Na subotičkim obalama

Šta je potrebno da bi jedno detinjstvo bilo uzbudljivo ? Onome ko se seća svojih želja i snova iz tog perioda života, to svakako nisu betonski pločnici i podrumi zgrada, već pejzaži u kojima su se igrali Pipi Duga čarapa ili Tom Sojer. Šumarci, brežuljci, malo jezero ili stare tarabe…

Stara Subotica, pogotovo njena velika periferija, imala je izobilje takvih krajolika. Deca možda nisu mogla da imaju majmunčića Nelsona ili čamac, ali je mnogo toga bilo blizu idealnom za uzrast kada su svi doživljaji, utisci, boje i mirisi nekako najintenzivniji i najuzbudljiviji.

Još do pre nekoliko decenija, Suboticu su okruživali ritovi i kanali iz kojih su kreketale žabe da se čuje skoro do Gradske kuće.

Jezerce na mestu današnjeg kružnog toka na kraju Kireške ulice i Partizanskih baza , krajem šezdesetih (u pozadini se vidi Teslino naselje)

Jezero i park  kod Zorke

Vratimo se malo u dalju prošlost. Gat, bara, mlaka, rit…jesu pojmovi  kojima je voda zajednički imenitelj. Oni su još i danas deo nekih subotičkih toponima, ali je voda ostala samo u predanju i na starim kartama grada.

 

Ribe na fasadi u Prvomajskoj ulici, čuvaju uspomenu da je kuća nekada bila na obali male subotičke rečice

Srednjovekovna utvrda koja je podignuta u jednom močvarnom predelu, upravo zbog toga da oteža pristup osvajačima, bila je središte oko koga je vremenom počelo da se širi naselje koje danas zovemo Subotica. Iza stare Gradske kuće, ispred današnjeg „Socijalnog“, nekada je bila riblja pijaca. Tu se prodavala riba iz jezera Palić i Ludaš ali i iz ovih malih jezera – bara i potoka. Riba je bila mnogo prisutnija na trpezi jer je bila hranjljiva a oskudica u svemu pa i u hrani večita.

 

Na prostoru isušene Rogine bare zasađen je park a na njegovim rubovima su najlepše gradske palate

Poslednjih decenija dvadesetog veka, vodotokovi su zarobljeni u kolektore i sprovedeni u Palić a bare i kanali su ostali na rubovima grada. Tamo se odlazilo biciklima po rogoz, na pecanje malih ribica ili u potragu za kakvom pustolovinom. Nekada je i obični letnji pljusak mogao da stvori uslove za veliko zezanje, kada bi napravio velike bare u brojnim neasfaltiranim ulicama Subotice.

Boško Krstić u „Subotičkim senkama“ piše o detinjstvu na Jasibari – „Ponekad smo svoje najbolje drugove iz centra grada dovodili na Jasi baru u lov na ptice, maltene kao na safari ili lov na tigrove. Oni su bili fascinirani, a mi važni.

…Tu su u proleće cvetale zove i jorgovani a u jesen hrizanteme. A kada se stiša vetar u predvečerje, nebo su šarali zmajevi, vijorile krpe na motkama za teranje golubova, a jata uzletala tako visoko da im se na krilima odslikavalo sunce još i onda kada je dole već bio suton. Momci s Jasibare kretali su doterani u grad, Cigani na svirku u kafane.Kraj prašnjavih ulica, na travi, okupljeni dečaci pričali su najveće tajne i dimom zapaljenih palčika od rogoza rasterivali jata komaraca s Jasi bare. Ponekad je stizao glas kako je neko uspeo, negde daleko u svetu, a to je onda još više raspirivalo maštu dečaka i njihova planiranja velikog putovanja.“

 

Bara uz Bajsku prugu, preko puta Zorke, zimi je bila klizalište

Klizanje na Šandorskoj bari

Pre Prozivke, na prostoru današnje promenade, proticala je rečica Vok. Dolazak civilizacije najavio je otpad koji je počeo da teče njome, kako se širila kanalizaciona mreža priključena na ovaj vodotok.

„Šezdesetih godina smo tražili prezervative koji su stizali sa ostalim kanalizacionim otpadom. Naduvavali smo ih. Zvali smo ih LUFTIKE !“ – seća se jedan dečak iz tog kraja, kasnije poznati sportista i ugostitelj.

