U mnogim zemljama stambene zgrade imaju svoja imena. I Subotičani su “krstili” neke od ovdašnjih građevina, međutim, govorimo o zvaničnim imenima koja stoje iznad ulaza ili pored njega. To ime, zajedno sa ulicom i brojem predstavlja adresu.
Familija Troter živi u soliteru imena Nelson Mendela, u Pekamu. Da nisu živeli u ozloglašenom naselju Londona već na nekoj rivijeri, sasvim regularno ime za zgradu bilo bi, na primer Sea breeze. Tamo gde duva morski povetarac adresa može da bude i Tri palme, Biser ili već nešto u vezi sunca. Reč je o stambenim zgradama a ne o hotelima.
Devetospratne zgrade na palićkom putu, poznate po originalnom nadimku – „devetospratnice“
Subotičkom koloritu dobro bi došla ovakva praksa, makar višespratnice nazivali samo ženskim imenima, kao što su to nekada činili sa vilama na Paliću. Potrebu za tim vidimo kada građani sami daju naziv nekoj novogradnji i kada znamo koliko to olakšava orijentaciju među adresama i čini ih zanimljivim.
Lepa Brena i Danijel dobili su svoje kule na Prozivci nakon Evrovizijske noći 1983. godine, tačnije Jugovizije, kada su bili glavni favoriti. Ko zna ko je prvi dodelio njihova imena dvema zgradama i kako je to postalo opšteprihvaćeno…
Tokijska lepotica sasvim dobro zvuči i kada znamo da joj je ime dao investitor, iz sasvim jasnih razloga. Dafina je dobila ime još za vreme gradnje, kada je neko pustio glas da je ona vlasnica zgrade. Da li Subotičani rođeni u novom veku znaju ko je bila kreatorka piramidalne prevare?
Tragajući za zgradama koje imaju svoje ime doći ćemo i do Kifle. S obzirom da je tako nazvana zbog svoje zakrivljene osnove, mogla je da bude i banana, mada ovog majmunskog voća verovatno nije bilo te 1953. godine kada je počelo zidanje. Iako ova forma ne predstavlja neko čudo u arhitekturi, za Subotičane je ta građevina predstavljala novost. Ta i nekoliko susednih zgrada bile su prvo moderno naselje posle rata, prva novogradnja i stanovi.
Tih dana, utisak je bio da su stanovi maleni a vrata uska. Do tada se u Subotici nije gradilo na ovaj način, niti se mnogo znalo o modernom stanovanju. Ono što su donosili novi stanovi jesu odeljenja i nusprostorije sa kojima je stara gradnja oskudevala. Na manje kvadrata dobijeno je više komfora, pogotovo ako tome dodamo vodovod, kanalizaciju, sanitarne uređaje… Kifla je sa obe strane gledala na parkove. Jedan novi, uređen kao središte bloka (Puškinov trg), i jedan stari, nekadašnjeg imena Senjak (Széna tér), u čijem središtu je bio spomenik i protivpožarni bazen.
Na Obilićevom vencu
Ako gradski toponim “venac” podrazumeva neki krug ili polukrug, tek nastankom Kifle ovaj prostor je zaslužio to zvanje. Međutim, to više nije bio Obilićev venac, kako se zvao između dva svetska rata, niti Széna tér, već deo novog naselja nastalog na ruševinama posle bombardovanja.
Čak pet ulica slivalo se na ovaj trg i ulivalo u Senćanski put, ali su veliku zelenu površinu u sredini presecale samo staze. Ni izgradnja 90 metara duge „kifle“ nije poremetila idilu, sve do kraja 60-ih, kada je doneta odluka da se ovde smesti benzinska stanica. Nije to prošlo bez negodovanja stanara, nakon čega su dobili uveravanja da ona neće biti velikog kapaciteta.
Kifli ház, zelena površina pre izgradnje benzinske pumpe i škole „Žarko Zrenjanin“
Tada možda i nije bilo puno automobila, ali je budućnost pripadala njima. Proširivanje pristupnih puteva i sama pumpa zahtevali su betoniranje prostora velikog 40 x 50 metara. Od parka su nakon toga ostali samo tragovi. U jednom trenutku postojala je namera da se napravi asfaltni kolovoz i sa druge strane zgrade. Zbog tadašnje saobraćajne situacije nastale izgradnjom naselja Tokio, detaljnim urbanističkim planom iz 1978. godine ispred ulaza je planiran put, ali se od toga, na sreću, odustalo.
Uprkos tome, stanovi ovde nisu izgubili na vrednosti. Život u toj zgradi možda nosi određene probleme prilikom postavljanja pločica na zakrivljene zidove ili uglavljivanja nameštaja, ali još uvek čuva duh pedesetih godina i prestiž koji je Kifla imala u svoje vreme.
Lansky
