Na starom pločniku

Godine su prošle kao tren i već je gotovo tri decenije od kada je subotički Korzo dobio kocke koje su bile ponos cele varoši. Te 1985. godine, pre Beograda i Zagreba, među prvima u Jugoslaviji, Subotica je dobila popločanu pešačku zonu sa stilskim kandelabrima.

 

Uz novu zelenu fontanu i stari Majmun plac, ovaj grad je postao jedno sjajno mesto. Za jedno leto se toliko toga promenio da nije mogao da se prepozna.

 

Početkom osamdesetih

1985. godine

Do danas je mnogo toga izgubilo sjaj, pa su tako i stare kocke postale uobičajene. Danas takve stavljaju ispred kuća, prodavnica ili u dvorišta. Na ovima na Korzou, ostalo je puno tragova burnog života u ovoj ulici.

Loše stanje pločnika, nije toliko uočljivo zbog pretežno sumorne slike glavne subotičke ulice. Ali kada stvari budu dovedene u red, verovatno će i to pitanje biti uzeto na razmatranje. Da li ostaviti staru betonsku kocku ili uložiti u neki plemenitiji materijal, odlučivaće stanje u gradskoj kasi.

 

Ukras šetališta je i žuta kocka koja je ovde postavljena kao podsećanje na neka prošla vremena. Na žalost i ovde ona ima tu manu da je veoma klizava kada je vlažna. Zato je svi preskaču i izbegavaju, pa je mnogima dosadila.

 

Možda već ove godine bude o tome reči.



KOMENTARI

  1. Ivica kaže:

    Za to vreme u drugim gradovima:

    Sombor:

    Zrenjanin:

    Sada naš Korzo u poređenju sa njihovim gl. ulicama izgleda smešno…I kod jednih, i kod drugih su radovi trajali oko 3 godine…jako je to sporo išlo, kao i samo finansiranje (uglavnom iz nekadašnjeg NIP-a i još uvek aktuelnog PIF-a)…

    Ne znam da li Subotičani, u stvari bolje da kažem ova posrnula ulica, može da preživi još jedno tri godine radova. Da li bi to dovelo do totalnog izumiranja, ili pak osveženja koji bi ponovo privukao građane?…

    Jedno je sigurno, dotrajala kocka je već odavno spremna…

  2. djomla kaže:

    U Olomoucu (Češka) postoje kocke koje su stare ceo vek pa i više. Jako sam se iznenadio kada sam video da je uže jezgro grada popločano kockom koju mi danas možemo da vidimo još u Petra Drapšina.

    Mene Ivice popločanje Sombora, Zrenjanina i Novog Sada neoduševljava nimalo. Zrenjanin je potpuno promašio sa tim, jer to popločanje više liči na popločanje ispred nekog modernog tržnog centra nego popločanje starog gradskog jezgra. Još ta rasveta. 😥  Jadno… Potpuno bi bilo pogrešno zameniti postojeću kocku tom ili ne daj bože onom kojom je popločano šetalište na Paliću.

    Takođe, radni vek tih “novih” kocki je krajnje upitan. One na Paliću se već krune… Baš me zanima kako će izgledati pločnici tih gradova nakon 30 godina, koliko traje naša kocka. 

    Međutim, naš pločnik treba održavati. Tokom izgradnje pozorišta, pumpe su izvlačile podzemne vode kako bi nivo bio ispod nivoa temelja i kako bi moglo da se radi. Zbog toga je došlo do spiranja tla, pa smo često imali propadanje na šetalištu. I danas te pumpe rade jer deo zidanog (zaštićenog) dela još nije završen.

    Potrebno je podići ih i ponovo presložiti, što važi i za žutu kocku. To je u domenu održavanja. Ali mi taj problem imamo godinama. Ne održavamo i dovedemo u takvo stanje da se mora sve ispočetka raditi.

  3. Ivica kaže:

    djomla:

    Mene Ivice popločanje Sombora, Zrenjanina i Novog Sada neoduševljava nimalo. Zrenjanin je potpuno promašio sa tim, jer to popločanje više liči na popločanje ispred nekog modernog tržnog centra nego popločanje starog gradskog jezgra. Još ta rasveta. :cry:  Jadno… Potpuno bi bilo pogrešno zameniti postojeću kocku tom ili ne daj bože onom kojom je popločano šetalište na Paliću. 

