Od Toše na ćoše do Maksi marketa

Sećajući se slatkog socijalizma, gotovo je sasvim pao u zaborav problem koji je to društvo  imalo u sferi usluga. Danas se još jedino na šalterima Pošte i SUPa, ponekad možete prisetiti tog vremena, zahvaljujući pojedincima koji  neguju socijalističke tradicije šalterskog ponašanja.

Ljubaznost se sada podrazumeva pa se to više računa kao profesionalizam a ne kao neka posebna vrlina i požrtvovanost. Najdalje su otišli bankari i trgovci koji su postali više nego dosadni sa svojim promocijama i naporima da vas zainteresuju.

Sve je to toliko bilo drugačije nekada. Samo po neki od trgovaca ili konobara nosio bi titulu LJUBAZAN.

I pored toga, subotički prodavci od karijere, kolektvno su u jugoslovenskim okirima važili za posebno predusretljive i  ljubazne. Ako bi u Beogradu pomenuli da ste iz Subotice, nikom ne bi  pao na pamet Palić ili  lepa arhitektura, već bi prva konstatacija bila „kako su kod vas svi LJUBAZNI“. Zašto je vladalo takvo mišljenje odmah bi svakom bilo  jasno kada uđe u neku od prestoničkih trgovina. Šampioni mrzovolje i drskosti.

Samoposluživanje je trebalo da unapredi taj sektor. Prva samousluga u Subotici, otvorena je 1959. godine u Štrosmajerovoj ulici i radila je sve do oktobra 2002.

Stari klasični dućani sa pultom, nastavili su da postoje ali ih je bivalo sve manje. Ti dućančići su imali svoj karakter. Građani i prodavci su se dobro poznavali pa je sve to bilo u okviru nekih komšijskih odnosa. Nisu to više bile privatne trgovine kao pre rata , ali su ih ljudi i deca često zvali po prodavcu („kod čika Vlade“).

 

Predratni subotički dućani

Kujundzic

stara subotica

Šebešćenova trgovina u Plitvičkoj ulici

speceraj

 

Samousluge su bile  za moderan svet. Svaka sledeća koja bi bila otvorena, bila je bolja i snabdevenija. Kovanica samousluga/samoposluga, dobila je i svoj prevod na mađarski –  önkiszolgáló , mada u samoj Mađarskoj ta reč nije služila za ove prodavnice već najčešće za ekspres restorane. Danas  se svaka  od njih  zove MARKET, međutim prvi u Subotici to ime je poneo Maksi market, otvoren polovinom sedamdesetih.

 

Maksi, ne Maxi

maksi-market-subotica

Nije to još bilo sve kao danas. Seckanje salame je bila retka privilegija a iz nekog razloga se kafa kupovala u zrnu pa se ona mlela ili kod kuće ili se nosila nekom mrzovoljnom trgovcu u samouslugu, da se on smiluje i samelje je u velikom mlinu. Za te njihove mlinove se govorilo kako uvek deo kafe zadrže  u mašini  i kako se njima to mlevenje itekako isplati. Danas ne mogu da se setim da se neko polomio oko tog mlevenja , što nameće zaključak da je slaba vajda bila od te rabote.

prodavnica stara subotica

prodavnica-u-subotici

SONJA mleko

mleko-u-kesi

Dragstor (do 23,00 časa)

trgopromet 2

dragstor subotica

Samousluge su iznenada devedesetih dospele u krizu kada su ti prostori postali preveliki za ono robe što je stizalo. Preispitujući se tada šta smo to imali a sada nemamo, odnos prema nekim proizvodima postao je romantičarski. Licencni Eurokrem više niko nije mogao da istisne sa prestola u svetu kremića, kopija italijanskog keksa Plazmino, postala je naš veliki brend PLAZMA a, recimo Vegeta nikad nije ni nestajala sa tržišta, samo što se jedno vreme proizvodila u mešalici za beton, u Šandoru. Ovaj fenomen su dobro zapazili u bivšim republikama pa je danas, na primer, CEDEVITA po popularnosti maltene iza Koka kole, ili tu negde u vrhu. Taj status onomad nije imala, čak se prodavala više u apotekama, međutim u nekoj idealizovanoj predstavi prošlih vremena, našla je svoje mesto.

Na kraju priče, ne zaboravimo lokalnog heroja  vremena nestašica, simbol antiglobalizma i vere u ličnu slobodu  – grickalice GUGI. Sve se promenilo od onda, izrastao je jedan MARBO koji je prodat za milione, Smoki proizvodi protivprirodni blud sa čokoladom, pomorandžom i malinama, dok naš GUGI stoji u marketima rame uz rame sa tržišnim dinosaurusima, upakovan u najobičniji najlon kao i devedesetih, i što je najlepše – prodaje se.

