Obilazak subotičkih kioska 1968. godine

Ako vas neko pozove na ručak u restoran „Kiosk“, šta ćete prvo da pomislite? Da ste pozvani na hot-dog ili neku drugu brzu hranu? U Senti odavno postoji mesto koje nosi takvo ime, a nije nikakva trafika već jedan veliki restoran sa terasom. Iako u rečniku stranih reči piše da je kiosk turska reč za mali paviljon za prodaju duvana ili potrepština, i u Budimpešti ima jedan fini restoran koji takođe nosi to ime. Nastavak potrage bi nas možda odveo još dalje.

U Subotici su kiosci i dalje ono što su bili, jedino se njihov izgled vremenom osavremenio. Na stara vremena podsetiće nas jedan elaborat Zavoda za urbanizam i geodeziju iz 1969. godine, koji se bavi stanjem tih privremenih objekata u gradu Subotici i kupalištu Palić.

Ulica Ivana Milutinovića (Beogradski put)

Više od izanđalih trafika je zanimljivo ono što je u drugom planu, a to su poznate subotičke ulice.

Godinu dana ranije, 1968. godine, u gradu se nalazilo 102 kioska nakon čega je taj broj za samo godinu dana porastao za još 41. U analizi se navodi da su ti novi objekti većinom postavljeni na zelenoj/mlečnoj pijaci. Sudeći po tome, današnji poredak na centralnoj gradskoj tržnici je nastao tada.

U jednom starom planu za ovaj trg, najavljeno je da će na pijaci biti postavljene budice „na formu bečkog Našmarkta“. Koliko je Subotica Beč, toliko i njena tržnica liči na Naschmarkt.

Raznorazne trafike na pijaci u kojima su prodavnice, mesare, kafanice i zanatske radnje, za mnoge danas izgledaju neugledno. Međutim, nije mali broj onih koji dođu sa strane i tvrde da im se baš to sviđa.

Fotografije su načinjene u zimsko doba ili rano proleće kada se topi sneg i kada je blato najgore. Druga stvar, na slikama su primeri nesklada i stanja koji „ruši estetski izgled grada“, a ne kiosci koji su valjani.

Ugao ulice Jovana Mikića i Palićkog puta

„Kiosci se često postavljaju bez dozvole ili mimo izdatih urbanističkih situacija. Ružnu sliku pokazuje i grupa kioska različite veličine obrade i oblika“ – kaže se u studiji.

Na Somborskom putu

Najvećim brojem u kioscima se prodavao duvan, novine, lutrija, namirnice, cveće i slično.

Osim toga trafike imaju i zanatlije (grnčar, tašnar, papučar, štriker, kovano gvožđe, krojači…), uglavnom na pijaci.

Usluge u kioscima 1969. godine pružaju i: Čistač cipela, popravka cipela, popravka kišobrana…

Kod igrališta SAND, na Palićkom putu

U pomenutoj studiji stoji preporuka da se privremeni objekti postavljaju u nizu, a ne stihijski – gde ko stigne. To je još vreme kada subotička naselja imaju mali broj opskrbnih centara, kako su se onda zvale veće prodavnice prehrambenih proizvoda i drugih potrepština.

Na Trgu kralja Tomislava

Kod Nepkera

Kod Majšanskog mosta

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Hvala Lansky na jos jednoj nedeljnoj jutarnjoj prici. S radoscu cekam svaku nedelju da bi nas nesto podsetilo na nas grad. Divna podsecanja.

  2. Kertvaros kaže:

    Kiosk – jedna od vrlo retkih Turskih reci koja je preko francuskog jezika jos u 18-tom veku usla u sve jezike Evrope. U Subotici je zamenila KuK izraz „Trafika“ i slobodno mozemo reci da je dolaskom mahom aluminijiumskih kioska oko 60-tih godina proslog veka, zapravo pocela intenzivna Balkanizacija naseg grada. Bez ikakvog reda ili smisla za estetiku nicali su gde su stigli i nijedan nije ostao (barem meni) za pamcenje. To su objekti pored kojih se prolazi i koji se vizuelno registruju i sledece sekunde se potpuno zaboravljaju i nakon izvesnog vremena se potpuno ignorisu kao i da ne postoje. Licno ne mogu da se setim da sam ikada ista na jednom takvom mestu kupio. Sa tim kioscima je isti onaj dozivljaj kao kada gledamo neki bezvezni film i onoga trenutka kada se u kino-dvorani upali svetlo, zaboravljamo sta smo gledali a cim izadjemo na ulicu zaboravimo da smo uopste i bili u bioskopu. Ako nekoga uhvati nostalgija za tim objektima neka malo pogleda fotografije iz Anadolskih naselja nakon poslednjeg zemljotresa. Ima tih aluminijumskih baraka potpuno identicnih nekadasnjim Subotickim u izobilju po ulicama tamosnjih gradova.
    Gledano sa jednog ekonomski-politickog i ideoloskog aspekta , ti kiosci su rezultat jedne ideoloske nedorecenosti kada se sa jedne strane pokusavala liberalizovati i forsirati privatna inicijativa, a sa druge strane ta ista incijativa kociti i isprecavati da dobije nekakav kapitalisticki predznak i samim tim izdaju marksisticke ideologije. Tako se radjala „Mala privreda“ ili pokusaj ideoloski obojene drzave da „stisne i prdne“ u isto vreme

