ukljucili neki stariji radio aparat sa “cevima” odnosno radio-lampama. U pocetku se ne bi desilo nista. Tek negde nakon minut ili dva bi se culo nekakvo lagano pucketanje i krcanje iz zvucnika i onda bi konacno radio aparat poceo sa emitovanjem programa. Slicno kao i parna masina, radioaparat je trebao izvesno vreme da se “ugreju” lampe i onda da krene sa funkcijom za koju je napravljen. Osim antene trebao je i zemljovod. Krajem pedesetih i pocetkpm sezdesetih godina RR Nis i RIZ Zagreb pocinju sa produkcijom najnovijih i najmodernijih radioaparata, uglavnom po Nemackim licencama. Moj otac je 1959 kupio jeda RIZ radio po licenci Nemacke firme Nordmende. Lepi i moderan prijemnik sa 4 zvucnika i svim mogucim ekstra dodacima i tehnickim inovacijama iz toga vremena. Nazalost nije koristio nicemu jer osim radio Beograda, i ponekad Bukuresta, na srednjim talasima nije mogao skoro ni jedan drugi predajnik da “hvata”. Razlog tome je bio vrlo ocajna i slaba mreza odasiljaca tog vremena. O nekakvom UKV (UKT) prijemu nije moglo biti ni reci osim suma i jedva razgovetnog tona, uprkos skupoj i velikoj UKV anteni na krovu. Situacija se popravlja tek dolaskom TV i vecim drzavnim ulaganjima u odasiljace, releje i formiranjem lokalnih radiostanica. Dolaskom TV aparata radio polako prelazi u drugu ligu i sa pocasnog mesta u “cistoj” sobi prelazi u kuhinju a TV prijemnik ponosno zauzima njegovo mesto sa sve onim hekalanim prekrivacem. Jedna citava generacija pamti vise televiziju po onoj slavnoj crno-beloj test slici nego po samom programu koj je obicno trajao uvece samo nekih 2-3 sata, a Subotom i nesto duze. Danas bi ljudi bacili TV prijemnik kroz prozor kada bi program isao onako polako kao nekada. Prvo dodje test slika, nakon duzeg vremena se pojavi sledeca slika sa rekstom: Jugoslovenska radio-televizija – eksperimentalni program, i onda ta slika stoji na ekranu malo duze od vecnosti. Nju onda smenjuje slika Kalemegdana i statua pobednika i ispod pise “Studio Beograd” To onda traje jos jednu vecnost i zatim se pojavljuje smrtno ozbiljno lice najavljivacice programa – Dragi gledaoci na nasem programu je … Mene je novo televizijsko vreme prilicno zaobislo jer sam se sticajem okolnosti u to doba nekako zamomcio i naravno imao vaznija i hitnija posla nego da sa roditeljima sedim u sobi ispred TV ekrana.
    Uglavnom pojavom prvih radio aparata krece diskusija o njihovoj stetnosti po zdravlje i naravno na vaspitanje omladine. Diskusija se nastavlja dolaskom televizije i fluidno prelazi u daljnju diskusiju sa pojavom racunara, mobilnih telefona, i tableta. Slicno je bilo i sa prvim solarnim lamelama na krovovima kuca. Kada budu neke buduce generacije gledale fotografije iz naseg vremena, razbijace glavu o tome za sta su te komicne naprave po tadasnjim krovovima i cemu je to bilo dobro i cemu je to moglo sluziti. Isto kao sto ce se buduce generacie pitati zasto su bili po coskovima ulica nekavi stubovi sa velikim tockom na gornjem delu a ljudi i zene i deca su stajali okolo sa povecim posudama. Sve na ovom svetu ide svojim uhodanim tokovima. sve sto je novo prvo izaziva znatizelju, zatim podsmeh koji prelazi u ogorceni otpor. Na kraju se sve to prihvata i svi izjavljuju da su od uvek bili za tu stvar i postaju njeni najveci korisnici i zagovornici.

  3. Kertvaros kaže:

    PS
    Mali dodatak:
    Najverovatnije ce se neko od mojih ispisnika prisetiti da smo mi Suboticani po krovovima imali obicno dve antene, jednu za Beograd i drugu za Budimpestu. Uz svaki televizor je isao i obavezni TV- stabilizator. Bila je to jedna tehnicka naprava za stabilizovanje el. napona, velicine nesto manje od kutije za cipele i sluzila je da se program odgleda bez vecih smetnji zbog stalnog variranja el. napona.

  4. Pajo kaže:

    Beograd 1 je emitovan na kanalu 5 iz Crvenog sela Beograd 2 se uvodi mislim 72-te za njega je trebao UHF konverter, emitovan je sa Crvenog čota na kanalu 24. Pešta 1 je imala vertikalnu polarizaciju i emitovala se iz Senteša na kanalu 4 ili 10, zaboravio sam. Pešta 2 je emitovana iz Baje na kanalu 28. Radio televizija Zagreb je imala najslabiji signal. Bio je tu još jedan odašiljač iz Pečuja a u retkim vremenskim uslovima mogao se uhvatiti i signal Rumunske televizije. što se radija tiče na dugim talasima su se mogle čuti i neke Arapske stanice.

  5. IvanM kaže:

    @ kertvaros

    ..mi smo imali ovakav

  6. IvanM kaže:

    @Lanski
    Prvi Tv aparat u mojoj kući bio je RR 870.Antena na zgradi na Aleji.Ton za “mađarski“ kanal ugrađivao je masovno majstor Matković J.Nije bilo koaksijanog kabla tada već,običan dvopolni na “banane“.

