Radnici preduzeća AD „Agroseme Panonija” obratili su se gradskoj organizaciji samostalnog sindikata jer nisu dobili zarade za april i maj, a zdravstvene knjižice im nisu overene od 15. aprila. Od ukupno 67 radnika, njih 65 upućeno je na prinudni godišnji odmor, te u firmi dežuraju samo portiri. Ana Pavluković, predsednica sindikata u preduzeću, kaže za „Politiku” da su mesecima pokušali da uspostave socijalni dijalog sa poslovodstvom, da je bilo i obećanja da će se nastaviti redovne isplate zarada, ali da su umesto toga ljudi upućeni na godišnje odmore.
Na telefon preduzeća se javlja portir, koji kaže da tamo trenutno nema nikoga, pa tako nismo uspeli da stupimo u kontakt s direktorom Jovanom Šarovićem. Preduzeće koje se bavi sušenjem, skladištenjem i obradom semenske i merkantilne robe, po svemu sudeći, ima problema da započne novi ciklus proizvodnje.
– Ovo preduzeće je već desetak godina stalno na ivici i sada su zbog zaostalih dugova njihove hale prodate austrijskom kupcu „Advans sid”, za koga su radili. Strani kupac spreman je i da preuzme deo radnika, možda između 30 i 40 zaposlenih, ali je problem šta činiti s preostalim radnicima. „Agroseme Panonija” nema više hale, a osim toga njihova oprema je pod hipotekom, najvećim delom Poreske uprave – kaže za „Politiku” Milan Popović, predsednik samostalnog sindikata Subotice.
„Agroseme Panonija” bila je jedna od najuspešnijih gradskih firmi koja je zapošljavala preko 500 radnika, imala poslovnice širom zemlje i uspešno plasirala svoju semensku robu. Sunovrat firme počeo je sa privatizacijom 2003. godine kada je preduzeće „Agroseme Novi Sad”, kroz kupovinu akcija na berzi, postao većinski vlasnik „Agroseme Panonija” sa oko 50 odsto akcija, dok je Akcijski fond i PIO imao oko 30 odsto akcija, a između 15 i 20 odsto akcija pripadalo je malim akcionarima.
„Agroseme Novi Sad” preprodaje subotičko preduzeće firmi istog imena u Sremskoj Mitrovici, te su jedno vreme suvlasništvo nad „Agrosemenom Panonija” delili država i Zoran Ćopić, koji je nedavno u odsustvu osuđen zbog malverzacija u privatizaciji. Preduzeće je, naravno, zaduživano, pa je nakon stečaja Razvojne banke i Agrobanke njegova imovina prešla u vlasništvo Agencije za depozite, a kasnije i Direkcije za imovinu. Veći deo firme je pod hipotekom, zbog čega stručnjaci upozoravaju da, iako su postojali pravni okviri, u preduzeću nikada nisu formirani organi akcionarskog društva niti menadžment. Mali akcionari nisu davali saglasnost ni za uzimanje kredita, niti za upis hipoteka, što je zakonska obaveza.
Preduzeće „Advans sid”, koje već posluje u Feketiću u Severnobačkom okrugu, u aprilu je na licitaciji u Osnovnom sudu u Subotici postalo vlasnik silosa i objekata „Agrosemena” i upravo ulaže u novu opremu za rad. Postojeća oprema ostala je „Agrosemenu”, ali je pod hipotekom i pitanje je gde će preduzeća sada organizovati rad s obzirom na to da su ostali bez hala. Pogon za trave i leguminoze je već godinama u vlasništvu „Subotica gasa”, kao deo otplate dugovanja „Agrosmena”, ali kako se nezvanično može čuti, reč je o zastareloj i neisplativoj opremi.
„Agroseme Panonija” je 2012. godine izbeglo stečaj, ali je prema podacima Narodne banke Srbije od juna 2012. u blokadi zbog duga koji trenutno iznosi 282,5 miliona dinara.
POLITIKA
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Stvarno me plaši kada se setim šta se događa sa Subotičkom, a u krajnjoj instanci i Vojvođanskom privredom. Da li je moguće da u ovoj ravnici nije mogla da opstane fabrika mesnih prerađevina (29 Novembar), ni ni fabrika za preradu žitarica (znamo šta se događa sa Fidelinkom), a sada ni firma kojoj je osnovna delatnotnost semenska roba. Spomenimo još i Subotičanku, Medoprodukt, Yukom, a o Mlekari ćemo plašim se, još čitati. Ima toga još, da ne nabrajam. Da li nas to neko namerno uništava, hoće da izumremo ili se iselimo pa da zemlju (pro)da nekom drugom? Ili smo možda mi samo nezainteresovani za svoju budućnost, da svako može da nam radi šta hoće?
Rastafarijanac, nažalost u pravu ste. Sistematsko degradiranje Vojvodine, a time i našeg grada uveliko je u toku.I to se radi vrlo perfidno i lukavo. Pod plaštom multikulti i etc multi, razbija se autohtonost ovdašnjeg načina življenja/života iz nekih lepših prošlih vremena. Sve se to zatvorilo u neka nacionalno obojena geta pod parolom negovanja tradicija. Ne živimo zajedno nego jedni pored drugih. Svaka etnička zajednica „na neki način“ (omiljena fraza našeg cenjenog gradonačelnika) doprinosi tome da subotičani (ako ih još ima) nezainteresovano i bez ambicija za bolje i iskorak za napredovanje letargično posmatraju propadanje uljuljkani u provincijskim pričama o bivšoj „veličini“ i značaju lokalnog okruženja. Ako se tome doda evidentna težnja vladajućih političara da se sve centralizuje i tako bude sve pod kontrolom sa jednog mesta, evo potvrde za Vaš komentar. Ako je igde u ovoj državi svevišnji dao (uz mnoooogo ljudskig rada) sve mogućnosti za proizvodnju i preradu svega panonskog što je za iće i piće, onda je to Vojvodina. A bojim se da će ta reč/pojam Vojvodina uskoro biti verbalni delikt. A u našoj Subotici Zavod za ruralizam i razgradnju svojski se trudi da nas još više učini provincijom. O načinu vođenja politike u kulturi, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, bolje da ne kažem ništa jer će vam se smučiti ovo lepo julsko veče.
Nekima od nas je jasno šta nam je preostalo da radimo…
Da je 29 novembar ostao da radi…nijedna danasnja fabrika mesnih preradjievina ne bi imala sta da radi. On je imao toliki kapacitet da ne bi bilo potreba za raznim smesnim juhorima, carnexima i neoplantama. Ali to naravno nikome nije bilo u interesu pa su morali unistiti 29 da bi onda ove male fabricice mogle da rade…I naravno Tole:-)))