Najmanje dve hiljade Subotičana pokrenulo je postupak legalizacije po novom zakonu. Toliko ih se obratilo na šaltere Gradske uprave za pomoć prilikom podnošenja prijave, a kada se na to doda da su građani mogli da zahtev podnesu i u Pošti, odnosno sami, elektronski, onda je ova brojka još i veća. Prvobitni rok za podnošenje je isticao danas, ali je produžen do nedelje, do kada će i šalteri Gradske uprave biti otvoreni za podršku građanima.
Po ranije važećim zakonima u Subotici je pokrenuto oko 13.000 postupaka za legalizaciju. Prema sadašnjem zakonu, obustavljeni su svi dosadašnji procesi koji nisu bili završeni, tako da su ispred šaltera bili i oni koji prvi put podnose, ali i oni koji već podnosili zahteve za legalizaciju.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
„Što sam nasledio od roditelja, pa sam se raspitivao, kuća jeste legalizovana, ali jedna letnja kujna nije ucrtana, pa sada i to da bude u redu“, kaže o procesu podnosilac zahteva Karolj Gencei.
„Ja mislim da sam to pre sedam godina sve odradio, kada je bilo ono, sedam godina sam čekao, sada sam ponovo dobio materijal da ponovim. Za sedam godina nije imao ko da mi odradi, samo rešenje je trebalo“, stav je podnosioca Tomislava Vukovića.
Svi građani koji zahteve nisu podnosili elektronski, mogli su da računaju na pomoć radnika lokalne samouprave u Gradskom uslužnom centru, odnosno u najvećim prigradskim mesnim zajednicama.
„U Subotici je na šaltere Gradske uprave pristupilo oko dve hiljade građana do sada, podneto je otprilike pet hiljada prijava za objekte. Takođe, u isto vreme, podršku građanima su pružali i službenici Pošte, tako da je ovaj broj sigurno veći“, kaže načelnica Gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik.
S obzirom na činjenicu da je rok produžen, svi građani na ovu podršku mogu da računaju do sutra u 18 časova, odnosno u subotu i nedelju do 15 časova.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Iako se u javnosti govori o „legalizaciji“, postupak koji je trenutno u toku to u suštini nije. Građani ne legalizuju objekte, već ih samo prijavljuju u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata. Sam čin podnošenja zahteva ne menja pravni status građevine: ona ostaje nezakonita sve dok se ne donese pojedinačno, konačno rešenje o ozakonjenju.
Dodatnu konfuziju stvara činjenica da su svi raniji nezavršeni postupci obustavljeni, pa se proces sada faktički pokreće iznova. Time se ne nastavlja ranija „legalizacija“, već se ulazi u novi administrativni krug, bez garancije ishoda i bez jasno definisanog roka za donošenje rešenja.
Posebno je važno istaći da podnošenje prijave ima neposredne poreske posledice. Evidentiranjem objekta u sistem, građani ulaze u bazu za obračun poreza na imovinu, i to bez obzira na to da li će objekat ikada biti ozakonjen. Drugim rečima, država vrlo brzo aktivira fiskalni aspekt postupka, dok pravna sigurnost ostaje odložena i neizvesna.
Zato je preciznije reći da se ne radi o legalizaciji, već o masovnom administrativnom i fiskalnom evidentiranju nezakonite gradnje, pri čemu građani preuzimaju obaveze odmah, a prava – ako ikada budu stečena – ostaju odložena u neodređenu budućnost.
Sve u svemu na bezinu su smislili kako da maznu neku paru, njihovima verovatno ozakone neke milionske zgrade a ovaj sa kujnom ce dobiti sipak