    Novi Sad nisam spomenuo, pošto je kod njih korištena behaton kocka, tj. nešto poput one na šetalištu ispred bazena na Prozivci, a to svakako nije za centralnu ulicu, već parkove i platoe…

    Kod Sombora i Zrenjanina je korišten brušen granit i on bi trebao biti mnogo kvalitetniji…Kod Sombora je, po meni, to odlično urađeno, a za Zrenjanin se slažem da je promašaj, ali sam akcenat stavio na sam materijal i teren bez ulegnuća…

    U Subotici bih ja zadržao neke elemente, npr. žuti klinker, kao i dekoraciju istim…Izbacio bih asfalt ispred lokala, teren izravnao i napravio pad prema sredini sa slivnikom duž celog šetališta….postojeću kocku bih svakako zamenio granitom, pošto je stvarno neprimerena (kao i behaton) za centar…Mada, za početak, zbog trenutnih finansijskih mogućnosti, bi bilo i dovoljno kako si ti predložio…

    Što se kaldrme tiče, ne verujem da se igde u centru nekog evropskog grada može videti takva kao u Drapšinovoj, već ona mnogo “finija” i sitnija poput ove:

     

    Stvarno im skidam kapu za održavanje…to nažalost kod nas ne bi prošlo, nismo još dorasli…

  4. deki1985 kaže:

    Ma dajte ljudi…… to poplocavanje je bilo jos u svoje vreme sasvim normalno i imali su je vec mnogobrojni gradovi kao Split i Rijeka, a Beograd je tada bio u fazonu Praga sa kamenim kockicama….. Prolazim ovih dana Korzom i zaista deluje depresivno….. Ljudi ga sve redje koriste kao setaliste. Jednostavno mu je estetika narusena…… Postavlja se pitanje i promene koncepta te ulice….. Sto je svakako tuzno….

  5. djomla kaže:

    U Olomucu su kocke kao u Petra Drapšina, mada u nekim ulicama ima i sitnijih kao u Hrambašićevoj, samo što naravno oni to održavaju i preslože pa nije problem gaziti po njima. Takođe, u centru sem tramvaja nema drugog saobraćaja što je takođe bitna činjenica. Naravno postoji i pojas za one sa štiklama da ne lome noge.

    U svakom slučaju se po tom pitanju kod nas ništa ozbiljno neće raditi narednih bar pet godina, niti ima smisla raditi to pre zavrsetka pozorišta, a do tada ćemo videti stanje tih šetališta.

    Direkcija bi trebala da uradi sanaciju postojećeg rupa i slivnika. 

  6. Lansky kaže:

    Kamene kocke su korištene na kolovozima i one su u velikim gradovima održavane, dok nisu dočekale da postanu “retro” i da ih koriste i za šetališta i parkove. Kocka u Drapšinovoj je toliko oštećena da po njoj mogu da hodaju samo koze.

  7. freelancer kaže:

    U inače još jednom od sjajnih tekstova, Lansky pominje 1985. godinu, kada je nesumnjivo Subotica, sa novootvorenim Korzoom i Trgovima, postala sjajno mesto. Medjutim, priča o popločavanju pešačke zone i definisanju Trga i sadržaja na njemu, počinje nekoliko godina ranije. U to vreme, krajem sedamdesetih, kao student sam to pratio sa pažnjom, jer se u to vreme uveliko radio (i privodio završetku) gradski trg sa šetalištima u jednom drugom gradu, koji je čak (mislim 1980.) dobio nagradu za najbolje arhitektonsko rešenje gradskog jezgra i pešačke zone u ondašnjoj, mnogo većoj (a rekao bih i ozbiljnijoj) državi. Definitivno, to rešenje je i dan danas za jedno tri koplja u vis i pet u dalj IZNAD subotičkog, somborskog, zrenjaninskog, da ne pominjem i SVE ostale, ali…

    “Porodjajne” muke subotičke pešačke zone su potrajale prvenstveno i isključivo zato što su se gradske “arhitekte”, pametni i “pametnjakovići” godinama (ali bukvalno) prepucavali oko rešenja čak i najobičnijih gluposti poput beznačajnih razlika u dizajnu kandelabra. Zavist, sujeta pa i lični medjusobni animoziteti su bili jasni i vidljivi i običnom, naizgled nezainteresovanom, gradjaninu. Svaki, pa i najbeznačajniji, detalj je bio predmet sporenja. Neki su kasnije osporavali tu činjenicu da ih je bilo, ali arhiva Subotičkih novina, a i tonski zapisi (ako još postoje u arhivi) Radio Subotice, govore sasvim neumitno da JE bilo svega. Tada sam mislio da će, nakon TOLIKIH muka i detaljisanja, konačan izgled nadmašiti sve, zaseniti, biti od epohalnog, antologijskog značaja u arhitekturi… Šipak.

    O saobraćajnim rešenjima, o problemima koji sa godinama narastaju sve više, a zbog činjenice da je severni deo grada sa “kičmom”, u ušem delu grada, povezan samo dvema ulicama (Djure Djaković i Štrosmajerova), da pristup lokalima u pešačkoj zoni nije rešen paralelno sa popločavanjem Korzoa itd, itd, ovog puta preskačem.

