Od kada se slavi "Srpska Nova godina" ?

Jedna od subotičkih specifičnosti je i „srpska nova godina“. Iako u svom pridevu ima ono „srpska“, u našem gradu je danas slave i Srbi ali i mnogi Mađari i Bunjevci, posebno oni mladi, koji traže povod za još jednu dobru zabavu i razlog za novo veselje. Šta god u budućnosti činila srpska pravoslavna crkva po pitanju kalendara, datum 13. januar ostaće zauvek kafanska nova godina za one kojima nije bilo dosta praznovanja. Istini za volju, više se ne slavi samo u kafanama, nego i u kafićima, klubovima i diskotekama, uz sasvim modernu muziku ili narodnjake, za razliku od vremena kada se pevala „Lađa francuska“, „Tamo daleko“…

Da se podsetimo od kad postoji „srpska nova godina“.

Sve do 1. januara 1919. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, Božić je padao 25. decembra a novogodišnja noć 31. decembra, kako po crkvenom kalendaru, tako i po državnom. Ujedinjenjem u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, država Srbija je prešla na Gregorijanski klendar a crkva ne, i od tog vremena postoji taj raskorak datuma u crkvenom i zvaničnom kalendaru kod nas.

Već 1923. god. na Vaseljenskom saboru u Carigradu, jedina tačka dnevnog reda, bila je reforma Julijanskog kalendara. U delegaciji SPC, bili su mitropolit Gavrilo Dožić i naučnik Milutin Milanković. Milanković je u ime SPC dao sledeći predlog reforme kalendara : da se „preskoči“ 13 dana i novi kalendar sinhronizuje sa Gregorijanskim, jer je on bio tačan u tom trenutku; utvrđuje se novo pravilo o interkalaciji (umetanju) dana i dobijanju prestupnih godina. Prestupne su one koje su deljive sa četri bez ostatka, s tim što kod sekularnih godina (onih koje označavaju vekove), prestupne će biti samo one kod kojih broj vekova podeljen sa devet, daje ostatak ili dva ili šest. Tako bi ovaj kalendar i Gregorijanski bili tačni do 4100. godine. Posle toga bi Gregorijanski imao grešku od jednog dana. Milankovićev predlog je usvojen 30. maja 1923. godine. Carigradska crkva je reformu izvršila odmah, posle su to učinile i Grčka, Rumunska i Bugarska autokefalna crkva, a SPC nije ni do danas.

Milutin Milanković Nebeski

Jedan od razloga je i čekanje na Rusku patrijaršiju koja zbog boljševičke revolucije nije mogla da učestvuje na saboru. Posledice svega su danas vidljive u disharmoniji crkvenih praznika sa državnim kalendarom (Gregorijanski), najviše oko Božića jer velika većina proslavlja Novu godinu u vreme posta i mamurna dočekuje Božić.

Većina Vladika SPC se slaže da bi trebalo uskladiti kalendar.