Stara zaprežna kola, karuce za gospodu, velika i mala burad za vino, tragači, amovi, samari za konje, razna zvona i klepetuše za stoku, bičevi za stoku, jarmovi serija ćupova za kiselo mleko i pekmez, fenjeri, stari satovi, čuturice za vino i rakiju, tikve nateguše, pegle, preslice, kolevke, drvene roljke za peglanje veša, stari drveni frižideri, mlinovi za kafu, korpe i klompe. Tako do 2.500 eksponata zatrpali su kuću i dvorište Željka i Gordane Gilice u Starom Žedniku koji gotovo deceniju čuvaju od zaborava ovu retku i dragocenu etno-zbirku.
-Predmeti su kao i ljudi, svaki od njih pamti i priča svoju priču, – kaže Željko Gilice. Život bez uspomena je gotovo bezvredan i prazan i ja sam na ovaj način sačuvao svoje i tuđe uspomene.
A stare već odbačene stvari, sakupljao sam po tavanima, salašima, selima, buvljim pijacama na seoskim vašarima, i u najnovije vreme preko interneta. Većina ovih eksponata stara je više od sto godina, a ima i nekih koji su nastali pre dva veka, kao što su posude za hranu i vodu. Imam celu kolekciju ćupova od 300 eksponata iz Srbije i Mađarske a za neke od njih putovao sam i preko 1.000 kilometara. Sve iz strasti i ljubavi prema starinama. Etnologija je moj život“.
Od prvih dedinih klompi, koje je našao na tavanu njihovog porodičnog srušenog salaša, Željko ne prestaje da traga za predmetima koji su u minulim vekovima puno značili i krasili seoske kuće. Danas je ponosan na svoju etnozbirku sa 2.500 najrazličitijih predmeta, od kojih su pojedini rariteti. Prostrani hodnici načičkani starinama vode do prostorije pune keramičkih ćupova, figura, bakarnog posuđa, alata, satova, fićoka… Na zidovima stotine preslica, sa ljubavnim porukama.
-Malo je poznato da su ih pravili momci da bi ih na vašarima darivali svojim devojkama – kaže Željko. Po njima su rezbarili ili crtali slike iz svakodnevnog života i ispisivali nežne ljubavne reči i poruke. Ili, pogledajte tu obešene tikve „nategače“ koje su seljaci vinogradari koristili za uzimanje vina iz buradi. One su raritet, jer na njima su ispisane neke poruke ili stihovima njihovih vlasnika. Dok su tikve još zelene, na njima su se pisale ove poruke, kad su se osušile, slova su ostala i sve do današnjih dana“.
Kao proizvod strasti i velike upornosti, privatni kolekcionari imaju zbirke eksponata koje zasene čak i postavke gradskih muzeja. Tako u Željkovoj kolekciji nalaze i metalna zvona koja su zemenjivala današnje sirene na lokomotivama i starim traktorima, razne klepetuše, kao i bičevi za teranje stoke, među kojima se nalazi jedan kupljen u Mađarskoj, star skoro 150 godina.
-Iako su mi svi predmeti u srcu, najdraži mi je eksponat klompe mog dede Kalmana stare preko 100 godina, kao i njegova čobanska brica, – nastavlja priču Željko Gilice. Tu su i njegove svečane karuce, zaprežna kola, tragači i drvene čuturice za vino i vodu. Među eksponatima imam i sto vrsta gvozdenih pegli, među kojima je i jedna „gospodska“ iz 1890. Tu su i razni mlinovi za kafu kao i drveni frižideri koje je proizvodila poznata subotička Tvornica ormana za led „Braća Goldner“.
U početku je iznenadna ljubav prema stvarima iz prošlosti zbunjivala i Željkovu porodicu, ali kada su kod njega prepoznali ljubav i strast za starinama, sada mu svi pomažu u poslu.
-Ljubav i strast prema starim etno predmetima uskoro nameravam da pretvorim u biznis – kaže Željko. Sa sinom hoću da otvorim zanatsku radnju za restauraciju ovih starih eksponata koje ću prodavati. Ljudi mi često traže da im za dvorišta nabavim stara zaprežna kola, karuce, vinske prese i burad. Trenutno u kolekciji imam desetak zaprega, kada ih restauriram ponudiću ih na prodaju za ukras“.
Bure od 5.500 litara
U neobičnom etno muzeju Željka Gilice u ulici Vase Pelagića br. 30 u Starom Žedniku nalazi se i veliko vinsko bure do 5.500 litara.
-To sam nedavno kupio u Horgošu i morao sam ga rastaviti da bi ga izneli iz podruma – priča
Željko. Biće restauriran i postavljen u dvorište kao ukras“.
Tekst: Subotičke novine
Foto: Facebook
