To prvenstvo 1987/1988. FK Spartak je igrao 2. ligu – zapad . Mnogi su tom timu predskazivali krizu i težak oporavak od ispadanja tj poslednjeg mesta u prvoj diviziji, prethodne sezone. To je ustvrdio i Ćiro Blažević posle utakmice prvog kola Kupa, iako su Plavi Golubovi eliminisali zagrebački Dinamo na penale.
Protivno očekivanjima, subotički Plavi su se prošetali do prvog mesta. Na tom putu, maja 1988. godine , našla se i ljubljanska Olimpija. Ovako je izgledalo prvih sedam sekundi utakmice :
Antal Puhalak sa centra kratko do Grcića a ovaj odmah dugu loptu u protivnički šesnaesterac gde je sustiže Radojević i iz prve šalje u mrežu. 7 sekundi !
Bilo je brzih golova od kad se igra fudbal ali se za merodavno može priznati samo onaj gol, koji je snimljen i gde se štopericom može izmeriti svaki sekund. Pošto je ovaj pogodak snimljen, postao je najbrži ligaški gol u Jugoslaviji, kako su tvrdili sportski novinari. Uvidom u njihove arhive, to je tada bio i najbrži gol u svetu. Naravno – snimljen, jer su se na fudbalskim terenima događala razna čuda. Tako je u prvenstvu Vojvođanske lige 1980/81. godine, na utakmici SEVER (Subotica) – Hajduk (Beška), postignut gol u 3. sekundi, udarcem Dušana Jurkovića (Sever) sa polovine igrališta, nakon što mu je Dezider Marton ćušnuo loptu sa centra. Dokaz o tome je priča učesnika i gledalaca.
Do kraja velike Jugoslavije, najbliže su prišli Hajdukovci iz Splita, golom Veležu u 11. sekundi.
Neka se ne zaboravi, da je najbrži onaj Spartakov, 29. maja 1988. u 7. sekundu, na utakmici Spartak – Olimpija 4:0
Spartak osamdesetih
Zemko (trener), Kuntić, Đuran, Sabo, Popović, Slijepčević, Čava Dimitrijević, Ugljanin, Senad Karač, Đurović, Ljiljak
Utakmica je zaista bila za pamćenje, rado se prisećam tih utakmica, kad smo u timu imali zaista odlične individualce, a najviše ih je krasila timska igra, sa puno trčanja, kretanja i nebrojeno puno šansi koje su pretvarali lako u golove, ne retko je bila petarda na utakmicama. Pozdrav za sve navijače plavih golubova.