Nova fasada Tehničke škole

Godinama su najavljivani radovi na jednoj od najvećih i najlepših fasada u gradu. Čeoni deo koji gleda prema Trgu Lazara Nešića je konačno obnovljen te se zgrada -Tehnička škola “Ivan Sarić” trenutno može pohvaliti jednom od najlepših fasada u gradu.

tehnicka skola

tehnicka skola 2

tehnicka skola 4

Zgrada koja danas služi obrazovanju, spomenik je kulture. Izgrađena je 1912. godine kao upravna zgrada Mađarske železnice, što potvrđuju jasno vidljivi elementi na fasadi koji su svi do jednog sačuvani.

tehnicka skola 3

tehnicka skola 5

Pre nekoliko godina zbog otpadanja delova fasade, iz bezbednosnih razloga je postavljena ograda. Kasnije je ta ograda nadograđena i potpuno je zaklonila fasadu.

Tehnicka skola

 

Tehnicka skola Ivan saric mesc subotica

Tehnicka skola 4

Tehnicka skola 2

Tehnicka skola 3



KOMENTARI

  1. Dva u jedan kaže:

    Gde je Filip da se javi kako je “ovo vreme prošlo” i da zadatak arhitekture nije da stvara nešto što je lepo!?

  2. Anonimni kaže:

    Nebih se posvetio skolstvu, vec nesta iz istorije ove lepe zgrade. Dugi period ovde je bilo Ministarstvo zeleznice, ista Direkcija kupila je stampariju od privatnika, koju su smestili u podrum pod vrlo skromne uslove. Vec u periodu izmedju dva rata osoblje se
    prosirilo i uz visoku stampu pokusavaju i sa litografijom. Sama stamparija ima i svoju istoriju koja je duga 150 godina racunajuci od 1867. – kada je Dobai otvorio – pra – stampariju, kasnije odkupio Slesinger- Szabados. Najlepse ime imala je u svojem razvoju Stamparsko-Izdavacko preduzece Jugoslovenskih zeleznica, kasnije B I R O-
    G R A F I K A, a sada je nazvana od privatnika kao ROTOGRAFIKA. Neki dan sam u
    Gradskoj biblioteci zagledao stare knjige koje su stampali u ovoj firmi, knjiga izdana
    1950. godine, kod podataka o piscu, lektoru, izdavacu i stampari stoji vrlo atraktivno
    ime kako se zvanicni nije nazivala JUGOSZLÁV VASUTAK NYOMDAI MŰINTÉZETE

  3. djomla kaže:

    @Dva u jedan,

    mislim da vi Filipa ne razumete…

    inace, izbor boja je sada vec tradicionalan za Suboticu. Mnogo toga restaurirano poslednjih nekoliko godina ima na fasadi “zemljane” boje. Pozoriste, Muzicka skola, Austrougarska banka.

    Obzirom da su dobijene prirodnom pigmentacijom, boje ce ostati intenzivne veoma dugo. Za razliku od njih, crvena boja je veoma podlozna uticaju sunca, i menja pigmentaciju. Koliko god kvalitetno uradili fasadu, bledjenje posle samo nekoliko godina je neminovnost.

  4. Dva u jedan kaže:

    A šta to nisam Filipa razumeo? Da zadatak arhitekture nije da stvara lepo, kako je izričito tvrdio? Kako sam to trebao da razumem? Nije znao da mi odgovori šta je onda zadatak arhitekture – zar samo da stvara upotrebne prostore u kojima ćemo spavati, jesti itd. ili je to jedna mnogo suptilnija oblast stvaralaštva nego projektovati zgradu-kocku recimo P+5 sa zadatim gabaritima i materijalima!? Arhitektura je vrhunska umetnost (bar bi to trebalo da bude) jer mora osim upotrebnih vrednosti da zadovolji i estetske kriterijume ne samo njenog neposrednog korisnika i projektanta, nego i svih čije okruženje čini i nije ni najmanje svejedno prolaziti pored i gledati svaki dan neku građevinsku nakazu kao što je ova sada pored Gimnazije. Samo sam ovim komentarom hteo da podvučem razliku između ONE arhitekture i OVE ukazujući koliko je ONA (stara, trula, otpisana, prevaziđena…) zapravo veličanstvena i dominantna kada dobije svoj puni sjaj! A to da ne treba da “kopiramo” stare stilove neka okači mačku o rep ili raspravi sa onom budalom i psihopatom Le Korbizjeom!

  5. Posmatrač kaže:

    Dva u jedan,

    Sve si ovo lepo napisao, da bi na kraju zasr*o sa zaključkom.

    Očigledno suštinu arthitetkture razumeš, očigledno sagledavaš dobro današnji problem investirorskog urbanizma i arhitekture, ali napisati da treba da kopiramo stare stilove? Izvini, ali to je već stvar neukusa.

    Upravo je Filip na nekoj drugoj temi naveo par dobrih primera uklapanja novog i starog, to što neko smatra da istoriju treba prekrajati gradjom “boljih i starijih” zgrada i što ne vidi razliku između nakrivljene prizemne kuće i ovakvog velelepnog zdanja bolje ne bih da kometarišem (be bi se lepo završilo)…

OSTAVITE KOMENTAR