Obezbeđeno dovoljno protivgradnih raketa

Subotica ima 23 protivgradne stanice, od kojih su tri potpuno uništene, a u četiri nema angažovanog radnika

Snažno nevreme koje se poslednjih dana ponavljalo u području Subotice zahtevalo je reakciju protivgradne zaštite samo u jednom slučaju, 14. jula, kada su ispaljene tri rakete.

„Naša je sreća da gradonosni oblaci ka Subotici dolaze iz pravca zapada, gde ih već uglavnom uspešno zaustavlja protivgradna odbrana Apatina i Sombora. Prema podacima Radarskog centra u Bajši, upravo ove tri lokalne samouprave, Sombor, Subotica i Apatin i jesu najopremljenije što se tiče protivgradne zaštite”, kaže za „Politiku” Aleksandar Vitković, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

U okolini Subotice postoje 23 protivgradne stanice, što je dovoljno da pokrije čitav atar, međutim, tri stanice, i to upravo u ratarskom i povrtarskom području su devastirane. Tako Viktović navodi da su uništene obe stanice u selu Žednik i pretvorene u divlje deponije. „To je još jedno polje naše stalne borbe”, kaže Vitković. Osim toga uništena je i stanica u Čantaviru.

U gradskom budžetu ove godine izdvojeno je 1,5 miliona dinara za plaćanje angažovanih na ispaljivanju protivgradnih raketa, a dva miliona dinara za kupovinu raketa. Sezona rada protivgradnih stanica traje šest meseci, od 15. aprila do 15. oktobra i grad angažovanima na zaštiti za ovaj period isplaćuje četiri hiljade dinara mesečno, a ukupan iznos se isplaćuje dvokratno, po potpisivanju ugovora i po završetku sezone. Isto toliko novca za ovaj stalni angažman daje i Republički hidrometeorološki zavod koji se odlučio za isplatu u celosti po okončanju sezone. Međutim, nije uvek jednostavno ni lako pronaći osobe koje su spremne na ovu vrstu angažovanja, a koje pri tom i ispunjavaju određene uslove i prošle su obuku. Zbog toga su ove godine bez dežurnog ostale protivgradne stanice na Paliću, Radanovcu, u selima Đurđin i Mišićevo.

„Rešenje za ovo jeste u automatizaciji stanica koju najavljuje i Radarski centar u Bajši. To je pilot projekat koji se uspešnim pokazao u centralnoj Srbiji, nedavno je primenjen na Fruškoj gori, i očekujemo da se uskoro proširi i na ovaj ravničarski deo”, kaže Vitković.

Grad je ove godine dokupio 47 raketa, od prošle godine je preostalo 40. Deo zaliha obezbeđuje i RHMZ pa grad raspolaže sa ukupno 130 raketa. U prosečnoj sezoni troši se do 45 raketa, navodi Vitković. Međutim, da su zalihe potrebne potvrđuje i situacija iz 2019. godine kada su se u jednom trenutku iznad sela Mala Bosna formirali gradonosni oblaci na koje je ispaljeno 76 raketa, a da je led ipak naneo štetu na oko hiljadu hektara oranica.

„Ne postoji nijedan sistem koji može da pruži potpunu zaštitu od grada. Zbog toga je uvek savet poljoprivrednicima da osiguraju svoje ratarske kulture, a kada je reč o višegodišnjim zasadima, da iskoriste subvencije koje im se nude za podizanje protivgradnih mreža”, kaže Vitković.


Politika



KOMENTARI

  1. Goran kaže:

    Cuveni Aleksandar Vitkovic,clan REM-a,zahvaljujuci njegovom glasu rijaliti programi nisu ukiniti na nacionalnim frekvencijama.Bravo zastitaru useva i dece!

  2. Gile kaže:

    Ne veruje ovaj narod vise nikome… Ubili ste nas!!! SNS košuljaši, maltretirani kao deca.

  3. Tramp kaže:

    Džaba rad.A jel neko u EU koristi protiv gradne rakete.?

OSTAVITE KOMENTAR