    U vreme izgradnje, primenjivana su tada najsvrsishodnija i proverena rešenja, kada je u pitanju podloga, ali izbor materijala, odnosno OBLIKA betonskih kocki NIJE najbolje rešenje tada dostupno. Tada je već 5-6 godina postojala pešačka zona u Kikindi, na primer, sa neznatno drugačijim oblikom kocki (takodje od betona), ali sa znatno većom nosivosti (zbog oblika), odnosno otpornosti na eventualni saobraćaj teških vozila (vatrogasnih na primer, a bogami i teških kamiona poput McDonaldsovih jedno vreme, pa raznih “reportažnih” kola, dostavnih itd.) i isto tako otpornijih na SLEGANJE terena, na prirodna pomeranja tla podloge.

    Dalje, uprkos odredjivanju vremena za saobraćaj dostavnih vozila, postojanju saobraćanih znakova kao i kaznenih odredbi, kroz pešačku zoni se veoma ČESTO vozikaju raznorazna vozila. Znam nekoliko primera čiste BAHATOSTI, ali… da skratim. Opet ću pomenuti Kikindu, jer tamo to (koliko znam, a ZNAM) nikada nije bio slučaj. Razlog je taj što se o eventualnoj dostavi i rešenju iste razmišljalo i pronašlo rešenje PRE početka bilo kakvih radova na ZATVARANJU nekadašnjih saobraćanica. Razume se, razmišljalo se i ovde. Više bih rekao, svadjalo se. Jer, novac tada nije bio ključni faktor. Bilo ga je. The golden ’80., eeeehhhh 🙁

    Neizbežno je da se tokom godina dešavaju razne havarije, intervencije, kada je potrebno podizati kocke, obaviti posao i potom vratiti u PREDJAŠNJE stanje. E tu je bilo fušeraja po čemu je naš grad poznat. Bilo je i na ovom portalu primera. U Braće Radić, nakon asfaltiranja trotoara ubrzo sečenje radi neke intervencije pa krpljenje u stilu “to će da se slegne i sve će doći na svoje”. Ahm. Juče…

    Neretko je u pitanju i bahatost. Poslednji slučaj je bio (ako se ne varam) ono bušenje i tiplovanje betonskih kocaka zarad one svinjarije na Trgu pred Božić. Sve to, gospodo draga, uz nedostatak novca i neadekvatno održavanje ostavlja tragove. Posledice su vidljive. No, bojim se da se tu ništa značajno i radikalno (na bolje) neće učiniti u skorije vreme. Para nema ni za mnogo, mnogo urgentnije stvari. Ona žuta kocka deluje baš dekorativno, uprkos vrlo nezgodne “naravi” i pri najmanjoj rosi. Ali… ko god da je izmislio tu žutu “nesretnu” kocku, napravio je “samo” jedan za*eb. Nije ostavio recepturu pokolenjima.

    Trgove u ostalim gradovima (gore pomenutim) ne bih komentarisao, jer sa izuzetkom Sombora, niti jedan drugi u Vojvodini nije vredan čak ni pomena. Naravno, i onaj u Kikindi, iako najstariji u Vojvodini, i dalje je broj 1. Još nije nadmašen. Jesu ga napravili, svaka im čast.

    I na kraju, dotaći ću se malo kocki na šetalištu na Paliću. Ja se sećam polemike ovde, na ovom portalu, oko tih kocaka kada su počeli radovi. Te skupe, nisu skupe, postavljanje, kvalitet i tako to. TADA sam napisao (pa su me kolege komentatori “sahranili”) da su te kocke TEŠKI promašaj, koji uz to i nenormalno MNOGO koštaju. Ali, o tim kockama će TEK biti reči u skorijoj budućnosti. Erozija VEĆ čini svoje. Oblik, način postavljanja, pa korov koji niče u “fugama” te još više doprinosi eroziji… Medjutim, NE! Ispalo je kao da sam ja PROTIV uredjenja Palića, da imam nešto PROTIV tog “sjajnog” rešenja. Ama ljudi! Ja sam RODJENI Palićan i…? Šta ćemo sad? Ako IKO želi da Palić makar i za MALO liči na bilo koju selendru uz Balaton (eto, ne mora Šiofok), onda sam to JA. Ali, sa ovim ljudima, sa JP Park Palić, onim… neću ni ime da mu pomenem, mizerija je, NIKADA. Ponavljam, nikada, a možda čak ni onda.

  8. stormwatch kaže:

    Ja se dobro secam dana kada je Korzo kao takav pusten u rad. Ono sto mi je oduvek bilo cudno je to da iz godine u godinu, kada se gleda iz pravca Gradske Kuce pa do Jadrana, ulica nekako ide sve nize i nize, znam da to nije bilo tako kada je sve bilo novo i da su ta uleganja nastala u ovih 28 godina, isto mi nije jasno zasto to niko nije ispitao.

OSTAVITE KOMENTAR