Neobična kolekcija časovničara Martona

Vlasnici, ili njihovi naslednici, dolazili su po neke satove koje je popravljao Aleksandar Marton i posle 20 godina. I oni su ih čekali.

U naizgled sasvim običnoj časovničarskoj radnji u Subotici nalazi se jedinstvena kolekcija sa više od 1.000 satova koje su građani doneli Aleksandru Martonu na popravku, ali nikada nisu došli po njih.

– Sve satove po koje niko nije došao, a ima ih više od hiljadu, popravio sam i čuvam ih i svi su obeleženi imenom i prezimenom. Mnogo je zanimljivih priča i anegdota bilo – priča Marton za BLIC. On objašnjava da je po zakonu dužan da čuva sat najduže godinu dana, ali on je uporniji od zaboravnih vlasnika. O tome svedoči i primer jednog ruskog sata koji mu je jedna starija gospođa donela na popravku davne 1978. godine.

– Popravka je trajala nekoliko dana. A onda su prolazili dani, meseci, godine i posle skoro 20 godina pojavio se mladić, unuk vlasnice sata. Nažalost, njegova baka je umrla u Americi, a on je među njenim stvarima pronašao potvrdu moje radnje. Kada je došao u Suboticu, hteo je da proveri da li sat još postoji. Bio je iznenađen kada sam mu dao sat – kaže Marton.

Dešavalo se da sugrađani, ali i vlasnici satova iz inostranstva, dođu po sat i kažu da su ga ostavili pre par meseci ili godinu dana, a kada ih Marton pronađe, obično na ceduljici piše da ih je preuzeo pre 10 i više godina.

U kolekciji zaboravljenih satova bilo je i onih zbog kojih je Marton imao posla i sa sudom.

– Tako je jedna gospođa došla po muževljev sat i rekla da nema ceduljicu jer je on u bolnici. Posle nedelju dana došao je vlasnik lično. Kada sam rekao da je njegova žena već dolazila po sat, nije mogao da veruje, jer ga je u međuvremenu napustila i odnela sve njegove druge stvari, pa čak i sat. Zato sam mu fotokopirao priznanicu moje radnje da bi imao dokaz na sudu – priča Marton.

Čuvam tuđe satove kao da su moji

Na satove ne gledam kao na materijalnu vrednost. Za mene je najveća radost kada popravim sat i kada besprekorno radi. Nemam ni svoju kolekciju satova, ali tuđe čuvam kao da su moji – poručuje sajdžija.

BLIC