Kurseve pohađaju polaznici iz Subotice, Bajmoka, Kanjiže, Horgoša, Novog Kneževca, Kikinde i Ade. Ovaj tečaj Crvenog krsta u Senti, za godinu dana je završilo 162 polaznika, razvrstanih u deset grupa. U poslednjoj su bile 22 osobe, kaže sekretar Crvenog krsta Sente, Milan Muškinja.
Naša organizacija među retkima je u Vojvodini koja se bavi ovom vrstom obuke – predočava Muškinja.
Za kurseve za negovatelje u Senti vlada veliko interesovanje žena, ali i muškaraca, različitih zanimanja i životne dobi, iz ovog grada ali i susednih vojvođanskih mesta. Ukoliko poseduju mađarski pasoš, obučenim osobama za takozvanu laičku kućnu negu, pruža se prilika da se uhlebe u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj.
Zato i ne čudi što kurseve završavaju bankarske službenice, prosvetne radnice, bibliotekarke, ali i policajci, radnici…
Da su ovi kursevi već neko vreme u Senti pravi hit.
U odnosu na pre nekoliko godina zainteresovanost je udesetostručena, a primamljiva plata razlog je što kurs završavaju mlade i sredovečne osobe, ali i oni koji su već zašli u “treće doba”.
– Obučeni negovatelji koji imaju dvojno državljanstvo i pasoš Mađarske, u zemljama EU lako nalaze posao. Tamo neguju bolesne i starije ljude.
Obuka traje 20 sati
Kurs obuhvata obuku u trajaju od 20 sati. Polaznici je pohađaju u popodnevnim satima, a prate je na srpskom i mađarskom jeziku. Medicinska sestra senćanske Hitne službe i instruktorka prve pomoći Crvenog krsta, Vera Zoboš, polaznike obučava kako se neguju stara i bolesna lica u kućnim uslovima. Nakon završene obuke, polaznici dobijaju uverenje da su osposobljeni negovatelji.
(Tekst i Foto: S.U.)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Sad, kako je, tako je, iz sopstvene kože ne možemo pobeći.
Ali, ovo je jako jadno, bedno i žalosno.
Podseća me na nekadašnja, jako siromašna vremena, kada su porodice bile mnogočlane, bez mogućnošću da sva deca ostanu da žive u porodici.
Pa su vas roditelji morali poslati u beli svet da se snalazite za opstanak i život za sebe.
Majka vam je spakovala poslednji paket i sa suzama u očima ga pružila u vaše ruke i oprostila se od vas poželevši vam srećan opstanak i da preživite negde bilo gde, gde je bolje nego kod nas.
E, pa stvarno nam je puno bolje.
Hvala vam na obuci.
I hvala na svemu ostalom, što ste nam omogućili da vidimo belog sveta.
Upravo tako, Pametnjaković! Žalosno!
Zgrozio sam se. Sa 20 sati obuke pustaju ih da neguju stare i bolesne ljude. Medju njima policajci, bibliotekari i bankarske sluzbenice. Sve same klasicne profesije koje imaju vezu sa medicinom. Za 20 sati ne mozete coveka ni valjano nauciti da okopava kukuruz ili vadi kropmpir, a kamo li da neguje stare i bolesne pacijente. Ovo je jezivo.
Kad će te prestati da reklamirate „BOLJI ŽIVOT“ napolju !!!
Jbna mašinerija kojoj je samo interes da ode odavde što više ljudi i da ostanu samo sendvičari!!!