Nogice iz mesare NOGE

Pored svih teškoća i neizvesnosti koje podrazumeva pokretanje samostalnog biznisa kod nas, briga više jeste i izbor imena nove firme. Ono mora da bude prepoznatljivo ali i da utiče na poverenje klijenata. Jedan naš sugrađanin očajan što su sva imena već zauzeta u privrednom registru, dao je svojoj agenciji ime TUFNA.

Nema toga ko ne misli da je mesara NOGE samo još jedan od bizarnih naziva koji treba da plastično dočaraju šta se to tu prodaje. Istina je ta da su to u stvari NO i GE prva slova dva imena a ne svinjske nogice ili papci kao u mesari PAPAK. Ni čuvena poslastičarnica KRIŠKA iz Sente (snabdeva kolačima subotičke supermarkete), nije nemaštovito ime dobijeno od kriške torte, već se ponosni vlasnik preziva upravo KRIŠKA (Kriška Ferenc).

papak

Od početka procvata malih privatnih radnji i preduzeća pa do danas, u Subotici je malo onih koji će biti zapamćeni po imenu. Možda je najlakše bilo onome ko je svoju nazvao PRIVATNIK. Ovo ime je kratko i jasno davalo do znanja da je firma u privatnim rukama, što je u ono vreme značilo da je preduzimljivija i efikasnija od većine koje su tada još bile društvene. Ili recimo, špedicija ŠPEDITER. Nema dileme.

 

 

 

 

 

Ipak, velika većina naziva bila je neinventivna i gotovo bezlična . Mnogi nisu odoleli da to bude ime nekog od njemu najdražih osoba. Svojevremeno je izvesni Marki verovao da je njegovo prezime jaka marka pa je sinu dao ime Mark a prodavnici Marki market.

Bilo je tu bezbroj skraćenica i inicijala: MVM, DB, MG… zatim onih sa EX ili OX na kraju, Impex, Import i sl.

Do današnjeg dana vlada ubeđenje da ime firme mora da zvuči kao i neke iz srećnijih zemalja, dakle nema ćirilice ili nekih lokalnih motiva. Nekolicina je otišla tako daleko da je nazivu dodala i ono GMBH ili LTD, što na nemačkom odnosno engleskom znači DOO.

U stara vremena to je bar bilo lako. Samo je trebalo zagrabiti u vreću punu revolucionarnih i optimističnih motiva, fraza, datuma…  29. novembar, 1. maj, Budućnost, Napredak, Virag Balaž, Jovan Mikić…Ili nešto što upućuje na delatnost : Rotor, Agroseme, Birografika…

partizan superior

Na samom početku vladavine radničke klase nad sredstvima za proizvodnju, imali smo u Subotici fabrike Titovka, Prva petoljetka i La Pasionarija. Posle nekog vremena neko je ipak malo spustio loptu pa je iz toga proizašlo Željezničar, Solid i 8.mart.

                                                                         FaFa

fa fa

Ako odemo još malo u prošlost, naićemo na imena firmi  Klein, Rot, Hartman, Ruff…  koja zvuče kao strana ali to nisu. Bila su to imena vlasnika, naših sugrađana Mojsijeve vere.

Sapun BECK

Gvožđara BARZEL

serum patria

 



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    U soc.realizmu imali smo mnogo plasticnih imena firmi. Pre sve to su izmisljali oni koji su bili na celu tog preduzeca ili buduceg SOUR-A. da pojasnim slozena organizacija udruzenog rada. GZP lepa skracenica za Grafiéki zavod Panonija – PANONIJA jer je tadasnji direktor imao takav motocikl. Zelj.stamparija dobila je od novo pecenih graf-inzinjera BIROGRAFIKA – posto je bila u sklopu JUG.ZELJ. ipak se mislilo na pona-sanje tj. BIROKRATIJA tih vremena. Privatnik preimenovao u ROTO-GRAFIKA, koje u sali sami zaposleni spominju LOTO-TRAFIKA. Ipak iz sedamdesetih godina da se spomene Graficka industrija Subotica – skracena na GRAFIS, koji je brzo propao jer su ga spominjali kao GRAF-A-S, sto na jednom od jezika sredine nesta drugo znaci. Da ne spominjem i SUBINA, EMIS, SU-TRAM, NA-MA, I TD. Proslost.

  2. stormwatch kaže:

    Market KING u podrumu porodicne kuce i birtija KOKI-GUC tamo kod prozivke su prvi sinonimi za privatno preduzetnistvo u Su.

  3. Rodomontade kaže:

    Nomen est omen = ime je predskazanje.

