Razgledanje subotičkog predratnog oglasnika i adresa tadašnjih dućana i “špeceraja”, otkriva nam da su oni u stvari do juče bili tu. U sporednim ulicama ili predgrađima, najčešće na uglovima, radile su ove male prodavnice i posle rata. Kao Trgopromet, Peščara, 29. novembar…neke od njih su devedesetih ponovo prepuštene privatnicima i tako dočekale novi vek u kom su se gasile jedna po jedna.
Gajeva 34, predratni dućan Antuna Singera
Marka Oreškovića (pre rata Dulićeva) 48, dućan Đene Saboa
Šebešćenov špeceraj, Plitvička 23
U biznisu nikad nije bilo sentimentalnosti i romantike ali tradicija i dugo trajanje i danas su adut dobrog trgovca.
Koja je prodavnica bila najdugovečnija u Subotici? Ona na Trgu Slobode br 2.
Na njoj je pisalo: Osnovana 1817. godine . Na toj adresi je bila prodavnica gotovo dva veka. Bila je to poslednja prizemna zgrada na Trgu.
Zamenila ju je nova palata početkom tridesetih ali Milivoj Nićin nije dozvolio da nestane ime starog vlasnika već je na tom ćošku postavio veliku reklamu: Farkaš (osnovano 1817) i pod njom otvorio dućan.
Posle rata, prodavnica se zvala Union, Dragstor, Trgopromet…malo je falilo da dogura do 200-te godišnjice.
1941 – 1944.
Kako smo živeli bez ovolikih supermarketa?
Prodajni prostor se ustostručio. Šta je to novo, što je popunilo tolike police, a da ga dosad nismo imali ? Odgovor može da stane u jednu reč – izbor.
Ko pamti prodavnice iz vremena socijalizma, i uz to ima selektivno pamćenje pa ne uzima u obzir povremene nestašice nekih artikala, on će se setiti dobrih i kvalitetnih domaćih proizvoda, neke licencne i po koji uvozni. Ponuđeni artikli su zadovoljavali potrebe prosečnog domaćinstva, međutim, konkurencija između proizvoda iste vrste nije bila velika. Ako tome dodamo povratnu ambalažu, (minimalnu produkciju smeća), racionalno korišćen prodajni prostor (energetski efikasan) i delimično zatvoreno tržište (nametnut ekonomski patriotizam), u svemu tome možemo videti nekakav ideal kome teži savremeno društvo.
Sve to pada u vodu kada neko ko ceo život pazari u malom dućanu gde može da kupi samo jednu vrstu, recimo piva, stane pred veliku policu supermarketa na kojoj stoji bezbroj vrsta domaćih i stranih piva. Neće dugo proći da građanin (u ovom slučaju prekršten u POTROŠAČ), shvati da je najbolja upravo ona marka koju je imao kao jedino u ponudi u kvartovskom dućanu, ali…Povratka na staro nema.
To šarenilo izloga i rafova supermarketa, nazovimo ga „pravom na izbor“, bio je jedan od najvećih eksera u mrtvački sanduk socijalizma.
Prvomajska 12
Čekaj me, i ja ću sigurno doći…
Lansky
Nojcek na raskrsnici M.Gubca i M.Gorkog i prkoputa Sadl apoteka.
U ta neka davna vremena Prodavnica je bila prodavnica a usluga je bila usluga. Tada su prodavnice uvek po pravilu bile na uglu dve ulice da bi se dobro videlo da su to prodavnice. Danas od toga nije ostalo nista, samo supermarketi po gradu koji prednjace u prodavanju trulezhi Subotichanima, ono sto nece beogradsko novosadska gospoda to je dobro Subotichanima, cista diskriminacija.
i koja je najstarija, s obzirom da ni jedna od nabrojanih vise ne postoji (pod tim ili drugim imenom)
Mislim da je najstariji onaj dućan u Borovo ulici,di smo mogli kupit nameštaj do skora,a sad su ga novi vlasnici lipo uredili iznutri ..
Tradicija koja traje više decenija , zaista lepo zvuči . Međutim ,na ovim prostorima su se u burnom dvadesetom veku smenjivali oslobodioci i patriote koji su pljačkali i otimali u ime raznih ideologija . Patriote pljačkaši nemaju milosti i sluha prema tradiciji .:)
Jednom (davnom) prilikom smo nas trojica svratili u Segedinski Metro, secam se drugara DJ Stipana – mi smo vec napunili „kolica“, a on je za tih saticak svo vreme stajao ispred rafa sa konzervama sardina, razmisljajuci koju da odabere
Bună seara, poate cineva sa ma jute cu câteva informații despre palatul nicin
Eble