Ni para, ni šuma

Nedavno je i republička i pokrajinska Vlada raskinula ugovor o pošumljavanju i o vetrozaštitnim pojasevima sa JKP Čistoća i zelenilo zbog neispunjavanja ugovornih obaveza od strane Čistoće, mada je JKP za te svrhe uplaćenih 63 miliona dinara potrošilo. Pokrajina je već tražila da joj se vrati ranije uplaćenih 18 miliona, a verovatno će uskoro isto tražiti i republika koja je dala 45 miliona.

 

Vetrozastita 2 nnŠimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu je izjavio: s obzirom da JKP ne raspolaže sa toliko novaca, verovatno će se morati platiti iz gradskog budžeta. Pošto ni pošumljavanje, ni sadnja vetrozaštitnih pojaseva nije obavljeno, 400 hektara zemljišta, koje je bilo predviđeno za navedene ciljeve, je vraćeno gradu.

 

„Odluka skupštine opštine po kojoj se treba pošumiti 400 hektara zemljišta. Izvođač radova je bila Čistoća, a sadnice je trebao da obezbedi Goranski Rasadnik, dok je finansiranje projekta preuzeo grad, pokrajina i republika. Ugovor je ove godine istekao, i mada je Čistoća pare potrošila, nije ispisala javnu nabavku, iznos računa ne štima, ne postoji radni dnevnik, radovi nisu izvršeni u potpunosti, samo je 13 hektara pošumljeno i samo je na 5 posto od predviđene veličine posađen vetrozaštitni pojas. Zbog navedenih je na molbu grada u maju prekinut ugovor sa Čistoćom, a mi ćemo podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih lica” – izjavio je Ostrogonac ukazujući da je u celoj Vojvodini problem što ima malo šuma.

 

Od optimalnih 20-30 posto površina u pokrajini ima samo 5 posto šuma. Svakako će biti ispisan nov konkurs da bi se pošumljavanje obavilo, ali će se očekivati prijava kompetentnih firmi koje će pošumljavati odgovarajuće površine sa odgovarajućim vrstama stabala – a ne sa onim vrstama koje ima na lageru…

 

Na osnovu republičkog katastra Subotica bi trebalo da raspolaže sa ukupno 16 hiljada poljoprivrednog zemljišta, ali u praksi raspolaže samo sa 14 hiljada koje može dati u najam. Ostrogonac kaže: veći deo nedostajućih dve hiljade hektara je po raznim osnovama privatizovano, pošumljeno, dato mesnim zajednicama, 700 hektara je dobila crkva, a deo je postao građevinsko zemljište. Otprilike hiljadu hektara su uspeli da „nađu”, koji su i vraćeni gradu, ali sa obzirom da „nedostajućih” hiljadu hektara uključuje puteve, kanale, u praksi fali samo nekoliko stotina hektara.

 

Pored već pomenutih 400 hektara je gradu vraćeno i dodatnih 180 hektara koje je na osnovu sudske odluke radanovački Rasadnik morao vratiti zbog nelegalne privatizacije.

 

„Zemljišta koja se mogu dati u najam su raspoređena u osam kategorija, a najamnina je 5 posto veća nego ranije. Na osnovu odluke ministarstva na period duži od tri godine se samo u vanrednim situacijama može dati zemljište u najam. O neiznaljmljenim površinama će grad voditi računa. Četrdeset posto od najamnine ostaje gradu, dok 30-30 posto pripada pokrajini, odnosno javnoj čistoći” – izjavio je Ostrogonac naglašavajući da će licitacija biti raspisana najranije početkom avgusta.

 

Magyar szo



KOMENTARI

  1. Marko kaže:

    I ko ce odgovarati za to sto su pare potrosene a posao nije odradjen?

  2. zorandjala kaže:

    Svidja mi se ovo razmisljanje fali samo oko 100hektara ,ovo ostalo do 2000hek mislimo da znamo gde je.Nekome za porez fali samo 1000din vi mu saljete sudskog izvrsitelja.I ko placa porez za to sto navodno mislite da znate gde je.KO JE STAVIO PARE U DZEP KOD PRODAJE ZORKE KOJE STE OTELI RADNICIMA NAVODNO ZBOG POREZA A ZORKA SE SADA POJAVLJUJE KAO NAVECI DUZNIK/.

  3. Nasa Stvar kaže:

    Hoce li konacno da pohapse lopovcine i oduzmu imovinu od njih i ostalih kome su taj novac davali???

  4. zorandjala kaže:

    Svi ste vi zreli za klupe neki skolske a neki sudske.

OSTAVITE KOMENTAR