  3. Penzioner kaže:

    Tih godina nije bilo velikih samoposluga i prodavnica zdrave hrane, ali smo u kioscima kupovali kikiriki, kokice (slepljne u loptice šećernim sirupom), semenke(špice). Prodavci su u njima bili zaštićeni od vremenskih neprilika, a kupci se usput snabdevali pekarskim proizvodima, voćem, povrćem, novinamama, čestitkama, razglednicama, poštanskim markama, cigaretama, unčićima(alkoholno piće u malim flašicama)… Uplaćivali loto, kupovali lozove…

  4. Ferika kaže:

    Uvek sam se pitao, gde ti ljudi koji rade u tim konzervama idu na WC?

  5. Neinformisan kaže:

    Mene za kioske vezuju tatine cigarete, Magyar Szó, Suboticke novine i najvise stripovi.
    Najvise uspomena imam vezanih za „Perinu trafiku“ kod bolnice. Pera je bio u invalidskim kolicima (onim sto su se rucno pokretale pedalama) I bio je veliki Spartakovac (zajedno sa mojim tatom, kao i sa celom muskom populacijom iz okoline bolnice)
    Ako me secanje ne vara, ta trafika je dosta dugo odolevala promenama.

  6. Pravda kaže:

    A gde je stata pomfritara iz Matije Gupca?

  7. Oki kaže:

    @neinformisani,
    Tako je Sabi, mene doduše na drugoj poziciji, Večernje novosti i cigarete Jugoslavija i Opatija, i kokos čokolada

  8. Pera ložač kaže:

    @Pravda ovde je tema vreme od pre 50-60 godina, dok pomfrit u Matije Gupca je počeo sa radom osamdesetih godina. Vlasnik je bio Gabor Gabor.

  9. Avet kaže:

    Na poslednjoj fotografiji se vidi poveći kiosk iznad stepenica koji vodi iz bivšeg Lenjinovog Parka prema Željezničkoj stanici.
    Tu se na licu mesta pravio i prodavao burek.
    Najgori burek u životu koji sam ikada probao, nisam ga mogao pojesti.
    Negde sam putovao, bilo mi je žurno, nisam doručkovao i kupim ja tamo 1/4 bureka da ga usput pojedem.
    A burek, napravljen tako, ispečen, da od gore i dole bio jedan sloj testa od bureka, da se tek vidi da si kupio burek, a iznutra raskvašen ostatak starog bajatog hleba, ukiseljen, pomešan sa pšeničnim grizom, sira nisam siguran da je uopšte bilo u bureku.
    Nemam običaj da nekoga kudim, niti sam previše izbirljiv, ali ovo je stvarno bilo nejestivo.
    Verovatno je taj burekdžija koristio i zloupotrebljavao dobru lokaciju kioska gde su uvek prolazili mnogi putnici, a poneko se uvek našao da kupi kod njega burek.
    Ako je burek uvek takav loš bio kao što je meni dospeo u ruke, verovatno su putnici koji su kod njega degustirali robu, kod njega kupovali samo taj jedan put i nikada više.

  10. Ignacije Parčetić kaže:

    Mislim da se „kiosk na Trgu kralja Tomislava“ ne nalazi na toj adresi jer je dobro poznajem. Pomalo ta kuća liči na kuću Sadeckog, ali je njegova bila par stepenica viša.

  11. aldo kaže:

    Odličan prilog, odlične fotografije. Potpuno odgovaraju mojim sećanjima iz sedamdesetih – Subotica je bila i ostala palanka, ili kako su je zvali, najveće selo Evrope. A opet, mene nikad ni jedan grad nije impresionirao kao Subotica u tom periodu. Valjda je to kontrast između najužeg centra i svega ostalog udaljenog više od 150 metara od Gradske kuće.
    Kod nas u selu, kiosk je bila strana reč. Trafika je bila jedno od centralnih mesta – žvake, sladoled, kokos čokoladice, a kasnije Džuboks… dok matorci na klupici pored piju Jelen (onaj nekadašnji). Čekaj, grešim. Pravi matorci su onda još uvek pili domaće vino kod kuće. Pivo su pili pomodari srednjih godina.

OSTAVITE KOMENTAR

76 + = 78

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 11 + 9 ?
Please leave these two fields as-is: