U Srbiji su cene ogrevnog drveta i peleta neopravdano visoke, i prodavci moraju da prestanu sa podizanjem cena – rekao je Igor Braunović, vršilac dužnosti generalnog direktora Javnog preduzeća „Srbijašume“.
On je za RTS rekao da je Vlada Srbije, zbog svetske energetske krize, to javno preduzeće proglasila za energetsko, jer ono snabdeva sirovinom druge kompanije koje proizvode energiju. Braunović je dodao da su spremni za krizu, i da će moći da odgovore na sve potrebe potrošača. Direktor kompanije je rekao da su kod njih cene za 8 godina porasle za 5 odsto. On je izjavio da je cena peleta na stovarištima porasla na 40 hiljada dinara, i to potpuno neopravdano, s obzirom na to da sirovina za jednu tonu peleta kod njih košta najviše 8000 dinara.
U subotičkim drvarama trenutno ima dovoljno ogrevnog drveta. Uglja međutim nema, jer vlasnici drvara sve teže dolaze do uglja. Pelet se sa druge strane može naći u sve manje drvara, jer njegova cena po toni dostiže i 40 hiljada dinara. Istovremeno, nadležni u Javnom preduzeću „Srbijašume“ kažu da je cena peleta neopravdano visoka, jer oni jednu tonu sirovine potrebne za njegovu proizvodnju, isporučuju proizvođačima za 8000 dinara.
Ištvan Horvat je još na kraju grejne sezone kupio određenu količinu pljevljevskog uglja, tada još za 16,5 hiljada dinara po toni. Sada bi kupio još, ali ga nema. A i ogrevno drvo je sve skuplje.
„Tu se po meni zaista mora stajati na više oslonaca. Sad, onaj ko se grejao na gas ili struju, ali tu ne možeš biti pametan, po meni.“
Prema rečima vlasnice drvare Karoline Palfi, potražnja za ogrevnim drvetom je ogromna. Isporuku otežava i nedostatak radne snage, trenutno rade samo ona i njen muž, od jutra do večeri. Ljudi se plaše naredne zime, energetske krize, koliko god da drvo košta, sve se proda, do poslednjeg komada.
„Kod nas se vrši prodaja po spisku, morate se upisati, jer ne dobijamo drva onim tempom kojim želimo, i bez obzira koliko puta, skoro svaki put je cena drugačija. Dakle, sve one koje zapisujem, zapisujem bez cene, i kada dođu na red, onako kako ga dobijamo, obrađujemo i isporučujemo. Ništa više vam vezano za drvo ne mogu reći. Prodavali bismo ugalj, međutim domaći rudnici i dalje ne rade.“
Ona je dodala i to da je ogrevno drvo sada skuplje za 50 odsto nego prošle godine, bilo je 6000-6200 dinara, a sada su hrast i bagrem 9000, a bukva 9500 dinara. Od poslednje isporuke je cena bukve skočila okruglo za hiljadu dinara.
Pannon RTV
U Subotičkom ataru više nem šta da se seće sve je posećeno a većina je pokradeno. Navodno šumokradice već prelaze na mađarsku stranu granice gde još ima šuma. Očito da međugranična šumokrdarstvo dobro funkcionira.
Zbog čega je neopravdana? To je zakon tržišta, cena je ekvilibrijum krivih ponude i potražnje. Druga je stvar zbog čega raste potražnja. Pokušajte tu da nađete uzork…
Nestasica drveta u svim segmentima je evidentna u celom svetu i to diktira i njegovu cenu. Tu je odigrao kljucni ulogu kovid a zatim i Kinezi sa svojom nezajazljivom porebom za drvnog gradjom i svim ostalim vrstama drveta u zelji da proizvode nesto za sta nisu nikada imali a valjda nece nikad ni imati najelementarnije predispozicije. Sve to budi apetite za brzim novcem a time i divljackom secom drvnih resursa. Drvo po prirodi sporo raste i svaki pokusaj brzog bogacenja eksploatacijom drveta, dovodi do ne samo ekonomske, nego i ekoloske katastrofe. Tu treba posebno istaci pametnjakovice koji su mislili da ce pomocu peleta naci alernativu za naftu i gas, zaboravljajuci da ce ta moda biti prihvacena od siroke mase potrosaca i samim time izazvati veliku potraznju i veliku netasicu i peleta i podici njegovu prodajnu cenu. Ono sto ne platis na mostu – platis na cupriji.
Ispada da je normalno da se placa 10.000din za kubik na papiru a realno kuci donese manje jer budu prevareni na merenju.
Ta cena je jos od zime ne spustaju krimosi.
Podigli cene a samo u Subotici i okolini je najskuplje
I nikom nista.
RE: Arhitekta
Neopravdana je iz vise razloga a osnovni je manipulativni stav proizvodjaca i zloupotreba globalne atmosfere straha usled rata i energetske krize.U uslovima opste krize trziste ne funkcionise normalnim,uobicajenim mehanizmima pa je svako pozivanje na zakone trzista licemerno.Ovaj diskurs zbog svoje specificnosti zahteva i posebne mere nadleznih instanci kako bi se sprecilo spekulativno mesetarenje na trzistu i zloupotreba monopolskog polozaja.Mozemo se podsetiti ne tako davne proslosti kada se crna berza i mesetarenje primarnim resursima kaznjavalo smrcu.
Da sam ja direktor srbijasume ili vojvodinasume, posekao bi svo drvece i prodao bi svojim drugovima za jeftine pare i ne bi nikad nijedno drvo posadio. Steta sto je vec to neko smislio…
@ZX
Očigledno niko od vas nije razumeo šta je napisano. Pročitajte ponovo poslednju rečenicu i razmislite ponovo. Zakoni tržišta uvek važe. Mućnite malo glavom i koraknite korak u nazad. Biće vam jasnije…
Tu je jedini problem, inspekcijski organi .Njihov nerad dovodi do manipulacija svim i svačim.Iza svega je korupcija ,a ova opravdanja ne piju vodu.
Sve je to ok, samo je meni problem da ja ne vidim da se sume sade. Sumari samo seku al se nigde ne sadi ili barem ne u znacajnoj i vidljivoj meri