Veliki park na Paliću i sve zelenilo koje okružuje turistički kompleks oko jezera, tokom više od jednog veka u kontinuitetu se održava i unapređuje, čak i u vreme ratova i kriza koje su nas pogađale.
Danas o najvećem subotičkom vrtu brine preduzeće „Palić Ludaš“ koje raspolaže sa ljudima, mašinama i rasadnikom. Kada je nedavno posečen izvestan broj stabala na rubu Velikog parka, sa ulice iz koje se ulazi u tenis klub i prema Letnjoj pozornici, mnoge je neprijatno iznenadio prizor koji se ukazao iza zelenila. Šuma je do tada donekle skrivala šupe i plastenike rasadnika od pogleda šetača, kao i mašine ovog javnog preduzeća zaduženog za palićko zelenilo. Oni koji bolje poznaju taj predeo, još ranije su primetili da se u delu šume, koji je okružen s jedne strane vilama, sa druge teniskim terenima, a sa treće „alejom uzdaha“ i Letnjom pozornicom, nalazi nešto što može biti uzoran salaš ili ekonomija ali veoma odudara od sadržaja jednog mondenskog izletišta.
Od kada se ta spremišta, odnosno objekti „za zadnje dvorište“ nalaze tamo?
Rasadnik postoji već više od 150 godina, od kada je počelo formiranje parka. Da li je oduvek bio na ovom mestu, nije vidljivo na starim kartama. Ipak, jedan stari spis sačuvan u Istorijskom arhivu, otkriva da je 1927. godine tamo projektovan objekat namenjen rasadniku cveća.
Oblikovan da bude u skladu sa okolinom, trebao je da sadrži i ove uslove koje je propisao inženjerski ured gradskog Senata:
-Svi vidljivi drveni delovi koji su izloženi nepogodi vremena ima da se stručno impregniraju za odbranu protiv truleža.
-Zgrada ima da se izgradi solidno i čvrsto a krov pokrije crepom.
-U zidove valja postaviti sloj za izolaciju protiv vlage.
Središnji deo objekta je na sprat dok su bočna krila svetlarnici koji su zakošeni i spuštaju se prema pročelju zgrade. Osnova je 30 metara sa 4,80 m.
Molbu za izgradnju predalo je tramvajsko preduzeće „Subotička električna željeznica i Osvetljenje D.D.“ koje je u zakupu držalo „Kupatilo Palić“. Možemo da nagađamo zašto nije završen, iako je urađen nacrt i dobijena dozvola od Grada. Možda je sve odloženo za bolje vreme a napravljeni skromniji objekti koji su ostali za stalno. Projekat je na kraju stavljen ad acta ali može da posluži kao podsećanje na standarde onoga vremena. Palić diktira određeni stilski obrazac, ne samo kada su u pitanju vile i restorani već i objekti kao što je ova zimska bašta.
Današnji rasadnik se nalazi na mestu koje ima visoku tržišnu vrenost što znači da bi u eventualnoj zameni lokacije preduzeće dobro prošlo. Da li neko razmišlja u tom pravcu, ostaje nam da vidimo.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Posto vec postoji nacrt, ne vidim razlog da se na tom mestu ne napravi davno zamisljena gradjevina koja bi se uklapala sa ostalim objektima. Zastakljeni deo bi mogao ostati u funkciji proizvodnje sadnica, a ostatak objekta da bude komrcijalno-turistickog tipa. Da li bi to bio restoran sa eventualnim pogledom na staklenike, kafic, hotel(cic), ili nesto slicno, zavisi vec od investitora, ali ako se ta lokacija proda, neka u klauzuli stoji da ovo mora da se sagradi kako je davno predvidjeno. Niposto na Palicu ne bi trebalo dozvoliti gradnju modernih zgrada, vec samo ono sto ce se uklapati sa vec postojecim. Naravno, materijali mogu biti moderni, ali ne i spoljasnji izgled.
Objekat ne poznajem ili ne mogu da ga se setim. Onako cisto razmisljam – uz Palic kao jedan idealan objekat za turizam sa naglaskom na zdravstveni (banjski) turizam, posebno sa klinikama za zdravstvenu rehabilitaciju i rekonvalescenciju, kao i zdravstvenu profilaksu, nakon prelezanih bolesti, bilo sasvim umesno da se uz jedan park i Zoo-vrt kakav vec postoji, prostor prosiriti i obogatiti sa jednom botanickom bastom i arboretuom u cijem sklopu bi po logici stvari bio i odgovarajuci rasadnik. Jezero, Zoo-vrt, botanicka basta i jedan solidan omladinski hostel, bili bi izvanredni uslovi za skolske eksurzije iz citave Srbije. To bi se ne samo ekonomski odrazilo na veci promet novca u gradu, nego bi i imalo neprocenjivi skok samog imagea Subotice. Rasadnik ne bi trebao biti samo za lokalne potrebe parka, nego i sa sirim komercijalnim radijusom. Verujem da bi se za takvim necim naslo dovoljno zainteresovanih kupaca. Ja danas vise ne znam kako to izgleda ili da li jos uvek postoji, ali mi smo nekada imali na potezu iza mosta, (gledano prema gradu) izmedju baste Doma JNA i zeljeznickog koloseka, jedan sistem staklenika – toplih leja. Koliko znam to je bilo pod upravom gradskog zelenila i gajilo se je uglavnom cvece za potrebe grada i javnog zelenila. Bio sam tamo negde 50-tih godina sa razredom i jos uvek se secam tipicne vlage i topline staklenika. Na Palickom putu smo imali Rasadnik i Palmu. Dakle tradicija za takvim necim postoji, treba samo nastaviti tamo gde se stalo.
Hvala Lansy, ne znam da li je digit.arhiv,ako nije onda je mnogo dobro organizovan ili ti ulazes ogroman napor za sve ove dragocene informacije. Hvala i Kertvarosu, koji dopunjuje ove informacije svojim secanjima i emocijama. Kertvaros, to bi sigurno bilo realizovano u nekoj drzavi,ali ne u ovoj, gde vladaju politicari i njihovi biznismeni.
Lansky vec drugi put citam da pises da plac ima visoku trzisnu vrednost a ja mislim da taj plac moze da ima samo dve namene 1. Ista kao postojeca samo doterana na reprezentativan nivo( nesto sto je uobicajeno u velikim parkovima) ili 2.da se posumi i bude deo parka. Palic ima dosta slobodnog prostora za privatne reprezativne objekte.
Inace koliko vidim deo biljnog otpada su istovarali kod palickog aerodroma, da li to znaci da je ta parcela gradska?
Slažem se da bi za taj deo parka bilo najbolje da se pošumi ali bojim se da bi jedino neki interes mogao da pokrene stvari. Od mogućih rešenja najbolje bi bilo nešto što je lagane konstrukcije. Sportski tereni možda.
Ne bi nikako valjalo da taj park krene putem Dudove šume gde se stalno nešto umeće sve dok to ne postane drvored između raznih objekata.
Pre desetak godina bilo je reči da postoji interes investitora za gradnju sportskih objekata na placevima koji su u susedstvu Dudove šume. To bi imalo nekog smisla međutim više se ne govori o toj temi.
U Stockholmu sam videla da imaju bastu u parkovima kao neke mini carobne sume, razdeljene na 2-3m2, i to mogu iznajmiti gradjani da ih urede. Ako je Palic predvidjen za zdravsteni turizam, moglo bi da se razmislja i u ovaj pravac, za zdraviji um. U ovim parkovima ljudi mogu i da sedu i uzivaju u cvecama i td.