Jedu ga mala deca a i odrasli ga cene. Nedavno neko reče : "Volim tu neizvesnost sa Gugijem. Nekada je slan, nekada malo a po nekad potpuno neslan. Nikad ne znaš šta ćeš da dobiješ. Prošli put sam izvukao dobro osoljen ! To najviše volim !"

1 2

albert keks

vim prasak

Kod MESŠCa

centar III prodavnica

Na Radijalcu

subotica trgopromet 1



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    U prvoj deceniji posle rata, trgovci su imali jos uvek svoju "staru skolu" i ponasali su se i dalje u skladu sa njom. Nije bila retkost da je poslovodja u "speceraju" bio ustvari bivsi vlasnik istog, ili je isto tako sef u apoteci bio  apotekar kome je farmacijski oficin nekada pripadao. Ljudi su bili ljubazni i uctivi jer im je to jednostavno bio sastavni deo vaspitanja. Moj otac nikad ne bi prolazio ulicom i pozdravljao ljude a da pri tom ne podigne sesir sa glave. Drugi ljudi su isto tako otpozdravljali. Mene su u detinjstvu ucili da pozdravljam sa "ljubim ruke"i to sam radio sve dok mi se jedna uciteljica nije izderala – nemoj ti meni ljubim ruke da ti ja ne zviznem jednu samarcinu. Odnos trgovackog personala i musterija u starim prodavnicama "preko tezge" je imao jednu posebnu kategoriju uzajamne uctivosti. Musterija je bila fina i ljubazna prema prodavcu jer je od njega ipak zavisilo kakvu ce robu i kvalitetu dobiti, dok je trgovcu takodje bilo vazno da je musterija zadovoljna i da se na njega  ne zali njegovim pretpostavljenima jer to ipak moze da naskodi karijeri. Roba nije bila u jednoobraznom pakovanju, nego se sve merilo pred musterijom na tezgi. Brasno, secer. pirinac, itd sve je bilo u dzakovima, buradima i sl. Danas je nezamislivo da se marmelada pakuje u drvene sanduke od nekih 10-15 kila, trgovac je otvara pomocu cekica i klesta i onda nekom vrstom drvene kutlace meri trazenu kolicinu u posudu koju je musterija donela od kuce. Prva samoposluga u Stosmajerovoj ulici je bila nesto novo i do tada nevidjeno. Ispocetka su ulazili samo retki kupci , ljudi koji su videli sveta. Ostali su bili prilicno rezervisani i nisu ni znali kako to zapravo funkcionise. Jedna mamina poznanica je pricala o svom prvom ulasku u samoposlugu – "osecala sam se ko neki lopov koji dosao da krade", niko te nista ne pita a ti samo grabis i trpas u korpu. Bilo mi je uzasno, nikad vise tamo ne idem. Ja licno mislim, a to ne mora biti tacno, da je prva samoposluga otvorena na tom mestu zato sto je trebalo nesto uraditi da bi se ponovo zadobilo poverenje kupaca. Naime tacno vis-a-vis nove samoposluge je pre toga bila dosta velika i prilicno frekventna prodavnica po imenu "Dunav" i to ispod muzicke skole. Radnju su najcesce posecivali ljudi iz okolnih sela i salasa prilikom obavljanja svojih poslova u Gradskoj kuci a taj ducan im je bio blizu i onako uz put. Negde u kasno leto pred kraj 50-tih godina desila se jedna jako nezgodna stvar. Bilo je to vreme masovnog spremanja zimnice i snase su tamo kupovale salicil za konzerviranje. Neko, navodno segrt, je zamenio beli prah salicila sa belim prahom misomora. Sreca u nesreci je da se zimnica tek kasnije koristi i ljudi su mogli biti na vreme obavesteni. Prag te prodavnice vise niko nije presao i morali su je zatvoriti. Zato mislim da je ta modernizacija zapravo odgovor na taj nemili dogadjaj. Jos samo da kazem, Kafa se u Subotici kupovala u maloj delkatesnoj prodavnici "Union" ispod Nicin-palate. Tu su dolazili poznavaoci tog napitka koji su sveze przenu i mlevenu kafu umeli da cene. Interijer koji je prodavnica imala je posebna prica kao i njeni karakteristicni mirisi. Ko je doziveo taj pamti za ceo zivot, ko nije taj ne moze ni da zamisli.

  2. roki kaže:

    Secam se kao dete osamdesetih godina me je baba vodila u takvu jednu malu bakalnicu koja se nalazila u prvomajskoj ulici gde je sada prodaja laminata…malo posle terena u provmajskoj….Meni je to onda bilo bas cool, baba je znala radnika neliko decenija i bila je to uvek prijatna kupovina…eh, lepa stara vremena…:-)))

  3. stormwatch kaže:

    Poslednja slika i Taj prepoznativi Chips Logo iz fabrike u Chachku, uvek je bio bolji od Francka, 1981-1982. izgledaju tako blizu. 

OSTAVITE KOMENTAR