Nikola i Mirko

Vrilo lito, upekla zvizda, udarila kanikula u nevrime Bać Lazo sijo na pričagu od listava i gustira.

„Šta si se zamislijo?“

Bać Lazo se trgne, pogleda, ono njegova Lorka, žena mu s kojom je jeto prija podrug godine opravijo i zlatne svatove.

„Mislim se štogod“- pogleda već bolešljivi bać Lazo i dune dim od cigaretle digod u ajer.

Prošlo to jedno po sata, veli on ženi Lorki:

„Lorka, uzmi telefon i zovi ti našu dicu nek dođedu u nedlju na užnu, zajedno svi sa ženama i dicama nek povedu i unučad.“

deda

Snaš Lorka nije pitala ništa ni zašto ni zbog čega neg uzela i uradila kako joj je njezin Lazica kazo.

Dica potvrdidu da će  doć svi zajedno malo na frišak ajer i malo nek se praunučad protrču po ledini, nek vijaje kokoške i guske , nek se sigradu sa mačićima a dida Lazo će osedlat i Naciku staru kobilu pa kad posida praunučad nji četvoro taki mali nek uživaje dica.

Osvanila nedilja, bać Lazo usto u pet ujtru, ponamirivo josag, ušo opro se , izbrijo, podšišo brčiće, popijo rakiju i oko devet sati se obuko i očo na misu, žena mu ostala kuvati.

Na misi je sa porodicom bijo i Nikola, stariji mu sin sa ženom , sinom i snajom i njevi dvoje dice.

Kad se svršila misa krenedu na salaš svi u par pišice polagacko. Kad su stigli, na salašu već galama. Obraduje se bać Lazo kad je vidijo svoje sve na svitu, al praunučad, e to je štogod, svi su tu al fali štogod fali kogod fali Mirko mlađi mu sin.

„Dadi je Mirko? pita bać Lazo.

Mirkova žena Beata, inače pravnica, pogleda i veli da je očo štogod poslom niku zemlju digod pripisivati nikom gazdi.

Odzvonilo podne na crkvi užna na astalu al Mirka ni odkale. Jedared oko polak jedan eto ti njega ovi već užnali bać Lazo nije tijo čekati jel kazo je da nema šanse da on koga čeka i da dica gledadu kako se friška čorba ladi.

Vidi Mirko kad je banijo  da je astal već spremljen i da ga snaš Lorka mater mu tare mokrom krpom.

„Oš isti rano moja?„ – oma će snaš Lorka.

Zausti Mirko kast da oće, al bać Lazo ga prisiče.

„Ti Nikola , Mirko i Lorka ajte vamo, a vi dico, obrati se ostatku svita – iđite i lezite, nedilja je posli podne.“

Svi se niki pogledali al baćina je rič i prva i poslidnja i poštivat se mora.

Bać  Lazo krene prvi, ode u čistu sobu, a ovo troje za njim.

„Site i slušajte“- veli bać Lazo.

„Ja sam dico na omaku sa životom, davno sam prišo osamdesetu i znam da je samo u pitanju momenat kad ću otić s’ovog svita. Zato sad Vam moram ode kasti kako sam odlučijo da Vam razdilim tal.  Odlučijo sam da salaš, zemlju, traktore i kuću u varoši ostavim Nikoli a vinograd onu jednu motiku Mirku“

Mirko, iako po svemu sudeći oštećen, samo je sagnijo glavu a Nikola uzo i digne ruku za rič.

Bać Lazo mu odobri da divani.

„Baćo, ja mislim da triba da dilim sa Mirkom na ravne časti, ipak braća smo“

„Jeste Nidžo, braća ste i ti si stariji i ku dite si išo sa mnom raditi pa si se i zaposlijo i išo sa mnom ku hantloger kad sam ziđo po selu, a sve što smo zarađivali davali smo u kuću i kasnije Mirku za škule zato i jeste sad advokat. Da mu nismo plaćali stan i da nismo novcima potpačivali, nikad ne bi bijo to šta je sad. Ti si steko što si steko, al si steko radom a sad je vrime da ti se štogod i pokloni, a ja ti ku baćo poklanjam i Mirkov deo. „

Mirko je i dalje ćutijo al umiša se mater snaš Lorka i pita kako i zašto sad ovako.

„Jeto zato što Mirko nikad nije imo vrimena odkad je iškulovo se da dođe nediljom barem na salaš jel ako ne mož doć, bar da pošalje radnika da nam pomogne. NE, on je sidijo po mijanama i sklapo poslove jel uvik je kazo da on od tog živi. Pa živi i Nikola, al od zemlje, a zemlja ona ne zna kad je nedilja jel Božić  jel Uskrs, al Nikola je uvik našo vrimena barem po sata pa tušta puti i na svoju štetu je došo nama pomoć i koliko je puti mu samo led potuko sve. Kad mu je Mirko kazo di triba otić žalit se, jel da mu je opravijo kaku žalbu? NIKAD. E zato konačna je moja rič. Dobijo je vinograd i nek mu je, a da sam mu i ostavijo zemlju on je ne bi radijo neg bi je prodo oma, ne bi čeko ni šest nedilja da mi prođe kad umrem a kuću tamo kod Križa u varoši, e to isto iđe Nikoli zato da ne mora se misliti di će mu unučad biti kad krenedu u škule“

Posli ovog neobičnog, al kako su se svi složili pravednog tala, bać Lazo je poživijo još malo i umro.

Sarana je bila mu baš velika, fajin svita je došlo – jedino Mirka nije bilo, jel bijo je na neodložnom službenom putu.



KOMENTARI

  1. Staka Dragan Bogunović kaže:

    Velika istina!

OSTAVITE KOMENTAR