Nekadašnja letnja pozornica

Letnja pozornica u samom centru grada, okružena zelenilom i u hladu krošnji, bila bi jedno lepo mesto i danas, a kako je tek bila privlačna trideset i neke, kada je izgrađena u sklopu Sokloskog doma…

U zgradi je bila smeštena biblioteka, škola, sportski klubovi i lutkarsko pozorište, pa je s pravom posle rata prekrštena u Dom kulture. Tokom ratnih godina velika sportska sala je preuređena u bioskop (Jadran). Filmovi su se prikazivali i na ovoj letnjoj pozornici, pored koncerata i kamernih predstava, ali niko nije privlačio toliko publike kao što je to činila jedna sportska sekcija.

Govorimo o boksu. Malo je verovatno da je prilikom gradnje ovaj prostor zamišljen kao bokserska arena, jer bi u tom slučaju publika imala pogled na ring sa sve četiri strane, međutim, interesovanje za ovaj sport u godinama posle rata, moglo se meriti još jedino sa fudbalom.

U Subotici se boksovalo svuda gde je mogao da se smesti ring. Na prostoru današnjeg hotela Patria, na letnjoj pozornici Palić, u oficirskoj bašti, u sali sadašnjeg Dečjeg pozorišta, u Nepkeru, a najviše na pomenutoj pozornici Doma kulture.

Foto: Jancsó Károly (snimljeno 1945. godine)

U Istorijskom arhivu sačuvana je molba Boks kluba Spartak za preuređenje letnje pozornice (1949. godine), upućena Gradskom narodnom odboru, odseku za prosvetu:

„Ova sekcija je uz pomoć svoga društva predvidela popravku odnosno preobražaj letnje bašte Doma kulture, tako da bi se ista mogla upotrebiti za naše tj bokserske svrhe, a da bi i bioskop mogao funkcionisati.

Drug Ing. Oton Tomanić napravio je skicu plana kako se je to zamislilo i kako bi se moglo u stvarnosti sprovesti u delo. Planirano je da se stolovi koji se nalaze u prvih nekoliko redova, a koji su ranije služili čisto radi razonode publike tj za vreme stare Jugoslavije upotrebljavani su za razna pića itd kao plus razonoda bioskopu ili sl, istovremeno povade, pošto zauzimaju veliki prostor. Vađenjem pomenutih stolova, dobili bi znatno u prostoru, koji je za našu mnogobrojnu publiku ionako mali.

Takođe, ukoliko se napravi stajanje sa strana, smetaju nam 2-3 drveta /stara/ od kojih već ionako nema nikakvih naročitih koristi, a nama bi vađenjem tih starih drveća bio omogućen smeštaj mnogo većeg broja publike.“

Molba je odobrena izuzev dozvole za vađenje drveća.

Kada je izgrađen Stadion malih sportova, početkom šezdesetih, boks mečevi Spartaka punili su redovno betonske tribine. Prvi jugoslovenski bokser koji je na međunarodnoj sceni postigao zapaženije rezultate, ponikao je upravo na ovom mestu, ispod lukova letnje pozornice. Reč je o Pavlu Šovljanskom, uz koga je sve vreme bio trener Stevan Engelbreht. Još od ratnih godina u klubu koji se zvao SZVAK, zatim u Spartaku, beogradskom Partizanu, pa sve do reprezentacije.

Pišta Engelbreht (Foto: Karolj Jančo)

Boks se preselio na veliku scenu a i naši bokseri su stigli na svetski vrh. Mate Parlov je titulu prvaka sveta branio na beogradskoj Marakani. Za to vreme, letnja pozornica je prepuštena odbojkašima, sve do devedesetih godina.

Danas je taj prostor teško prepoznatljiv, iako je sve tu. Čak i objekat za kino projektor. Jedino je na pozornicu pala zavesa…od cigala.

Lansky



KOMENTARI

  1. Fischer kaže:

    Svo nase bogatstvo je procurilo U neciju ruku (ruke).Sirotinja smo.Sirotinja.A pravimo se da nismo.

  2. Ex kaže:

    Bilo nekad

  3. Pišta Takač kaže:

    Ko u Hollywoodu vauu

  4. zig zigi kaže:

    Once upon a time in Subotica…

  5. Aleksa kaže:

    To je bilo herojsko vreme bioskopa. Glumci Žerar Filip i Stjuart Grendžer su osvajali ženska srca. Filmovi “Parmski Kartuzjianski manastir” i “Crveno i crno” “Severno od Aljaske” su nedeljama punili bioskope, ponekad isti film i u dva bioskopa. Pa vesterni,filmovi o Tarzanu, američki muzički filmovi itd.
    Letnji bioskop Jadran je bio prvi u Subotici, nakon toga je otvoren bioskop u dvorištu biskopa Radnički, pa potom Zvezda i Lifka.
    Letnja pozornica Jadran je dugo vremena zadržala prvobitni izgled, ulaz je bio sa zadnje strane,iz ulice kraj suda. Gledalište u vidu amfiteatra, zadnji redovi klupe a napred lože.
    Sećam se dobro i boks mečeva, Spartak je u ono vreme značio nešto u našem boksu. Bokseri Šovljanski, Đulai, Bajić, braća Romek iz starije generacije su punili gledalište.
    Prostor letnje pozornice i dalje postoji, zgrada za projekcije filmova je jedno vreme bila pretvorena u kafić, kako sada sve to izgleda pojma nemam.
    I kako to pevač veli “Uspomene blede ostaju tek sve, na mladost koja nestaje”, moja mladost je zaista puna lepih uspomena, koje polako nestaju, bioskopi tu svakako imaju svoje istaknuto mesto.

