Uvoz radne snage na području Severnobačkog okruga porastao je u prošlog godini za pedeset posto, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Za domaće radnike investitori se bore kako zaradama, tako i uslovima rada. Dok se nekada od zanata bežalo, zanatlnije su danas među najtraženijima.
Izvor: RTV
Kada se poredi kraj prošle s krajem pretprošle godine, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Severnobačkom okrugu bilo je 500 nezaposlenih manje. Ukupno njih 6.500. Na povećanje zapošljavanja sa evidencije uticali su veliki infrastrukturni radovi, poput izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, ali i povećana potražnja za sezonskim radnicima u poljoprivredi. Ono što privlači pažnju jeste porast broja stranaca koji se zapošljavaju na ovom području, odnosno uvoz radne snage.
„Ruska Federacija, Nemačka, Kina, Indija. I u odnosu na dve hiljade dvadeset i prvu godinu za pedeset posto je povećan uvoz radnika iz inostranstva, iako se povećao i broj zapošljavanja sa evidencije“, ističe direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Subotici Verica Vujadinović.
Uvoz radne snage je dokaz, između ostalog, da krilatica „ako nećeš ti da radiš, ima ko će“ više ne važi. Za preostalu kvalitetnu radnu snagu, ljude sa znanjem u glavi i iskustvom u rukama, postoji velika konkurencija. Pogotovo među inostranim kompanijama koje se za njih „bore“ kako zaradama, tako i uslovima rada.
„Svako želi da ima kvalitetniju radnu snagu, svako želi da ima veći profit, pošto radimo mahom za sve strane kompanije i svi bi da imaju kvalitet i produktivnost na najvećem mogućem nivou. Dakle, svi vijaju nekih sto posto, sto deset posto produktivnosti i samim tim se stvara ta konkurencija između naših fabrika ovde u našem gradu“, smatra predsednik Sindikata metalaca Grada Subotice Saša Antunović.
Dok se pre dve-tri decenije od zanata bežalo, na tržištu rada su danas zanatlije među natraženijima. Stolari, vodoinstalateri, keramičari… Pored njih, na siguran posao po okončanju školovanja mogu da računaju IT stručnjaci, lekari, ali u poslednje vreme i poljoprivredni inženjeri, kao dokaz ulaganja u poljoprivredu.
RTV
