Gotovo dvadeset godina živi parlametarizam i višestranački sistem u Srbiji i našem gradu.Demokratija jeste vladavina manjine koju direktno bira većina. Demokratski birani predstavnici Opštine Subotica, od nedavno i Grada Subotica ustoličili su ne prihvatljivu tradiciju velikih radova pred kraj njihovih mandata (pred izbore) i rezultat takvog odnosa je višedecenijska stagnacija infrastrukturnih sistema i objekata na teritoriji opštine. Godinama tako građani gledaju započete i ne dovršene objekte a vlade dolaze i odlaze. Putna infrastruktura je problem broj jedan. Putevi spajaju i ubrzavaju transport robe, ljudi i usluga. Kvalitetni, moderni putevi nedostaju u Subotici više nego ikada pre. Trenutno stanje je katastrofalno a gradska vlast i dalje ne pokušava sistematski pristupiti rešavanju problema nego se fušerajski popravljaju postojeće ulice ili se napola rade nove. Ukratko, putna mreža na teritoriji opštine Subotica je po izgrađenosti modernih kolovoza na poslednjem mestu u Vojvodini. Grafikon ispod to i dokazuje!
Dakle, sistematsko ne ulaganje u proteklih 20 godina je dovelo do pada procenta savremenih, asfaltnih kolovoza na teritoriji opštine Subotica. U proteklom periodu nekategorisani putevi (atarski) su se pridodavali u mrežu kategorisanih puteva a postojeći nisu obnavljani i izgrađivani. Statistiku su jedino popravili magistralni i regionalni putevi (AP-Horgoš-N.Sad,M24 i M17.1) za čije finansiranje i održavanje su direktno odgovorna republička i pokrajinska preduzeća. Svi ostali putevi su zavisni od lokalne vlasti (opština i grad Subotica). Glavni krivci su poznati. Posledice trpe svi korisnici jer su nam putevi sa bezbedonosnog aspekta najlošiji u EU ali i u Vojvodini (slika br.4))
Zadnjih meseci svakodnevno se otvaraju novi-stari lokalni putevi i ulice i sve bi to bilo u redu da se grade po svim tehničko-projektnim normativima ali to na žalost nije slučaj. Putna mreža se mora sistematski i kvalitetno održavati i razvijati. Održavanje puteva se ne sprovodi. Kad je neko od vas video radnike na lokalnim putevima da čiste bankine, odvode, da brišu saobraćajne znakove, itd? Sa početkom avgusta rekonstruisano ili izgrađeno je ukupno 22km puteva ili 110 km2 što je 10% ukupne putne mreže na teritoriji Opštine Subotica. Naravno tu treba izuzeti deo koji pripadaju JP „Putevi Srbije“ i JP „Vojvodinaput“ jer nisu pod ingerencijom lokalne samouprave.
Kvalitet i bezbednost puteva mora biti prioritet. Održavanje smanjuje troškove saobraćaja, povećava bezbednost i naravno uređenje okolnog zelenila utiče na vizuelnu atraktivnost subotičkih saobraćajnica.
Izvori:
http://www.mi.gov.rs
http://www.rapp.gov.rs
http://www.putevi-srbije.rs
http://www.zavurbvo.co.rs
Ovo je strasno! Subotica ne da je na poslednjem mestu nego je opstina u Vojvodini koja je predzadnja daleko ispred nje! SRAM VAS BILO BANDO!
Posledice trpe svi korisnici jer su nam putevi sa bezbedonosnog aspekta najlošiji u EU ali i u Vojvodini
jezivi su putevi… bez znakova, signalizacije, ogledala, obelezenosti, udarne rupe. 90% bi trebale biti jednosmerne s obzirom na sirinu i ugao padanja…
na palickom putu sve vrvi od raznoraznih reklama pored kojih se ne uocavaju i ne razlikuju saobracajni znaci! KO JE ZA TO NADLEZAN!?
ILI JE I SVE OVO PREDVIDJENO NOVIM PRAVILNIKOM O SAOBRACAJU!?
Subotica grad u kome se asfaltna podloga sirine 3-4m bez bankina i sa oskudnom signalizacijom (vertikalnom, jer horizontalne i nema) zove dvosmerna ulica.