Neminovno je bilo da razvoj grada potisne ovakvu idilu pored  bara i kanala. Moderni urbanizam je predvideo parkove, igrališta, bazene… Međutim, od dolaska 21. veka, za koji se onda mislilo da će biti vek naseljavanja drugih planeta, u gradu se zidaju zgrade u kojima niko ne predviđa ničije detinjstvo. Iz zgrade se izlazi pravo na put a i to malo ulice su zakrčili parkirani automobili. Parkovi, travnjaci i zelenilo a pogotovo golubarnici, radionice, fudbal ili puštanje zmajeva, u takvim nastambama mogu da se dožive eventualno na kompjuterskim igricama.

 

“Subotičko more“ samo za gledanje.



KOMENTARI

  1. veki kaže:

    “…Nekada je i obični letnji pljusak mogao da stvori uslove za veliko zezanje, kada bi napravio velike bare u brojnim neasfaltiranim ulicama Subotice. …”

    ha pa i danas je tako 😆

  2. dasHHa kaže:

    Nema greske u proceni, XXI. vek ce obeleziti naseljavanje “Novih Svetova”. Dok Suboticani ne dobiju priliku ucestvovati u svemirskim programima(de fakto ulaskom u EU postajemo i clanovi ESA) za pocetak vratimo se malo u istoriju i ponovo ozivimo Zorkino Jezero. Ruglo koje je ostalo od ”stare fabrike” da pretvorimo u lep,prirodni pejzaz.

    Reka je stara boljka koja je zaobisla ovaj grad ali uz danasnje tehnologije mogu se cuda napraviti i na umetni nacin.

    Lansky nisi razocarao ni ovaj put. Thumb up!

  3. JEDAN JEDINI kaže:

    dasHHa:

    Nema greske u proceni, XXI. vek ce obeleziti naseljavanje „Novih Svetova“. Dok Suboticani ne dobiju priliku ucestvovati u svemirskim programima(de fakto ulaskom u EU postajemo i clanovi ESA) za pocetak vratimo se malo u istoriju i ponovo ozivimo Zorkino Jezero. Ruglo koje je ostalo od “stare fabrike“ da pretvorimo u lep,prirodni pejzaz.

     

    Reka je stara boljka koja je zaobisla ovaj grad ali uz danasnje tehnologije mogu se cuda napraviti i na umetni nacin.

     

    Lansky nisi razocarao ni ovaj put. Thumb up!

    E iz tvojih usta u bozije usi!!!

  4. Nata kaže:

    Divan tekst,svaka cast!

  5. Loš Đak kaže:

    Jezerce na prvoj slici smo zvali Dekung. Zimi je bilo odlično za klizanje i igranje hokeja pomoću grana odlomljenih sa obližnjeg drveća. Klizali smo se na improvizovanim klizaljkama, načinjenim od savijenog betonskog gvožđa. Pomoću kanapa bi ih privezali za gumene čizme i grančicom upredali kanap dok ne bude dovoljno čvrsto.

    Kada danas vidim klizaljke od kevlara, sa ugrađenim grejačima …

  6. gašpar kaže:

    zadnji fotos je mega-odličan!

  7. Nataly kaže:

    Jezerce na kraju Kireške (sa prve slike) nije Dekung. S obzirom da sam detinjstvo provela u tom kraju (kod bake), poznate su mi sve bare tog kraja. To je “bara na kraju Kireške”, početak Malog Radanovca. Dekung je bio nešto niže tj. u predelu između Majšanskog puta i Malog Radanovca. Ali isto kao i “Loš đak” – rado se sećam klizanja …

  8. Aleksa kaže:

    Dekung je u stvari ostatak protivtenkovskog rova, koji je izgradila Jugoslovenska vojska pre II.svetskog rata. Dva su se nalazila u blizini Majšanskog puta, tu smo se kao deca godinama kupali, ne samo deca nego i mnogi odrasli.