  6. Aleksa kaže:

    A jedan minus obavezno sleduje. Hvala!

  7. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa.

    Ja sam jedno vreme izbegavao nik “Kertvaros” jer sam primetio da postoji odredjena publika na portalu koja ne reaguje na smisao napisanog , niti je intelektualno u stanju da na njega odreaguje, pogotovu ne da shvati i razume tekst, nego direktno kao pas jazavicar se zalece na odredjeni nik-name i deli minuse. To je manje za razmisljanje o pojavi kao takvoj, a vise o njenoj medicinskoj dijagnozi. Publika u rubrici Stari grad pokazuje sve manje interesovanja za gradsku istoriju, a koristi je sve vise, da izvlacenjem iz konteksta poneke njima pogodne recenice, koju onda koriste kao lajtmotiv ili stih-vort za obznanjivanje vlastitih socijalno-poltickih frustracija na savremene gradske teme koje naravno nemaju nikakve veze sa onim sto je odabrao kao temu i napisao Lansky. Tragicno za samu rubriku je, da upravo takvi komentari imaju ujedno i najvecu rezonancu. Nesposobnost pojedinih forumasa da obuhvate temu iz njenog istorijskog ugla i nesposobnost njihovog vlastitog uzivljavanja u epohu i iskljucivo gledanjem na stvari iz danasnjeg ugla, potpuno obesmisljava samu rubriku. Drugim recima zali Boze truda. Ovde vec odavno niko ne postavlja (smisaona) pitanja. Svi znaju sve, i sta tu ima neko da im soli pamet. O nekoj konstruktivnoj diskusiji ili razmeni misljenja nema cak ni slucajno nekog pokusaja. O tome da je letnja pozornica imala svoj vrhunac u ono predtelevizijsko vreme kada su sportske priredbe bile jedina nedeljna zabava,. kada ljudi nisu poznavali televizijski program, ali su zato poznavali program Letnje pozornice. Danas tesko neko moze da zamisli kako je milicija morala da pendrecima odrzava red jer je bila daleko veca navala publike (recimo za boks-mec) nego sto je to bio kapacitet pozornice. Danas tesko ko moze da shvati red i mentalitet tadasnje Subotice. Nedeljom pre podne je bilo za svakoga po nesto u zavisnosti od licnog ukusa i licnog zanimanja. Jedni su isli na “Golubcju pecu” drugi na sportske priredbe, matine u Jadranu, deca u lutkarsko pozoriste, penzioneri u kafanama uz kafu bistrili politiku i razmenjivali bogata iskustva o vlastitim zdravstvenim tegobama. Svima njima je zajednicko da tacno u podne odlaze svojim kucama na nedeljni rucak, jednu porodicnu svetinju. Posle rucka su ljudi odmarali i nigde po ulicama , ni u centru ni na oeriferiji, nije bilo ni zive duse, osim tu i tamo kakve familije na putu u “vizite”. To je bila ona stara Subotica koja je imala neki svoj red, svoj nacin zivota i zakonitosti po kojima je zivela i to je gradjanima bilo nesto najnormalnije. Onima sa strane je to sve delovalo mrtvo, ucmalo, i potpuno nenormalno iz perspektive njihovog nacina zivota. Ja verujem da bi danasnji Suboticani sa svojim mentalitetom i shvatanjem kvaliteta zivota, kada bi morali kojim slucajem da zive u doba kada je letnja pozornica bila na svome vrhuncu, najverovatnije pobegli sto dalje i od grada i od pozornice.

  8. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Upravo ste naveli ono cega se rado secam i o cemu sam vec pisao. Kao klinca me je tata nedeljom vodio na golupciju pijacu na krivini kod vatrogasaca, pa posle na matine u “Zvezdu”. Potom, povratak kuci, gde je majka (baka) skuvala rucak dok je mama cuvala mladju sestru. Posle kraceg odmora isli smo kod dede i nadjmame da se nadjemo sa drugim delom familije. Sve je to bilo peske, lagano, a svuda smo stigli.

  9. Aleksa kaže:

    U delovima grada gde su uglavnom stanovali Bunjevci, ispred svake kuce je bila klupa. Predvece su se tu sastajale zene, a nedeljom popodne muskarci uz obavezno kartanje.

  10. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    Dragi Kertvaros…posle 8 meseci online zivota verujte mi da ne…po neki dam sam izjavila da ako danas mi ponude najboljegpredavaca online ili najgoreg off ja bi izabrala off uzivo…pre neki dam sam bila u crkvi na svetoj misi posle jako dugo vremena i primetila sam da ocima pikam ekran dali je ovo u das uistinito ili ekran…To su bila vlastita lepa vremena kada je zabava bila usred dana nedeljom uzivo off line, a ne online u nikakvom redu i ritmu sam…ne bi se vratila u to vreme posto su sudili one koji su pratili BOGA, ali vratila bi se jer su imali red ritam mir i zan 2500 danasnjih dinara komotmno je mogao otici na super letovanje covek u Palicu nedelju dana kojeg bi dan danas uplatila ako bi jos postojali!!!

  11. Trovach kaže:

    @Aleksa…Nekako bi se tamo nasao i poneki ficok rakije. Naravno, pijenje tako male kolicine rakije nije bilo nesto lose.

OSTAVITE KOMENTAR