PS veoma dobar i kriticki utemeljen clanak, koji razlozno pobudjuje nezadovoljstvo i jasno upire prstom na sve garniture vlasti u poslednjih 20 godina. Vidim da se trenutno prosiruje Banijska, i dovrsava se Partizanskih baza. Cini mi se da bi se u ovom mandatu vlasti moglo isto uraditi i sa prosirivanjem poteza Dragise Misovica-Blaska Rajica. Ali potom slede ono teze> majsanska petlja, Jovana Mikica i Severni bulevar. nesto sto se mora dovrsiti do 2020.
Hvala deki85.Dvadeset godina,jer od 90-ih je sve stalo,neinvestiranja u puteve je dovelo do ovakvog stanja.Da se godisnje investiralo u 5km novih puteva i u sanaciju i odrzavanje po 10 km godisnje postojecih puteva danas bi slika bila ipak drugacija.
Lokalna vlast ( od pada SFRJ pa na ovamo ) je bezbroj puta dokazala da nije u stanju da realizuje iole krupnije projekte. Tako da bi po nas bilo dobro koncentisu na prosirivanje postojecih ulica, jer bi to bili u stanju da ucine. Naravno treba prosirivati uske ulice sa velikom frekvencom saobracaja, i svake godine po nekoliko. ,,Suboticki stil sakatih ulica“ obesmisljava samo postojanje motornih vozila. Tako uske dvosmerne ulice ne garantuju bezbednost u saobracaju ako su brzine vece od veoma skromnih 20 km/h.
Kada malo bolje pogledam ove tabele, primećujem da Subotica ima 50% više puteva od Zrenjanina i čak 3 puta više puteva od Pančeva za otprilike podjednak broj stanovnika. Kao zaključak se nameće da je Subotica mnogo razuđenija i da po glavi stanovnika imamo 2,82 metara puta, za razliku od Pančeva koji po stanovniku ima 1,1 metar puta. Drugim rečima, Subotica sa ovim brojem stanovnika bi trebala da bude površinski mnogo manja i kompaktnija, ali to nije slučaj, zbog toga svaki sugrađanin mora da plati (kroz porez) izgradnju ili održavanje svojih 2,82 metara puta.
Razlog tome leži u činjenici da se neprestano Subotica širi i to prvenstveno na njenoj severnoj strani u MZ Makova Sedmica, Srpski šor, Zorka, Peščara, ali i Radanovac itd. (peščani deo grada). Ta naselja sem što nisu u dovoljnoj meri izgrađena imaju problem sa urbanizacijom i regulacijom ulica, koje su često uske. U tim naseljima ne postoji osnovna infrastruktura (vodovod i kanalizacija) ali ni asfalt, a što je najgore, neki delovi u narednih 100 godina sigurno neće dobiti sve to. Rubni delovi Makove sedmice, komotno mogu da zaborave na kanalizaciju bar u narednih pola veka (nije moja želja već realno stanje).
Neka se ljudi iz rubnih mesnih zajednica ne žale što je Prozivka dobila nov asfalt u većini ulica i što je potpuno kompletirana, jer 10 000 Prozivčana može da isplati svojih 10 ulica ali 5000 stanovnika Makove sedmice ne može da ispalti svojih 50 ulica (karikiram).
Nije problem što je Prozivka dobili asfalt. Nego je problem što je dobila SVE, a drugi ništa.
A svi znamo da su upravo stanovnici Makove sedmice, Kera, Gata i ostalih MZ, od svojih para (doprinosa) finansirali nastanak Prozivke, Tokija i Radijalca, tih bastiona crvene buržoazije.
Verovatno imamo i vise puteva od Somalije ,pa to nije razlog da se dicimo sa ovakvim stanjem koje i jeste kao u somaliji.
Niko se ovde ne diči time, niti bilo koga opravdava, već navodi činjenice koje ukazuju na to da se grad neplasnki širi a da su neasfaltirani putevi samo posledica. Izračujate dužinu puteva po glavi stanovnika svakog grada u tabeli pa ćete videti da je Subotica teritorijalno preglomazna za ovaj broj stanovnika.
Ker i Gat sa jedne strane i Makova sedmica sa druge su nebo i zemlja. Prva dva pripadaju grupi naselja koja su donekele urbanizovana sa veoma niskom procentom nelagalno podignutih objekata gde se zna šta se gradi i čije su granice jasno označene i ne menjaju se decenijama. Nikada neće videti da je u Keru eko ušao u njivu krenuo da gradi kuću uz letnji put.
