Na mestu današnjeg hotela Patria

Šta je pre rata bilo na prostoru najvećeg subotičkog hotela koji je podignut 1963. godine?

Na starim razglednicama su uvek najlepše palate pa se tek u uglovima nekih slika može videti kako je na tom mestu bio jedan prizeman objekat. Ni svojom arhitekturom ni značajem nije bio vredan da bi se našao u monografijama ili na nekoj razglednici iz tog vremena. Da ga nije srušila avionska bomba 1944. godine, verovatno bi to učinili graditelji modernog hotela početkom šezdesetih. Ipak, bilo je to zanimljivo mesto.

Bio je to lokal sa štalama za isprezanje konja.

Današnje parkiralište ispred hotela u ono vreme je bilo dvorište sa pet-šest štala. Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina u zakupu ga je držao Joca Mijatov, po kome su mesto zvali „Jocanova kafana“.

Po svedočenju njegovih kćerki, ovde su konje ostavljali salašari, trgovci, nakupci i drugi koji bi dolazili u grad ovim prevoznim sredstvom. Tamo je bio smeštaj i za stoku namenjenu prodaji pa možemo reći da se sadašnji hotel i hotelski parking nalaze na nekadašnjem „parkingu“ za onovremenska prevozna sredstva. Novo doba najavio je motorizovani trgovački putnik iz Osijeka (deterdžent „Radion“) koji je za vreme boravka u Subotici ovde parkirao svoj automobil. Malo po malo, i motorna vozila su zauzimala mesta pored konja koji su čoveku služili vekovima pre toga.

U ulici Matka Vukovića, oko 1930. godine

Sestre čiji su roditelji vodili ovu kafanu, ostavile su svedočanstvo o tome da su ovde odsedali i trgovci iz inostranstva. Po njihovim rečima, naši, često nepismeni nakupci, u komunikaciji sa njima progovorili su italijanski i grčki. Krajem dvadesetih, tu su desetak dana boravili Kinezi koji su trgovali biserima i đinđuvama.

Ova kafana i konjušnica imala je i nekoliko soba za izdavanje. Jedan ili dva gvozdena kreveta, par stolica, gvozdeni umivaonik sa lavorom i peškirom i eventualno „noćna posuda“, nisu pružali naročiti komfor. Smešteno preko puta ondašnje zgrade Suda, pored uglednog restorana „Lloyd“ i drugih gradskih palata, to mesto je trajalo jer je imalo opravdanje za svoje postojanje. Kažu da je i hrana bila dobra pa su na doručak svraćali sudski činovnici a uveče kartaroši i ljubitelji gulaša.

Ko zna do kada bi se na tom mestu isprezali konji, da u pozno leto 1944. nije sa neba pala avionska bomba.

Za njom je ostala velika rupa koja je posle rata uređena kao bokserski ring. Stariji pamte boks mečeve u „rupi“, dok novine krajem pedesetih taj prostor karakterišu kao neugledan. Jedna kampanja u javnosti pokrenula je omladinsku radnu akciju nakon koje je poravnat plac i uređen kao park. Kao šlag na tortu, oslikan je zabat koji je gledao na novu zelenu oazu.

To jeste bila reklama subotičkih preduzeća ali su motivi za izradu ovog murala bili prvenstveno estetski. Da je opstao do danas, predstavljao bi i istorijsku zanimljivost.

Taj oslikani zabat sa kraja pedesetih potrajao je svega nekoliko godina, a onda je počelo zidanje novog hotela.

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Vidim na zabatu reklamu za “Titovku”. Mislim da se ona nalazila na mestu “Beogradjanke”, a sadasnje kineske robne kuce.

  2. Subotičanin kaže:

    Na tom mestu nakon rasčiščavanja ruševina od bombardovanja ostale su veće naslage zemlje i šuta. Za vreme zime kada je bilo snega tamo su deca sa roditeljima sankali i spuštali su se niz padinama. Drugi su pak za sankanje iskoristi veštački ‘ breg’ od šuta blizu pravoslavne crkve prekoputa današnjeg parkinga kod Franjevačke crkve. A oni iz drugih kvarova su se spuštali svojim sankama na padinama Majšanskog mosta. Ili kod ‘gurito’.Gurito je inače bilo dosta strmo pa si morao biti pravi ‘as’ da bi prilikom spuštanja se te padine ostao na sankama.

  3. Kertvaros kaže:

    Strateski na vaznoj saobracajnici Jocanova kafana je bila sa sigurnoscu na jednom dobro i pazljivo odabranom mestu. U stara vremena, mnogo pre automobila i kamiona, nacin i brzinu putovanja su odredjivale konjske, ali ne i retko volovske zaprege. Vekovima je u Evropskim selima i gradovima bila mera za sirinu ulice mogucnost da se dvoja zaprezna kola natovarena senom mogu mimoici. Ljubitelji Western-filmova znaju kao to izgleda. U samom centru, nedaleko od zeljeznicke stanice, smesteni su glavni i najvazniji objekti. Sud, zatvor, serifov ofis, i naravno saloon sa odgovarajucim stalama za konje. Izgleda da ni kod nas nije bilo mnogo drugacije. Te stale su bile za ono vreme otprilike isto sto su danas bezinske pumpe. Putnik sa zapregom ili jahac sa konjem bi tamo dobili mogucnost da namire konje. Da ih napoje, naramak sena i zobnica sa odgovarajucom furazom su bili obavezna ponuda. Na kraju je bilo i nesto i za samog putnika. Rucak/vecera kava casa vina ili piva i naravno krevet i lavor sveze vode da skine prasinu sa sebe. Na jugu Balkana takve institucije su nazivne hanovi (Gadzin han, Vladicin han itd)
    Rusevina na uglu se dobro secam jer sam tamo svakodnevno prolazio na putu u skolu. Za nas klince je to bilo vazno mesto. Zimi se islo na sankanje i kao sto pomenu @ Suboticanin zajedno sa roditeljima. Na brdu se uvek nasao neki “Glavni Badza” sa svojom eskortom koji je smatrao da on moze da odredjuje ko sme a ko ne sme da se sanka. Onda bi oni drugi pozvali roditelji da uvedu red i demokratiju. Zanimljivo da je da su svi ti koji su kao deca bili Glavni Badze kasnije kao odrasli ljudi ostali isto ono govno od coveka kao sto su bili u detinjstvu. Preko leta su te rusevine bile zarasle u ogromnu travuljinu i korov i bile idealne nama klincima za “Tajno mesto” u kojem se moglo na putu u skolu i iz skole popusiti obligatornu cigaretu.
    Jednog dana su te rusevine rascicene i napravljen je park. Jedna kultivirana zelena povrsina sa klupama na kojima su bili obicno penzioneri ili mlade majke kada bi izvele bebe “na vazduh”. Staze su bile posute belim tucanikom isto kao na Palicu i u obliznjem Lojdu izmedju stolova. Radne akcije ne mogu da se setim. Za to se secam one u Prvomajskoj kada su tamosnje rusevine radnom akcijom rascicene i poravnat teren za sport i fiskulturu. Trebao je to biti sportski teren explicitno za skolu IG Kovacic. Na kraju je ispalo nesto sasvim drugo. Nakon par godina park nestaje i gradi se reprezentativan hotel, strateski takodje dobro plasiran, i kakav je Subotici bio neophodan u skladu sa novim i modernim vremenom.

  4. Aleksa kaže:

    Zgrada sa krcmom je postojala sve do 1964.godine i tu su se skupljali uglavnom kocijasi. Tek kada je hotel izgradjen, rasciscen je teren oko hotela pa je srusena i ta zgrada.
    Prostor gde je pala bomba je uredjen kao bokserski stadion – jedini u tadasnjoj Jugoslaviji.
    Prilikom izgradnje hotela je nazalost srusena kuca u kojoj se rodio poznati madjarski pesnik Deze Kostolanji, Kuca se nalazila pokraj zgrade u kojoj je Konzulat Republike Hrvatske.

  5. Pajo Vizin kaže:

    @Subotičanin

    U Vasem tekstu spominjete Gurito. Moze malo vise informacija gde se to nalazilo?

    Kao klinac sam za taj naziv cuo vise puta, ali taj naziv je koriscen takodje za Pasarelu preko zeljeznicke pruge koja je postojala u nivou sadasnje Autobuske stanice.

  6. Aleksa kaže:

    @Pajo Vizin
    “Gurito” je ustvari madjarski naziv za deo ranzirne stanice i nalazi se pokraj pruge za Segedin. To je deo pruge koji ima izvestan nagib pa se koristi da se vagoni razvrstavaju po kolosecima ranzirne stanice. Naime, lokomotiva povuce kompoziciju do kraja nagiba i polako gurajuci je nazad oslobadja vagone koji se po inerciji sami krecu niz nagib i rasporedjuju u kompozicije.
    Za sankanje su deca koristila verovatno bocnu stranu nasipa na kojem je bio kolosek.

  7. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa

    Upravo je tako. Ono sto smo mi zvali Gurito kao mesto za sankanje bilo je malo dalje od skladista Jugopetrola i zaista je koristen zeljeznicki nasip koji je bio inace prilicno strm. Poenta je bila spustiti se po strmini i onda ko dalje stigne u polje. Danas su na tim poljima izgradjene kuce i verovatno stanovnici pojma nemaju da je tamo nekad bila gomila dece sa sankama. Deca iz Kertvarosa i deca iz Novog Grada su isla zajednicki u skolu, poznavali se cesto iz istog razreda, zajedno se druzili i izvan skole, tako da izmedju ta dva kvarta nikada nije dolazilo do “neprijateljstva” kao u pojedinim drugim Subotickim kvartovima.

  8. IvanM kaže:

    @Aleksa
    Baš tako.Odličan opis za “gurito“

  9. Mile kaže:

    Dobre spike kada subotičani raspravljalju o Subotici .

  10. Ignacije Parčetić kaže:

    Koliko se sećam, vlasnici prostora na kojem je izgrađena “Patria”, ranije je bila porodica Kopunović. Ulaz je bio iz Đure Đakovića.

OSTAVITE KOMENTAR