Od hrane bogova do pošasti ovog veka-ambrozija

U vazduhu su se pojavila prva poleno zrna ambrozije, ali situacija nije kritična. Dvanaest odsto Subotičana je alergično na polen ambrozije. Svi oni sa strahom očekuju cvetanje korovske biljke čiji polen izuzetno loše utiče na njihovo zdravlje. Na polen ambrozije možete da postanete alergični i u 50-toj godini života.

Korovska biljka koja se smatra najopasnijom alergenom biljkom nekada je bila piće bogova. Malo je poznato, ali ambrozija se u grčkoj mitologiji spominje katkad kao piće, a ponekad kao hrana bogova koja donosi besmrtnost svakome tko je konzumira. Poslastica je to bogova, koja se pravi od meda, vode, voća, sira, maslinova ulja i ječma. Tako je Tantalu, Zeusovu sinu, bila ukazana velika čast time što ju je jeo na planini Olimp. Ali, ukravši pritom božju ambroziju, namirnicu namijenjenu stanovnicima Olimpa, bio je osuđen na vječne muke. Ambrozija je vrlo usko povezana i s nektarom, koji Homer opisuje kao hranu bogova, a ambrozija je u njegovim epovima opisana kao piće bogova. I ambrozija i nektar opisani su kao mirisne supstancije, koje protagonisti u Odiseji koriste kao parfeme, a Homer govori i o odeći od ambrozije, pa čak i o ambrozijskim sandalama bogova.

Koncept pića koje uzrokuje besmrtnost primijećen je u barem dva indoeuropska jezika, grčkom i sanskirtu – grčka reč ambrosia semantički je povezana s reči „amrita“ iz sanskrta, a obe označavaju upravo piće pomoću kojeg se postiže besmrtnost.

Besmrtnost koju je ambrozija donosila bogovima s Olimpa, u određenoj meri je i sama postala besmrtna, kao korov koji je nemoguće iskoreniti. Kod nas je stigla 70-tih godina prošlog veka sa semenom kukuruza.

Od alergijskog rinitisa, najčešće bolesti disajnih organa, u Srbiji po proceni boluje oko 400.000 osoba. Velika većina njih bori se sa sezonskim oblikom te bolesti, polenskom kijavicom. Prva na listi ozlogašenih alergenih biljaka je ambrozija (u narodu poznata pod imenom limundžik, fazanuša, partizanka i kao Krausova trava), koja je sa semenom crvene deteline došla kod nas iz Amerike. Prvi put je primećena u Vojvodini, neposredno posle Prvog svetskog rata. Polenizacija je najintenzivnija od jula do oktobra za vreme cvetanja. Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom, naročito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a ređe pirinač i kukuruz – objašnjava mr sc pharm Gordana Mihajlović iz Beograda.

Susedne zemlje već odavno imaju zakone kojima se reguliše uništavanje ove biljke. Grad Subotica je pre par godina doneo odluku oko uništavanja parložnih trava, a republika nešto kasnije. Sve u svemu, u naša lokalna samouprava je izdvojila 5.5 miliona dinara za uništavanje ove korovske biljke u gradu i okolini. U Čistoći kažu da su ugovorom predviđena tri košenja.

Ove godine ambrozija će se uništavtia na površinama od 200 hektara na zaštićenim dobrima, zatim 26 hektara na neuređenom gradskom zemljištu i 160 hektara poljoprivrednog zemljišta. Prošle godine bilo je 360 prijava za 280 lokacija da su zakorovljene ambrozijom. Kazne se kreću od 5.000 do 100.000 dinara u zavisnosti da li je u pitanju fizičko, privatno ili pravno lice.

Ukoliko primetite da je neka površina zakorovljena i da ima ambrozije prijavite u mesnu zajednicu ili na telefon 626 999 ili 626 927.

Preventivne mere sastoje se od poštovanja nekih utvrđenih pravila, a to su:

• Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu,
• Držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprečilo da polen uđe u stan ili auto,
• Ako je vetrovito ostati u kući (sićušne čestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom),
• Tuširati se i prati kosu svako veče (tako se spira polen sa tela i kose), ali i često prati ruke,
• Često se presvlačiti (na taj način se sa odeće odstranjuje polen),
• Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi sprečili da se polen taloži po vešu, jer mokar veš sakuplja polen),
• Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen),
• Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos, a po završenom poslu u vrtu istuširati se i presvući se,
• Sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja, i ako je moguće
• Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena. Ići na more ili na planinu da bi se izbegao kontakt sa njim.

I pored primenjenih svih preventivnih mera ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji će propisati antialergijske lekove (antihistaminike).