Najviše grešaka kod hleba, peciva i zdrave hrane

Ispravnu deklaraciju u prodavnicama ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, a 32 odsto ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje organizacije IHIS „Nutricionizam”.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 2.500 proizvoda.

roba supermarket

Utvrđeno je da su najbolje deklarisani slatki i slani konditorski proizvodi, dok najviše neodgovarajućih oznaka imaju hleb, peciva i roba označena kao „zdrava hrana”. Kako je saopštio IHIS „Nutricionizam”, najviše primera namernog zavođenja potrošača je u kategoriji bezalkoholnih pića, na kojima su oznake o nepostojećem kvalitetu.

Kod zdrave hrane ispravno je deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda. Najčešće greške u kategoriji hleba su neodgovarajuće deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa „izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana”.

Izgled deklaracija u obe pomenute kategorije navodi na zaključak da kod proizvođača ovih proizvoda nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi.

U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj grešaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača.

Primetno je da su proizvođači angažovali agencije koje pokušavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda.

U toj kategoriji greške su i dalje: neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, takođe neisticanje dodavanja vitamina u nazivu proizvoda s namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. Nedostaje i hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka.

Slika na frontu pakovanja i naziv proizvoda nisu usklađeni. I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je u te tri kategorije proizvoda količina voćnog sadržaja drastično različita.

IHIS „Nutricionizam” je članica IHIS „Naučno-tehnološkog parka Zemun”, a radi na razvoju, kreiranju i deklarisanju prehrambenih i funkcionalnih proizvoda.

Mali pomak

Inače, IHIS „Nutricionizam” je i pre primene sadašnjeg Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, još 2013. godine uradio slično istraživanje, i tada je konstatovano da je bilo 66 odsto dobrih deklaracija.

– Pravilnik o deklarisanju uticao je na poboljšanje ispravnosti deklaracija prehrambenih proizvoda samo dva odsto, ali je očigledan njegov pozitivan uticaj, kako na tekstove deklaracija, koje su postale čitljivije i jasnije, tako i na sigurnost pri izboru odgovarajućih proizvoda, što je naročito značajno potrošačima koji imaju probleme s alergenima – izjavila je direktorka IHIS „Nutricionizma” Danica Zarić.

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. nekoime kaže:

    ima rezultata konkretnih, koji su dobri a koji losi?

OSTAVITE KOMENTAR

45 + = 55