    Cesto vec na osnovu imena mozemo zakljuciti sa kime imamo cast, bez obzira da li se radi o imenima osoba, firmi ili proizvoda. Prilikom davanja imena detetu poneki roditelji se rukovode trenutnim hirom i ne misle da ce dete sa takvim imenom poci jednog dana u skolu, postati odrasla osoba, i sa tim imenom ziveti jos mnogo, mnogo, decenija. U vreme nacionalsocijalizma u Nemackoj je bilo izuzetno popularno ime Adolf. U Jugoslaviji izmedju 1945 i 1948 god. bilo je popularno dati svom detetu ime Staljin/Staljinka. Posle je usledilo masovno prekrstavanje isto kao i sa imenom Adolf. Da bi roditelji u socijalizmu pokazali svoju naprednost i lojalnost novom rezimu izbegavali su stara i klasicna crkvena imena po svecima i davali deci imena kao Petoljetka, Marklena (od Marks+Lenjin) tu su i razni Jasmini, Narcisi, Jorgovani, Jablani, itd. Navodno je bilo i slucajeva da su cerke nazivali Elektrifikacija a sinove Traktorko. Meni licno takvi slucajevi nisu poznati.
    Davanje imena firmi je jedan posebno vazan i osetljiv posao. Pri tome treba i mora da se uzme mnogo toga u obzir. Kako zvuci naziv onako cisto akusticki, dali se iz naziva moze odmah zakljuciti o kakvoj firmi se radi u koju bransu spada i sta je njen cilj odnosno proizvod. Iz naziva preduzeca novopecenih kapitalista se vrlo lako moze videti nemastovitost, neinventivnost pa cak i dobra porcija blesavosti i neznanja, cesto upakovana u snobizam i pokondirenost i vrlo upitnu kulturu i opste obrazovanje. Imitirati nazive stranih firmi je pravljenje karikature i vica od sebe i sopstvene firme. Video sam logotip “necega” u Subotici (necemo sada ime) u nekakvoj ruzicastoj boji sa isfantaziranim srednjevekovnim plemickim grbom koji tamo uopste ne pristaje i nije mu apsolutno mesto i onda je u grb utkana godina osnivanja, i to tako sveza godina da je vise nego ocito da se radi o skorojevicima bez iskustva i tradicije, i to je onda cista antireklama.
    Slicno je i sa imenima proizvoda. Najbolji i najlepsi primer imena jednog proizvoda je Pionirov Negro. Ime je kratko, upecatljivo, simbolizuje izgled proizvoda, i ima generacijski kontinuitet. Jednom recju ime je – pojam. Sa druge strane imamo narocito u automobilskoj idustriji teskih promasaja kod davanja imena auto – modelima. Tako recimo VW Vento na nekim jezicima znaci prdez/isprdak. Audi A3 e-Tron u francuskom se izgovara Etron i znaci otprilike gomila govna. Mitsubishi Pajero u Spaniji (cita se Pahero) znaci drkadzija. Mazda Laputa = La puta = kurva. Naziv deterdzenta Persil u francuskom jeziku znaci = persun. Nije bas neko ime za deterdzent. Da bi se takve stvari izbegle kreiraju se vestacke reci za nazive firmi i proizvoda. Recimo Opel Meriva. rec Meriva ne znaci nista i nema je niti u jednom jeziku. Vazno je da dobro zvuci i da se lako izgovara i to manje vise u svim jezicima.
    Iz rogobatnih i dugackih naziva preduzeca nastale su kratice pogodne i prakticne za svakodnevnu upotrebu i trgovacku korespondenciju. Naravno nije ni svaka skracenica uvek najsretnije izabrana niti valjano zvuci .Najsretnije su one skracenice koje ne samo dobro zvuce nego i se iz njih odmah moze zakljuciti o kome i cemu je rec. Postoje i skracenice koje ni generalstabski sifranti ne mogu da desifruju, kao na primer KRINGRAMAT ako ne znate sta bi to moglo biti, odacu vam tajnu. To je KRizevacka INdustrija GRAdjevinskog MATerijala.

  4. Miša_Su kaže:

    Negde sam video menjačnicu sa nazivom TRANGE-FRANGE. Ne znam zašto, ali meni je uvek bila odbojna …

  5. DDM (Drug Dejana Mrkića) kaže:

    Anonimni, to kako je Panonija dobila ime sigurno si čuo verziju od Đenge bači, u bircuzu “Dva goluba” u Gomboš sokaku, kad se nasiso podrug litre čuvenog špriceraškog “Ciganj baro” vina, al’ učisto (bez sode)…
    Ipak, naziv Panonija je došao od jednog geografskog pojma, a ne po toj urbanoj legendi o direktorovom motoru (koji je naziv dobio takođe po geografskom pojmu).

