Na severu Vojvodine hektar zemlje skuplji od proseka u Evropskoj uniji, ko od njive ubira plodove?

Cene hektara poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije skuplje su od proseka u Evropskoj uniji, a još veća razlika je i sa cenama zakupa zemlje. Čini se da zemlju kupuju najmanje poljoprivrednici, koji imaju sve manje resursa i da plaćaju njen najam.

Eurostatova analiza pokazuje da je u 2023. godini prosečna cena jedanog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila nepunih 11.800 evra. Par kilometara od njene granice, cena hektara u Severnobačkom okrugu iste godine iznosila je 12.100 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, koji je tada registrovao skoro 740 kupo-prodajnih ugovora.

„Oni koji se bave poljoprivrednom, sigurno u zadnje vreme nisu kupovali zemljište po 13-14-15.000 za hektar. Ko to kupuje, po kojoj ceni i šta se radi, to morati pitati onog ko je kupovao. Ako zemljište košta 12.000 evra, a kamata je recimo 5 odsto na godišnjem nivou, ja imam samo 600 evra kamate na godišnjem nivou, ako želim da kupim to zemljište. Ja nemam čistog prihoda 600 evra, odnosno zarade po hektaru, da bih to mogao da radim. Iz tog razloga, meni ove cifre i ove brojke o kojima vi pričate, su totalno nejasne”, smatra poljoprivrednik iz Subotice Damir Perčić.

Prosečna godišnja cena zakupa zemlje u Evropskoj uniji iznosila je 173 evra po hektaru. Opet, manje njego na severu. Duplo manje. I više, jer se kreće od 400 evra po hektaru, pa na više. Potražnja za zakup bila je velika prethodnih godina, ali posledice suše dovode do toga da poljoprivrednici više nisu u mogućnosti da uzimaju, već otkazuju zakup zemljišta.

„Ovi koji kupuju zemlju, taj određeni sektor ljudi, grupa ljudi koja kupuje zemlju, naravno oni to gledaju na papiru – plus i minus i ide računica. U stvarnosti, u poljoprivredi je to malo drugačije. Oni ljudi koji su vlasnici zemlje, izdaju zemlju u zakup, a stari su, da kažem, to rade par decenija, oni imaju drugačiju viziju. Mi koji smo korisnici te zemlje sada, jednostavno, mislim da je ova godina ključna – ili zatvaramo svoje dućane, to jest proizvodnju, nema više, ne možeš. Mi smo za poslednje 3-4 godine više ili manje u nekom gubitku. Da li zbog cene, da li zbog prinosa, suše, jednostavno ne možeš ispratiti. Naša dugovanja mi moramo platiti, arenda ili zakup je isto naše dugovanje, ali to jednostavno više nije isplativo. Ne možeš doći do nule”, smatra poljoprivrednik iz Subotice Željko Kujundžić.

Dok čekamo statistiku da sabere račun ispod kupo-prodajnih ugovora sklopljenih u prošloj godini, čini se da već sada možemo govoriti da će cena zakupa nastaviti da ide na dole. Najviše možda zbog ovoga:

Novinar: “Kada bi se neko savetovao sada, u šta da uloži pare, da li biste ga savetovali da uloži u zemljište?”

Kujundžić: “Ne, ne, bilo šta samo da nije poljoprivreda. Bilo šta samo da nije poljoprivreda”

 Izvor: RTV (Boris Šuman)