Nesuđeni grb Subotice

Sadašnji grb naš grad ima još od vremena kada je Subotica dobila status slobodnog kraljevskog grada 1779. godine. Tokom druge polovine dvadesetog veka, u vreme socijalističkog društvenog uređenja, ovaj simbol je bio van snage. U zvaničnoj ikonografiji toga vremena, nije bilo mesta za Bogorodicu a posebno za krunu koja je stoji u gornjem delu starog grba dobijenog sa privilegijom carice Marije Terezije.

Eventualni novi grb Subotice morao je da simbolizuje zajedništvo, ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo, našu samoupravnost i osnovna obeležja naše privrede. Teško je naći zajedničke imenitelje za sve Subotičane, a upravo tako nešto je trebalo da bude predstavljeno na grbu grada u vreme socijalizma.  Od njene izgradnje 1912. godine, simbol naše varoši nesumnjivo je Gradska kuća. Pored toga, neki od poželjnih motiva su bili srp i čekić i pre svega zvezda petokraka.

Kada je stari grb slobodnog kraljevskog grada Subotice posle Drugog svetskog rata prestao da važi, on u stvari nikada nije dobio zamenu. Grbovi kao nasleđe feudalnog društvenog uređenja, nisu imali svoje mesto u novoj ikonografiji. Ipak, socijalizam se nije odrekao jezika znakova a i za potrebe turizma bilo je značajno da imamo nekakav suvenir koji bi zvali grb.

Najpre su kreatori suvenira sami osmišljavali nekakve simbole  koji su u sebi obavezno imali toranj gradske kuće, ili onaj palićki. I umetnici su u nekoj slobodnoj formi pokušavali da na jednoj asocijativnoj slici sažmu sve ono što predstavlja savremenu Suboticu.

Neki drugi gradovi su imali svoje neformalne grbove pa je tako i Subotica raspisala 1981. godine konkurs za ideju. Žiri uglednih društvenih i kulturnih radnika izabrao je jedan od pristiglih radova, a još dva su dobili nagrade kao drugoplasirani, i jedan kao trećeplasirani.

Između dvadeset pristiglih radova, prvu nagradu Žirija dobio je grb Stjepana Kolara iz Sombora. Polje podeljeno sa tri boje (crveno, plavo i zeleno) uokvireno je zlatnom trakom. U središtu je stilizovani  rukovet klasja, a u njemu matica.

Na vrhu je zvezda koja govori da smo bratstvo i jedinstvo skovali u revoluciji i socijalizmu. Međutim, ovaj grb nije prošao u Skupštini opštine. Obrazloženje je bilo da na njemu nema ni jednog prepoznatljivog obeležja Subotice i da on može biti simbol bilo kog grada. Primedba je bila da klas žita više podseća na veliko slovo U.

Drugi predlozi

Iza prvoplasiranog na konkursu, drugo mesto su podelili subotički autori Hunor Đurković i Ivan Hegediš. Svojim jednostavnim a romantičnim rešenjima dopali su su se žiriju, ali im je zamereno da nisu dovoljno „rečiti“.

Tri godine kasnije, skupština se odlučila za  trećeplasirani rad sa konkursa (Laslo Vašarhelji iz „Aurometala“) s tim da bude dorađen. Naloženo je da se iz četvrtog polja ukloni zvezda petokraka koja je već prisutna na tornju Gradske kuće a koja treba najviše da dođe do izražaja. Pored toga, da oblik štita bude nalik starom grbu Subotice.

Malo po malo i došle su devedesete godine a Subotica nije donela konačnu odluku o ovom pitanju. Neki su već smatrali da je došlo vreme da se vrati stari grb slobodnog kraljevskog grada, dok su drugi bili mišljenja da je simbol Subotice danas Gradska kuća i da je na štitu mesto najlepšoj subotičkoj građevini a ne nekom afričkom lavu ili uspomenama na daleku prošlost. Nekako u isto vreme drugi vojvođanski gradovi vratili su svoje stare grbove i Subotičani su tada učinili isto. Od 1997. godine Subotica ponovo ima znamenje slobodnog kraljevskog grada iz 1779. godine oko koga je ispisano: Sigillum Liberae et Regae Civitatis Maria Theresiopolis.