Sa druge strane, Makova sedmica se širi isključivo objektima koji nisu legalni a koji su u međuvremenu legalizovani ili još uvek nisu. Potpuni haos vlada u tom naselju jer se u istom nalaze i stovarišta gađevinskog materijala, Azohem, kuće, razna mala privreda, zanatlije i trgovina i sve to izmešena u jedan miks gde se ne zna koji deo naselja je namenjen privredi a koji stanovanju pa se kamioni i pešaci mimoilaze na putevima. Rub tog naselja ne postoji već se praktično proteže do same granice.
Oba naselja imaju problema sa asfaltom, ali će Ker definitivno svoj problem pre rešiti jer u samom startu ima prednost mnogo sređenijeg i kompaktnijeg naselja.
P.S. Neki ovde pominju kako to da su sela oko Subotice asfaltirana a grad nije. Pa pogledajte mapu grada i vidite raspored ulica u Novom Žedniku, njihovu širinu i stepen izgrađenosti i shvatićete da su ta sela potpuno urbanizovana sa lepim i širokim ulicama, u kojima ima mesta i za put i za zelenilo i za jarak i za trotoar, za razliku od ulica u gradu gde ne mogu dva automobila mimoići jer im smetaju zidovi kuća.
djomla, ja mislim da u gradupostoje dva potpuno razlicita problema. Jedan od njih si i sam pomenuo mnogo neasfaltiranih ulica, a i prica o razudjenosti grada ima odredjeni smisao. Taj problem imaju uglavnom ljudi cije ulice nisu asfaltirane. A drugi problem je mozda i ozbiljniji jer ga imamo svi. Naime mreza ulica adekvatne sirine od 7m je toliko oskudna da pojedini delovi gradane poseduju adekvatne saobracajnice kojima mogu prolaziti autobusi i kamioni. A ni sa automobilima nije bolja situacija jer se oni sa velikom mukom mimoilaze i pritom napustaju asfalt. To poprilicno usporava saobracaj, ostecuje automobile itd. Dakle prioritet je ono sto je bitno za najveci broj gradjana zar ne?
Moram da priznam da nisam razumela ovaj komentar. Ako sam dobro shvatila, najveci problem su uske ulice. Sa tim se slazem. Ali nisam shvatila ovo „Dakle prioritet je ono sto je bitno za najveci broj gradjana zar ne?“ Hoces da kazes da ih treba prosiriti?! Ako da, to je manje-vise neizvodljivo. Postoje kuce u tim uskim ulicama koje su izgradjene legalno, dobili su ljudi granicu svoje parcele, gradjevinsku liniju i dozvolu za gradnju. Grad jednostavno nema prava da ih skloni odatle. Sa druge strane sada imamo ovaj Dulicev „fantastican“ pravilnik o legalizaciji, po kojem svako „govno“ koje je izgradjeno moze da se legalizuje. Doduse, ako je PDR-om predvidjena izgradnja zgrada u odredjenoj ulici, odredjena je i nova regulaciona i gradjevinska linija za objekte i te ulice ce jednog dana biti sire (ako je potrebno).
Prosiriti ih tamo gde je moguce i gde ima saobracajnog rezona. Ima mnogo primera poput Banijske ulice koja je dovoljno siroka i prometna, ali je kolovoz na njoj neadekvatan. Mislim da bi se tako za najmanje novca donekle popravilo stanje u gradu.
Subotica uopšte nije preglomazna. Naši stari su znali kako se gradi grad po meri čoveka. To što ideološki indoktrisani arhitekti bezobzirno rušili, i na mestu ruševina gradili one betonske gadosti, nehumane u svakom pogledu, je druga stvar.
Često se provlači teza kako je, eto, Prozivka (uz njega i Radijalac) super mesto za život. A realno, radi se o budućim leglima kriminala, narkomanije, stecištu otuđenih ljudi, kandidata za suicid. OGROMNE pare se ulažu u infrastrukturu pomenutih delova grada: Prave se fancy šetališta, kako bi gelipteri išli u pederajku, šetali kučiće. Grade se degutantne fontanice/mostovi da nova društevna elita ima gde da se opusti posle džabalebarenja u javnim službama. Osvetljavaju se sportski tereni kako bi neko u ponoć igrao basket. I sve to dok drugi delovi grada grcaju u blatu i sopstvenom izmetu.