    Mislim da si u zabludi kod naziva firmi (BIRO=ured, kancelarija, ROTO=vrsta štampe), ali ne vidim u čemu je problem kada su nazivi firmi po skraćenicama (npr. NA-MA). Gluplje je davati strane nazive (npr. BLUSH). Taj naziv je nosio jedan od legendarnih subotičkih kafića u žargonu zvani CRVENI (što u krajnjem slučaju znači isto) kako su ga svi znali… Važno je da ime bude prepoznatljivo.

    Maštoviti nazivi, poput naziva viskija “Južnjačka uteha” (southern confort), nisu uvek ti koji doprinose prepoznatljivosti i slavi. Slavi tog viskija donela je njegov još slavniji konzument Dženis Džoplin, koja ga je sa sobom ponela u legendu. Bože, kako sam volio nju i “Me & Bobby McGee”… i sada je volim, kada me uhvati nostalgija, pa se nalijem najjeftinije “drotare” i “daskovače”…

    Danas, nažalost, možemo videti nemaštovite (da ne kažem kretenske) nazive na stranim jezicima. Šta je falilo (i šta fali) legendarnim nazivima “Tri šešira”, “Bela lađa”, “Zlatno jagnje”….?
    Odoh da cimnem jednu “drotaru” (jebiga), nemam Souther Confort…

  6. Tonto kaže:

    @ Stormwatch
    Lingvisticka nauka ne poznaje ni prvi ni drugi ni poslednji sinonim. Ona poznaje samo sinonime kao takve. Posto istorija Subotice ne pocinje tvojim rodjenjem zelim da te podsetim da privatno preduzetnistvo zadire duboko u gradsku istoriju. Nakon 1945 su mnoga narocito veca preduzeca i fabrike nacionalizovana ergo eksproprisana. Ostao je ipak veliki broj privatnih radnji, narocito zanatskih, usluznih i ugostiteljskih koje su poslovale po nacelima kapitalizma, imali su svoje korene iz vremena pre ww1 ili ww2, mada je bilo i novih posleratnih osnivanja. To se je zvalo – Mala privreda. Pe dve – tri nedelje je bilo reci o kafani Saran u Kertvarosu . Osnovana negde pre vise od 50 godina takodje u privatnoj kuci i nikome nije palo ni na kraj pameti da to proglasi za pocetak privatnog preduzetnistva ili sinonim za bilo sta. Tim pre jer ona nije bila ni prvi ni jedini privatni ugostiteljski objekat u to vreme. zakljucak – i pre tvoga rodjenja u Subotici je bilo privatnih preduzetnika, i to ne samo u trgovini i ugostiteljstvu.

  7. stormwatch kaže:

    @Tonto

    Hvala Tonto sto ste napravili shiri elaborat od dvadesetak recenica na konto moje opaske o subotickom preduzetnistvu. Naravno da niste u pravu jer ne razmisljate, nego pod nekim vasim novim nickom imate da kazete samo neku netacnost lepo upakovanu u kulturicu od pisanije i to iskljucivo da bi meni kontrirali. Birtije i bircuzi su uvek bili privatni po selima i gradovima koliko se ja secam. Ali marketi tipa King i birtije Koki-Guc su bili nesto sasvim novo. Mozda ste vi isli u radnje koje su bile u privatnom vlasnistvu pre 80 godina, ali su upravo lokali kao sto su King, Koki Guc, McDjerovic, Hamby i Stara pizzerija TEMELJI privatnog biznisa u NOVOJ zemlji.

  8. Anonimni kaže:

    Anonimno da nastavim – MZ NOVO SELO, NIKOSE NESLAZE JER NISMO SA SELA
    dobili smo naziv u soc-realizmu, kada su PETOM KVARTU dodali Bajske Vinograde.
    Da ostanemo kod S E L A, postoji na Bjskom putu stara SKOLA oko 175. godina
    ako neko ne veruje kada pitate decu u koju skolu idu odgovaraju DJURO SALASHAR
    jOS JEDAN POJAM ali za ovo potrebno je i poznavanjemadjarskog jezika- sada da se
    pripazi – poznata firma od Mali Pijaca pa do Male Bosne zvala se P e s c s a r a, ali
    skraáenica je bila P. S T K Pescsara – kada su pitali gde radi mislim na skaracenicu
    P.S.T.K. – dolgozom a PőSőTőKő-mben, sto ima i neko drugo znacenje. Imam jos.

  9. Atila kaže:

    Otac mi je radio u Bratstvu. Jednom doso kolega sa sinom negde oko tri ili cetri godine. Pita ga otac sa smeskom: “Reci sine, gde radi tata? (Hol dolgozik apa?)
    Odgovor: “A baszlóba…”

OSTAVITE KOMENTAR