  9. Gyula Dietrich kaže:

    Da se setim i ja svog detinjstva. Na granici Mali Bajmok do Bajskih vinograda, ili ispod Bajskog groblja nalazila se tri mala jezera – bare. To je bio ostatak od korišćene ilovače, žute zemlje koji je tokom sto godina koristila ciglana koja se nalazila do današnjeg hipodroma. Po imenima ĐAR, PIJOCAŠ, KAO i najmanja KINČEŠ – bilo je mesto za kupanje, pecanje a zimi i za klizanje ili zimske sportove. Jedan deo od ovih bara – jezera možda je spašen kao kompleks JEZERA u ulici Frane Supila. Postojala je i mala železnica, konj je vukao vagonete, nešto oko par stotinu metara, a završna stanica je bila na severnom delu današnje auto pijace. Tražim jer imam slike sa ovih delova, kao i sa rušenje velikog dimnjaka bivše ciglane. Sećam se kružne peći gde se pekla cigla, ceo objekat je bio veličine fudbalskog igrališta. Posle kupanja , ili ako je došlo nevreme znali smo se skloniti na izdignutoj platformi odakle se od gore ložilo sećam se sa prahom od lošijeg uglja. Danas taj deo je kao kompleks VOJ-PUTA, koja se graniči sa gradskim delom Bajskog groblja i Jezerom koji sam spomenuo. DGY

  10. von Minhauzen kaže:

    Aleksa:

    Dekung je u stvari ostatak protivtenkovskog rova, koji je izgradila Jugoslovenska vojska pre II.svetskog rata. Dva su se nalazila u blizini Majšanskog puta, tu smo se kao deca godinama kupali, ne samo deca nego i mnogi odrasli.

    Tačno, taj rov smo zvali dekung (po nemačkom -austrijskom nazivu) i išli tamo na kupanje. A na kraju Kireškog puta se nalazilo malo jezerce koja se u proleće napunilo vodom. Mi deca smo to mesto zvali i “bara” a u zimskom periodu smo išli tamo na klizanje. U jednom periodu kada zimsko klizalište kod Jadrana nije radilo, iz grada su znali doći na to mesto po stotnjak klizača razne dobi. Mnogi ondašnji poznati hokejaši-reprezantitivci Hokejaškog Kluba “Partizan” naučili su se klizati po takvim barama i dekunzima u okolici Subotice.

  11. oštećeni kaže:

    Jbt,kad se samo sitim…krenu mi suze….

  12. Jefimija kaže:

    Poštovani, slika sa Šandorske bare zapravo je sa Čvorkove bare koja se nalazi na raskrsnicama ulica Mitra Bakića, Plate Dobrojevića i Ilindenska. Šandorska bara je bliže Veterinarksom zavodu, a ovo je sskoro na kraju naselja Aleksandrova, kada se ide prema željezničkoj stanici, nekada “29. Nopvembru” i kafani “Bačvanaka” – izlazi na autobusko stajalište i početak Bikovačkog puta.
    Nosim predivna sećanja iz detinjstva sa Čvorkove bare.

  13. Laky kaže:

    U tekstu vezano za kirešku baru treba dodati da se bara nije stvarala iskljucivo od kiša, ona je imala stalni dotok vode. Naime putem dekunga i raznih drenaznih kanala iz pravca mlaka (licno sam klizao skoro do madjarske po ledu na tim potocima , kanalima, dekungu, poplavljenim njivama..) Voda je doticala ispred Čikovog salaša pa pored vojnog bunkera na samom cosku kireske i Part bazai prolazila kroz sredinu bare i nastavljala dubljim kanalom prema sadasnjoj tesl pijaci. Prolazila je pored Juriceve zemlje, Dulic salaša, Katančic salaša i ulivala u gradsku kanalizaciju na samom uglu Šanticeve i sadašnje partizanske baze (tada se zvala : Konjicki put.) Negde 1970. usled velikih poplava u madjarskoj i kod nas svi kanali pa i bara su bili puni vode i ribe, crvenperke, suncanog karasa i šarana, ljudi su ribe sakupljali u „košarima“ od pletenog pruca. Inace jos dve manje bare su postojale, sem ove, u pravcu Dulicevog i Katancic salasa (na fotografiji iza dece pa prema teslinom naselju) Zimi su sve tri bare bile klizalište. Sve mlake, potoci i bare su nestale kada su uradjeni tada duboki kanali za odvodnjavanje i skrenuti u pravcu Juricevog salasa pa dalje prema „Radaru“ i dalje prema sada „Rodic“-u, negde u vreme sanacije Palickog jezera. Iza Radara je bila poveca bara sa trskom i dobrim komadima karasa.

OSTAVITE KOMENTAR