Niže uspehe u karateu

Maja Svrdlin, članica Karate kluba Enpi je i ove godine ostvarila odlične sportske rezultate, nadmetala se sa evrospkim i svetskim takmičarkama. Bavljenje karateom joj je omogućilo da putuje i obilazi mnoge zemlje i upoznaje druge gradove i kulture.


Sa četiri godine je prvi put kročila u salu i počela da vežba karate. Zavolela je ovaj sport i potpuno se posvetila usavršavanju ove veštine.

 

—Bila sam veoma nemirno dete, puno energije, uvek spremno na akciju, zato me je mama odvela na karate smatrajući da ću tamo na pravi način iskoristiti tu energiju i uspeti da se „smirim.”. Iako je bilo mnogo dece mog uzrasta, ne bih mogla da kažem da sam zbog zabave i druženja išla na treninge. Još kao mala sam svaki trening shvatala vrlo ozbiljno i sve trenerove zahteve sam ispunjavala bez govora. Očarao me je taj spoj tehnika, načina na koji je trener svoje znanje prenosio nama i sama atmosfera na treninzima—kaže Maja, nosilac crnog pojasa prvi dan.

 

Prvog takmičenja će se dugo sećati. Iako je bio klupski turnir u Subotici, u njoj su pogledi roditelja, užurbanost i euforija koji su vladali, izazvali pozitivnu tremu koju je uspešno savladala i osvojila prvo zlato. Od tada joj se javila želja za osvajanjem svetskog zlata.

 

—Tesko da bih mogla da izdvojim jedan rezultat koji se mnogo razlikuje od drugih, jer ih ima zaista mnogo važnih. Smatram da je najveći uspeh trud, požrtvovanost i odricanje koje ulažemo da bi do jednog rezultata došli, a da je najveći uspeh u stvari od jednog malog deteta stvoriti takmičara sa zavidnim rezultatima i čoveka sa pravim vrednostima. Posebno bih se zahvalila svojoj porodici, treneru Miloradu Ćopiću, najbližim prijateljima koji su mi uvek bili najveća podrška i bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Sve ovogodišnje medalje posvećujem njima.


Za sada u riznici ima oko 650 medalja, a ta brojka će se još uvećavati. Osim učešća na Svetskom prvenstvu u Milanu gde je osvojila dve bronze, ove godine je postala državna prvakinja u katama pojedinačno u kategoriji mlađih seniorki i seniorki i sa kata timom.

 

—Medalje sam odavno prestala da brojim. Sve su posebne na svoj način, ako moram da biram, najdraže su mi prošlogodišnje evropsko zlato i ovogodisnje dve svetske bronze. Sve tri sam osvojila kao član kata tima sa koleginicama iz Arilja(Katarina Lojanica) i Kosjerica(Marija Pavlovic) zlato, a bronze sa klupskim drugarima, Ivanom Margetić, Ognjenom Graovcem i Dušanom Vukeljom iz Novog Miloševa. Timske medalje su možda za nijansu manje cenjene nego pojedinačne, barem kada su u pitanju kate. Ali osećaj koji imate dok radite u timu potpuno je drugačiji i posebniji nego kada radite sami.

 

Putovanja i učešća na međunarodnim turnirima pružaju joj priliku da obiđe i upozna drzge gradove.

 

—Kada svake nedelje putujete, sve vam se vremenom nekako čini sličnim. Meni se najviše dopada Milano jer u njemu zaista ima šta da se vidi i obiđe, od veličanstvene katedrale Duomo koja se nalazi u centru grada na najvećem trgu, preko Milanske sale i stadiona San Siro do mnogih prodavnica poznatih svetskih dizajnera koje vas neizbežno prate na svakom koraku. Grad koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnima.


Ovo je bila godina sa dosta dobrih rezultata, ali Maja ističe da uvek može bolje i da će se sledeće godine potruditi još više.

 

—Ne mogu da kažem da sam ostvarila sve što sam želela, jer mi je izmakla medalja u pojedinačnoj konkurenciji na Svetskom prvenstvu zbog greške u kati koju sam sama napravila pa sam ostala na nesretnoj četvrtoj poziciji. Generalno sam na najvažnijim domaćim i inostranim takmienjima,počev od prvenstva Vojvodine, Srbije,Kupova i velikih prijateljskih turnira bila najbolja kako u svojoj tako i u seniorskoj konkurenciji i zato mislim da je ovo dobra uvertira za narednu godinu koja donosi nove izazove i priliku za osvajanje još koje evropske i svetske medalje.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR