Širom sveta dutra se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Slogan ovogodišnje kampanje ”Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti da je potrebno omogućiti dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava. Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna svojih sposobnosti, i može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos u svojoj zajednici. Mentalno zdravlje je zbog toga nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država.
„U savremenom svetu narušena su ljudska prava hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici. Poremećaji mentalnog zdravlja utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života. Mnogi od ovih ljudi pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja. Sa druge strane njihov uticaj se proteže na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice. Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja, ili imaju psihosocijalne probleme koji su povezani sa zloupotrebom alkohola ili droga. Takođe se procenjuje da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem“, kaže Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine.
Depresivni poremećaji predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji. U najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne ili su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često (kod 10% – 15% depresivnih osoba) završavaju se samoubistvom. Neretko se javljaju udruženo s drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija je četvrti najčešći uzrok ”godina života izmenjenih zbog invalidnosti”, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu. Takođe se procenjuje da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim, što čini oko 1% stanovništva). Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije.
Zbog svega navedenog prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja imaju ključni značaj za svaku zajednicu. Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je veću pažnju posvetiti upravo prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja i to pre svega u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.
