Najbolji sportista Vojvodine

Meni je prvom pošlo za rukom da osvojim zlato za Srbiju od njene samostalnosti. Zanimljivo je to da su poslednja tri svetska šampiona bila iz Subotice – ponosno je istakao Štefanek

Zlatnom medaljom, osvojenom na Svetskom prvenstvu u Uzbekistanu, 29-godišnji Subotičanin Davor Štefanek na najlepši način nas je vratio u vreme uspeha jugoslovenskog rvanja, koje su, pre trideset i više godina, obeležili majstori ovog sporta sa područja Srbije, Branislav Simić, Stevan Horvat, Sreten Damjanović, Milan Nenadić, Momir Petković, Ivan Frgić, Refik Memišević… Štefanek je do fantastičnog uspeha došao u izuzetno žestokoj konkurenciji, a u finalu je savladao jednog od najboljih rvača današnjice u kategoriji do 66 kilograma, olimpijskog šampiona iz Londona, Iranca Omida Noruzija.

Davoru se ispunio prvi deo dečačkih snova, a sada ostaje onaj drugi – penjanje na jedan od stepenika na pobedničkom postolju u Riju, gde će se za nešto manje od dve godine održati Olimpijske igre.Na tom putu imaće dragocenu podršku svog trenera Sretena Damjanovića, koji se svetskim zlatom okitio daleke 1971. godine. Iskusni stručnjak svakako će svom učeniku i dalje prenositi dragocene “fore i fazone” kojima je svojevremeno brojne rvače darivao legendarni trener Ljubomir Gedža Ivanović i od njih stvarao velike šampione.

Novinari “Dnevnika” prepoznali su i vrednovali njegov uspeh, najsjajniju svetsku medalju za našu državu posle 33 godine i proglasili ga za najboljeg sportistu u Vojvodini.

Koliko vam znači priznanje DNEVNIKa?
– Biti prvi među dvadeset i dvoje najboljih vojvođanskih sportista ove godine, ući na “Dnevnikovu” večnu listu i svrstati se međi velikane svetskog rejtinga je zaista nešto posebno , što je ujedno i pokazatelj da sam uradio nešto veliko. Posle 33 godine doneo sam srpskom rvanju svetsko zlato. To je bio moj životni san, kao i da budem najbolji sportista Pokrajine i Srbije. Moj učitelj Sreta Damjanović je bio dva puta najbolji u “Dnevnikovom” izboru i ja se neću sići sa strunjače dok ga ne preteknem. Ono što je činjenica je to da sam peti rvač sa prostora bivše Juge koji je stigao do krova sveta (Horvat, Vukov, Damjanović i Memišević), a meni je prvom pošlo za rukom da osvojim zlato za Srbiju od njene samostalnosti. Zanimljivo je to da su poslednja tri svetska šampiona bila iz Subotice – ponosno je istakao Štefanek.

Da li je bilo teško ostvariti tako vredan rezultat?
– U prva dva kola sam imao nešto lakše protivnike, Portugalca i Kineza, ali u trećem izvanrednog borca iz Litvanije, možda je to bila i najteža borba (4:3). Potom sam išao na Azerbejdžanca Lajeva koga do tada nisam pobeđivao. Na kraju je došao Iranac Noruzij. Nisam se uplašio, vodio sam tu borbu kao i prethodne četiri, nisam pravio greške i stigao sam do svetskog zlata…

Davor deli autograme u školi