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros9 kaže:

    Grb dolazi od nemacke reci Erb(e) sto znaci nasledstvo. Nastaje u ranom Srednjem veku iz cisto prakticnih razloga. Da bi se pojedina vlastela kako na viteskim turnirima tako i u borbi, mogla medjusobno razlikovati. Kada se spusti vizir ma slemu , vise se ne vidi lice i onda grb na relativo velikoj povrsini stita a uz to i na zastavici koplja moze se dobro uociti i saznati po njemu utvrditi ko je ko na turniru ili u ratnom sukobu. Grb se prenosi sa kolena na koleno dakle nasledjuje iz generacije u generaciju. Gradovi nisu imali „svoj“ grb, nego grb plemica i to onih koji su ujedno i bili njegovi gospodari. Kako su se vlasnicki i vazalni odnosi menjali kroz istoriju tako su se menjali i grbovi pojedinih gradova. Prema tome grb nije nikakva istorijska konstanta nego je podlozan promenama kao i sve ostalo ukljucujuci drustveno – politicke relacije. U poslednjih stotinak godina kada su se na istorijskoj bini pojavile prve drzave sa „Socijalistickim“ predznakom, za njihove grbove je matricu postvio SSSR. Logika je bila jednostavna : zitno klasje , petokraka i zupcanik sa masine. Eventualno jos neki politicki neutralan simbol (more planine itd) sto daje nekakvu specificnu oderdnicu samom grbu. Simboli koji pre svega simbolisu socijalizam i seljacko-radnicku sinergiju. U bivsem DDR-u su jos svemu tome dodali i jedan sestar kao simbol ( postene) tehnicke inteligencije koja treba u savezu sa prethodna dva staleza da simbolizuje zemlju i njen (zeljeni) put. Zanimljivo da nikada nije bilo (ili meni nije poznato) da je u nekom ili necijem grbu bila ukomponovana nekakva knjiga. Mozda je toga i bilo, ali najverovatnije u grbu nekog stamparskog ili knjigovezackog esnafa. Danas se sve i svasta naziva grb, daje mu se neko misticno znacenje, iako u je inflaciji mnogobrojnih grbova sveden na obican logotip ili znacku za rever na odelu i sluzi u reklamne ili neke druge promotivne svrhe.

  2. Milica kaže:

    @Gospodine Kertvaroš,šteta što ste 90% prepisali sa Vikipedije i gugla. To može svako. Bez ljutnje,poštujem Vas,odnosno Vaše priče koje pišete iz iskustva i za mene ste postali simbol rubrike “Stari Grad” ali ne morate o svakoj temi pisati po svaku cenu. Ja volim da pročitam i volim kada prenosite na nas mladje samo ono što ste lično doživeli,preživeli i naučili.E,to nema cenu.Sve ostalo je dostupna komercijala,a vi ste original. Svako dobro.

  3. Kertvaros kaže:

    @ Milica

    Meni je heraldika kao podvrsta istorijske nauke poznata iz jednog doba kada jos nije bilo Gugla ni Vikipedije. Bavio sam se time jos u ranoj mladosti posto porodica iz koje potice moja majka (sitno seosko plemstvo) ima i svoj grb. Stit zute boje sa plavim linijama koje simboliziraju vodu na kojoj plovi labud. Zli jezici tvrde da to nije labud negio obicna guska koja mentalno simbolise porodicu. Eto to je bio razlog mojeg pocetnog interesovanja za heraldiku. Inace ovaj svet i njegovo sveukupno znanje imaju dugacku istoriju i tradiciju i mnogo su stariji od Gugla i Vikipedije. Svet i covecanstvo su dugo (i sretno) ziveli i bez interneta i svega onoga sto je taj internet doneo sa sobom. Sto se moga „znanja“ tice ono je uglavnom prepisano ili pocitano iz skolskih klupa, knjiga, publikacija, dnevne stampe, ostalih medija ili prica ljudi obrazovanijih i starijih od mene. To su izvori moga skromnog znanja i ja drugih nazalost nemam. Ja ne mogu pisati iz „malog prsta“ o nastanku heraldickih simbola u vreme kada nisam jos ni bio rodjen.

    Za kraj jedna mala anegdota iz Nemacke,
    Jedan vrlo poznati i uvazeni Nemacki publicista je ima kvar na automobilu i otisao je u u automohanicarsku radionicu gde je bio stalna mustrija. Vlasnik radionice pregleda vozilo, pronadje kvari kaze – to cemo brzo otkloniti za sat ili dva, mozete slobodno sacekati da preuzmete vozilo. Publicista upita da li bi mogao da za to vreme negde sedne i koristi svoj laptop? Nartavno gospodine , izvolite sesti u moju kancelariju a odmah ce i kafa i niko vas nece smetati. Tako i bi. Nakon nekog vremena pojavi se automehanicar i kaze sve je gotovu i vase vozilo je u redu. Da li ste mogli nesto da uradite sa vasim laptopom za ovo vreme? Jesam odgovori publicista , znate ja trenutno pisem jednu knjigu. Automehanicar zapita u cudu – Pisete jednu knjigu? Onako iz glave?

OSTAVITE KOMENTAR

+ 4 = 14

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 12 + 13 ?
Please leave these two fields as-is: