Pitate li se, dragi sugrađani, koliko je bezbedno proći kroz podvožnjak ili preći most iznad železničke brze pruge koja je „svečano završena“ i puštena u saobraćaj, iako radovi na ispitivanju tek treba da se završe? Zar smo svedoci nečeg što liči na eksperiment u kojem se naše živote tretira kao statističku kolateralnu štetu?
Na osnovu informacija koje smo dobili putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, otkrili smo zabrinjavajuću činjenicu: nijedan objekat izgrađen u sklopu železničke infrastrukture nema upotrebnu dozvolu! Navodno, te dozvole će biti izdate tek kada svi radovi budu završeni, dok se u međuvremenu promet odvija bez ikakve garancije da su objekti bezbedni za korišćenje.
Priča postaje još mračnija kad pogledamo ugovor sa kineskim partnerima — tajan dokument čiji sadržaj nije dostupan javnosti, a na gradilištima nismo videli ni osnovne informacije kao što su idejni projekti, projektanti, nadzorni organi, ili rokovi izrade i validne licence. Zar su svi ovi detalji toliko nevažni kad je u pitanju projekat međunarodnog značaja?
U isto vreme, svakodnevno smo svedoci očiglednih propusta: naprsline, pukotine, i kondenzacija na podvožnjaku, mostovi bez biciklističkih staza i sa suženim trotoarima, nepraktični uglovi i opasni prelazi. Svaka ove greška, svaki ovaj promašaj, direktno narušava našu sigurnost i sigurnost naše dece.
Ironija postaje još teža kada znamo da objekti poput Narodnog pozorišta ili kulturnog objekta u Nosi ne mogu biti otvoreni jer nisu dobili upotrebne dozvole. Zašto zakon važi za njih, a za ovaj rizičan projekat brze pruge – ne? Kako to da za jedne važi stroga regulativa, dok se drugi provlače kroz pravne rupe samo zato što su deo politički važnih dogovora?
Dakle, dragi sugrađani, da li zaista verujete da ste bezbedni? Ili se prepuštate sudbini i molitvi Bogu?
PREDSEDNIK GO SUBOTICA
DARKO ANTELJ
