San svakog istraživača i kolekcionara jeste da pronađe nešto izgubljeno i zaboravljeno, zaključano sa sedam brava i sakriveno sve dok ga ne otkrije baš on. Dešavaju se takve stvari, ali retko, pa stoga učestalost takvih pronalazaka odmah izaziva sumnju.
Tako se i u našem gradu početkom 21. veka pojavila serija starih značaka FK „Bačka“, koje niko do tada nije video. Baš negde oko stogodišnjeg jubileja najstarijeg kluba, kolekcionarima koji su imali kompletne zbirke svih Bačkinih značaka izdatih tokom jednog veka, ponuđeno je još nekoliko različitih varijanti načinjenih davno, na samom početku postojanja tog sportskog društva.
Da se pojavila samo jedna, i to bi bilo dovoljno za malu senzaciju među kolekcionarima, međutim, reč je o više značaka iz vremena Austrougarske. Svi su požurili da upotpune svoje kolekcije, ali se kod nekih pojavila opravdana neverica. Kako to da je trebao da prođe ceo vek da se one pojave i da ih niko od naših kolekcionara nije ranije sreo, iako za njih nema tajni, pogotovo kada je reč o nečemu iz Subotice. Mogle su da budu negde u Mađarskoj, mada ni to nije preko sveta.
Da je reč o skupim predmetima koje kupuje bogat svet, ovu misteriju bi rešila neka laboratorijska analiza materijala, međutim, mi pričamo o sakupljačima značaka, maloj zajednici, uglavnom starijih sugrađana koji još dele ovu strast.
Sudbinu ljubitelja značaka dele i filatelisti. Nekada je to bio hobi imućnog sveta, često i samih vladara.
Cene nekih zbirki ili pojedinačnih primeraka dostizale su pravo bogatstvo pa su i izložbe vrednih poštanskih maraka bile kulturni događaj, poput one u Subotici 1936. godine.
Ministar saobraćaja Mehmed Spaho (u sredini) na izložbi u Žutoj kući, 1936. godine
Kolekcionarstvo, odnosno sakupljanje određenih predmeta nije nestalo, štaviše, pojavile su se i nove teme koje su zaokupile ljude sklone prikupljanju i sistematizovanju.
Jedan od najzabavnijih Netfliksovih dokumentaraca („The PEZ Outlaw“) priča je o interkontinentalnom šverceru iz Mičigena (SAD), koji je za 11 godina zaradio 4,5 miliona dolara, prenoseći PEZ figurice iz Slovenije i Mađarske u Sjedinjene Države. Shvativši da istočno-evropski PEZ pravi drugačije dispenzere za bombone od onih koje su u ponudi na američkom tržištu, ovaj švercer počinje unosan posao od koga će se obogatiti, zahvaljujući snalažljivosti, srećnim okolnostima, ali pre svega spremnosti američkih kolekcionara da dobro plate ono što vole. PEZ figurice su jedna od tema koje privlače brojne kolekcionare, ne samo u SAD.
Ako se sa takvom strašću sakupljaju igračke iz Kinder jaja i slični jeftini predmeti, zašto su poštanske marke i značke izgubile na ceni?
Najverovatnije da je tome kriv određeni sled događaja. Nakon pojave elektronske pošte, sve manje smo dolazili u dodir sa markicama. Pre toga su i značke izašle iz mode, te je njihova proizvodnja gotovo prestala. To je razlog što su se ubrzo na tržištu pojavile mnoge zbirke, kojima je velika ponuda oborila cenu.
Subotica, 11. oktobar 1944.
Koji god da je razlog pada interesovanja i tržišne vrednosti, kolekcije značaka i maraka su dragocene jer, osim što često predstavljaju mala umetnička dela, pričaju priču o jednoj epohi.
Lako se može desiti da ovaj hobi jednom doživi preporod i zato ne treba žuriti sa rastankom od nasleđenih albuma, makar oni služili kada se budućim generacijama bude pripovedalo o našem vremenu.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Neka današnja mlađa deca možda ni ne znaju šta su značke, jer ih više ne proizvode i nisu predmet njihovog interesovanja.
Deca su se prebacila na IT tehnologiju.
Mi stariji smo se u svoje „dečje“ vreme znali radovati i malim stvarima.
Sakupljali smo značke, poštanske markice, nalepnice, razglednice i ako smo imali neki duplikat, zamenjivali smo ih međusobno.
Sad umesto razglednica ljudi sakupljaju magnetiće za frižidere za uspomenu sa nekog putovanja, zimovanja, letovanja.
@NaIvan…Meni je smesno kada se magnetic donese nekome koji nije bio na tom putovanju. Uopste mi je glupo da se drugima donose suveniri sa putovanja na koja oni nemaju uspomenu. Ipak, svi to radimo.
Znacke i postanske marke su jedna od najupecatljivijih stvari koju jedno drustvo moze da producira. U danasnje vreme apsolutne digitalizacije, sve je to poprilicno izgubilo na znacaju, no ima nas koji jos uvek vise volimo da posaljemo fizicko pismo nego poruku. Moj Otac je imao kolekciju od par stotina znacaka Subotickih preduzeca, fudbalskih klubova i znacajnih dogadjaja. To je deo istorije i uspomena koje bi vredelo imati.