Nova žrtva koronavirusa u Subotici

U poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambulanti Opšte bolnice Subotica obavljeno je ukupno 33 pregleda, od čega 20 kontrolnih. Tri pacijenta su zadržana na bolničkom lečenju, dok je deset pacijenata otpušteno na dalje kućno lečenje i izolaciju.

Na žalost, od posledica Covid bolesti, preminuo je jedan pacijent muškog pola, 1942. godište. 

Trenutno se na bolničkom lečenju u Kovid delu bolnice (Kovid infektivno odeljenje, Kovid centar, Kovid jedinica intenzivnog lečenja) nalazi ukupno 45 pacijenata.

Tri pacijenta nalaze se u Kovid jedinici intenzivnog lečenja, od toga su dva na mehaničkoj ventilaciji. Među zdravstvenim radnicima nije registrovan nijedan novi slučaj infekcije Korona virusom.



KOMENTARI

  1. Pujdo kaže:

    Slika je kao iz horor filma…

  2. Suboticanka kaže:

    Pa na sta nam lice odeljenja van glavne zgrade i jeste ko horor. Zeza me prodjenkad noram uci u bilo koju

  3. AC kaže:

    Istina,i mene malo podseća na filmove Edgar Wollace,samo magla fali.

  4. Rax kaže:

    Ako ova slika podseca na gore navedeno, kako mozemo nazvati unutrsnjost bolnice. Za vreme pandemije, koja kosi ceo svet, a propagiraju pranje ruku, u ambulantama nema sapuna, wc- cetke su u odsecenim plasticnim flasama. Tuga, ovo nase zlatno doba!

  5. Laterna magica kaže:

    Slika nje nikakav horor. Ona pretstavlja gradjevinske objekte solidne gradnje, (da nije solidna ne bi ostala do danas) svedoci o vremenu u kome je nastala, njegovom ukusu u trendu u arhitekturi. Verovatno je bila namera stilom iz Viktorijanske Engleske sugerisati nesto sto bi u nasem podnelju delovalo nekako drugacije, savremenije u neku ruku da kazemo “Evropskije” kako bi se (za ono vreme) sugerisala savremena medicina na najnovijem stepenu razvoja. Problem nastaje sto kada se nesto novo napravi da se nazalost na tome ostane, ne prati dalji trend u svetu i nakon vise decenija bez ikakve obnove sve pocinje da lici na muzej. Da sve to danas lici na horor doazi iz proste cinjenice da su ne narocito mastoviti reziseri takva mesta birali kao kulise za svoje horor filmove. Ako bi danas uzeli objekte stare bolnice i parka oko nje, mogli bi bez velikog truda snimati recimo film o Trnoruzici, ili neki film na gradjansku temu s kraja 19-tog veka.

  6. Jedna od mnogih kaže:

    Kao da su Černobil slikali.

  7. Anonimni kaže:

    To su objekti stare bolnice, u njima je sada kovid bolnica. Koliko sam čuo i “salaš” je trenutno preuređen za kovid tizenkilenc

  8. Rax kaže:

    Valjda ce nas lanksy prosvetiti, sta je bila ta gradjavina, nije se tu nista kopiralo, u to vreme je jedini cvrst gradjevinski materijal bila cigla, nema veze sa viktorijanskim stilom(bar mislim). Ja predpostavljam da je bio rezervoar za vodu.

  9. Biser kaže:

    Nije ovo ništa strašno, ne vidite da ova slika nije sadašnje, sad ima lišče na drvima.
    Samo da znate u bolnici aparati su dobri samo ne daju termine,
    Ovo je vladina prljava politika,
    naše zdravstvo potpuno je srušeno! Žalosno!

  10. Laterna magica kaže:

    @ Rax

    Na ceo kompleks Suboticke bolnice odnosi se asocijacija, a ne i tvrdnja, da je rec o Viktorijanskom stilu. Na slici je vodotoranj, jadan tehnicki, i iskljucivo tehnicki uredjaj za lokalono snabdevanje tekucom vodom. Pod lokalnim mislim na ceo bolnicki kompleks koji je radjen kao komplaks paviljonskog tipa sto je u to vreme bilo razumno i imalo velikog smisla. Odvajanjem pojedinih medicinskih oblasti u prostornom smislu je smanjena mogucnost sirenja eventualnih zaraznih bolesti u samoj bolnici.U vreme kada nije postojao gradski vodovod, pristupalo bi se izgradnji vodotornjeva. Na primer na zeljeznickim stanicama za snabdevanje parnih lokomotiva vodom koju su one trosile u ogromin kolicinama, a to snabdevanje vodom je moralo ici velikom brzinm kako bi lokomotive vozile dalje i sto manje vremena gubile da “uzmu vodu” . Vodotoranj na Palicu je isto tako imao zadatak da snabdeva tekucom vodom sve banjske i turisticke objekte. Mogu da zamislim da je po Subotici bilo jos vise vodotornjeva smestenih po industrijskim objektima. Licno cisto sumnjam da su kod Hartmanke donosili vodu iz bunara i vukli je u kantama. Inace svi vodotornjevi ovog sveta visoki ili manje visoki funkcionisu po jednostavnim zakonima fizike odnosno zemljine gravitacije. Na slici levo od tornja se vidi ulaz u podrum gde je bio bunar iz koga se pumpala voda i podizala pomocu pumpe na visinu gde je bio rezervoar sa vodom iz koga je onda sistemom cevi voda zahvaljujuci pritisku dolazila u slavine.

  11. Rax kaže:

    Hvala za info. Bas nedavno sam pomislila kako su bilu pametni, bas iz razloga ,koje si naveo-zaraze. Kada bih ja dobila zadatak za obnovu bolnice, sve bi te zgrade ostavila, povezala ih podzemnim prolazila, jedino bi hirurgiju i lab.smestila u zajednicku zgradu. No ako pak ovi budu renovirali, sigurno ce sve porusiti i izgraditi nesto pametno i kvalitetno, kao np nova fontana.

  12. yyyyyyyyyyyyyyy kaže:

    Gospodine Lansky. Korisnik RAX Vas je pozvao na pojašnjenje šta je ova građevina. Mene podseća na vodotoranj. Ali i mislim da je ova fotografija delo Vašeg fotoaparata, ako i nije uskoro će zasigurno biti..

  13. Cvetic kaže:

    Zaboravili su slikati direktorov auto

  14. Lansky kaže:

    Istina je, napravio sam tu seriju pre jedno 6-7 godina za jednu temu pa je isto bila diskusija i ideje šta bi moglo da se napravi od ovoga.
    U međuvremenu su ambulante, koje su bile u ovim paviljonima, počeli da sele u veliku zgradu tako da je ostalo samo grudno odeljenje ako nije već i ono preseljeno.
    Kapela je tada redovno radila i bila puna za vreme službe. Svi su molili u glas, što je za nekog ko ne ide u crkvu bilo…kao na filmu. U stare zgrade je useljena bolnička arhiva a pre pet godina su najavili rušenje tog vodotornja zbog izgradnje novog odeljenja na tom mestu ali ništa se nije gradilo.
    Kod gradnje nove bolnice pre 50 dodina srušeno je nekoliko objekata (mrtvačnica) na prostoru prema današnjem ulazu, kapiji.
    Ovaj objekat je zanimljiv jer je sagrađen 1936. godine za razliku od ostatka (1897). Ima modernu arhitekturu ali je visinom i materijalom uklopljen. Tada je to bilo najmodernije porođajno odeljenje u zemlji. Ne znam koliko se Subotičana rodilo tu jer je za vreme rata pretvoreno u vojnu bolnicu a porodilište premešteno u jednu vilu (danas zabavište) u ulici Rade Končara. Tamo je bilo do početka pedesetih i selidbe u Đure Đakovića.
    Da se vratimo u 1936. U to vreme se u novinama oglašavaju babice, dakle žene su se porađale kod kuće. Neki srećnik se rodio i ovde:

  15. NEŠKO kaže:

    Vodotornjevi se grade uglavnom u pošumljenim oblastima, a voda koja se u njima nalazi, ne služi za piće, već da bi bilo vode za prvo reagovanje kod pojave požara. Na Paliću je izgrađen u svrhu gašenja požara, s obzirom da se nalazi u šumi. Ne bih rekao da vodotoranj u dvorištu bolnice služi za skladištenje vode za piće. Možda nekada jeste za to služila, ali danas – čisto sumnjam…

  16. Rax kaže:

    Hvala Lansy

  17. Arh..2 kaže:

    @ NEŠKO :
    Naime u gradu Subotice pored vodotornjeva bili su i veliki rezervoari za vodu na tavanima javnih većih zgrada pa i manjih porodičnih zgrada gde je isto slobodnom padom-gravitacijom funkcionirala vodosnabdevanje u tim građavinama. I nakon uvođenja javnog vodovoda u Subotici još su mnoge zgrade koristile ovaj vid snabdevanja vodom.
    Velki vodotoranj iz vremena Austrugarske Monarchije kod ulice Jovana Mikića još i krajem 1960 godina je bio izvor vodovodne mreže Željezničke stanice sa svim pratećim objektima. Naime do ukidanja parnih lokomotiva iz tog vodotornja su punili lokomotive svežom vodom. Taj vodotoranj je služio i za snabdevanje i bivše fabrika ‘ Bratstvo ‘ koji se nalazio prekoputa spomenika ‘ Mariakep’ isto u ulici današnje Jovana Mikića. Nažalost ako i dalje niko ne vodi računa o krovištu ovog objekta ,za kratko vreme možemo očekivati urušenje tog dela ,a o eventualnim nesrećnim slučajevima i da ne govorimao…

  18. Laterna magica kaže:

    Gradjevinski ansambl, odnosno paviljoni stare stare Suboticke bolnice su jedna arhitektonska celina vredna cuvanja i odrzavanja. Bilo bi lepo kakda bi se neko od nadleznih dosetio da angazuje neku domacu ili stranu firmu specijalizovanu za ciscenje fasada i i stari prljavi klinker bi ponovo oziveo u njegovoj klasicnoj lepoti.

  19. Miki kaže:

    Mene hvata jeza i pomalo strah čitajući komentare na bilo kom članku bilo koja tema 90 posto su negativni,stravični,jezivi čak i za lepe i dobre vesti komentari su opet jezivi. Vidim da se ljudi uporno trude da hrane djavola u sebi a onog andjela izgladnjuju. Najveće siromaštvo je gajiti djavola u sebi.

OSTAVITE KOMENTAR