  7. adkersu kaže:

    Imam radio RR 510 Niš. Kupio ga je moj pokojni ćale 1957. Savršeno radi i danas, naravno sa uzemljenjem, a hvata neke retke stanice koje još imaju program na srednjim talasima. Sećam se, kao klinac, sa mojim roditeljima subotom zajedno slušalo se “Veselo veče” na Radio Beogradu, sa ćaletom nedeljom “Vreme sporta i razonode”, a kao srednjoškolac, sam i ponekad sa drugarima – obavezno u noćnim satima – skala je bila nameštena na Radio Luksemburg. Interesantno nam je bilo, osim muzike, da su smetnje u prijemu često nastajale prilikom emitovanja vesti. Nismo bili veverice što bi se danas reklo, bilo nam je jasno zašto baš tada. “Slavnih” devedesetih zbog opšte nemaštine morao sam da prodam ispravan dedin radio Blaupunkt kupljen krajem dvadesetih godina prošlog veka.

  8. Pajo Vizin kaže:

    Kao klinci, puno puta smo isli na tavane kuca nasih drugova, to je bila velika avantura, ulaziti u taj mracni prostor i plasiti se nekih nasih umisljenih cudovista koja tamo zive.
    Meni je licno upadala u oko na skoro svim tavanima “velika” antena koja nije stajala horizontalno kao sve antene na krovovima, nego je stajala okacena vertikalno, usmerena suprotno od one na krovovovima, koje su gledale na Beograd. Kasnije sam saznao da je to antena za ‘Peštu’. Zbog cega je ta antena ‘za Peštu’ bila sakrivana u tavan, da li je bio neki poseban razlog za to? Da li mi neko zna to objasniti?

  9. Trovach kaže:

    Secam se da smo sestra i ja noznim palcem palili stabilizator, a tata je komentarisao kako je nama deci tesko da se sagnemo. Izgleda da je to bila nasa verzija daljinskog 🙂

  10. Kertvaros kaže:

    @ adkersu,
    Veselo vece je bila kultna radio emisija isla je Subotom nakon vecernjeg dnevnika koji je pocinjao u 19:30 i trajao 30 minuta. Dakle u 20:00 je bila na okupu cela familija a u studiji kompletna humoristicka ekipa iz Beograda. Recimo Branka Veselinovic, Mija Aleksic kao jedan poseban humoristicki lik pod imenom Rafajlo Rafmaksic, kasnije u narodu omiljen kao Raka. Ono sto je sve te humoriste i tu emisiju cinilo veoma omiljenim je cinjenica da je to ustvari manje bio nekakav zabavni program, a mnogo vise jedna britka satira i upravo je to narod (slusaoci) izuzetno cenio, ali i trebao.
    Radio Luxemburg je bio prva i jedina privatna radio stanica u tadasnjoj i Istocnoj i Zapadnoj Evropi. Bio je to cisto komercijalni odasiljac bez ikakvih politickih ambicija i sluzio je iskljucivo za ekonomsku propagandu. Utemeljen je u Luxemburgu jer je samo tamo i mogao dobiti dozvolu za rad. U svim ostalim zemljama, Engleska, Francuska, Nemacka i sve ostale, su imale iskljucivo drzavnu radio difuziju koju nisu ispustali iz ruke i ti odasiljci su bili strogo konzervatini i njihovi programi nisu pravljeni za ono sto narod voli, nego za ono sto mu vlast zeli da sugerise. Radio Luksemburg je tu bio izuzetak i emitovao sve ono sto mu se plati. Naravno uz najnovije svetske hitove, sto njima nije bio nikakav problem jer je visoke troskove/tantijeme za te hitove ionako snosio porucilac reklame. Onaj ko se je na taj nacin reklamirao bio je zainteresovan da reklama dopire do njegovih potencijalnih kupaca. Stanovnistvo SFRJ to sigurno nije bilo. Oni cak nisu imali ni svoju vlastitu redakciju vesti. Donosili bi one vesti koje im poznate agencije plate, kao Rojters, AFP, DNA, United press int. RFI i slicne. Ako u Jugoslaviji nisu sabotirali/ometali BBC, Glas Amerike, Radio France, (Radio Pariz) Slobodnu Evropu i slicne, onda mislim da je los prijem vise bio problem teresticnih i vremenskih prilika, kao i relativno slab kapacitet odasiljaca.

    @ IvanM
    Hvala na fotografiji. kada sam je ugledao kao da sam video nekoga od mojih ukucana.

    @ Pajo Vizin
    Nekakvo sakrivanje Pestanske antene sigurno nije bilo potrebno niti se to radilo. Najverovatnije je vlasnik shvatio da antena na krovu ima isti domet kao i ispod krova, pa ju je smestio gde mu je bilo lakse i jednostavnije

    @ Trovac
    Vasem ocu svaka cast. Mozda ste ga trebali podsetiti da je inteligencija po definiciji, sposobnost jedinke da resava neki problem na najlaksi, najbrzi i najeficijentniji nacin. Covecanstvo moze da zahvali za mnoge pronalaske koji olaksavaju nas svakodnevni zivot, upravo lenjosti pronalazaca. 😉

  11. adkersu kaže:

    @ Kertvaros, hvala Vam na dopuni.

OSTAVITE KOMENTAR