Nedavno je u Istorijski arhiv Subotice došla službenica Matične službe i zatražila knjigu rođenih iz 1913. godine. Sve stare matične knjige do 1915. godine odložene su u Arhiv jer njihova starost premašuje ljudski vek, međutim, ima pojedinaca koji su pokvarili takvu računicu. Tako je ovog leta 2018. u knjigu iz 1913. pored rubrike sa datumom rođenja popunjena i jedna rubrika koja je sve do sada bila prazna, koja i birokratski zaokružuje jedan životni ciklus, dakle datum smrti. Tek sada je matična knjiga iz 1913. kompletna, kada se svojoj generaciji pridružila Marga Tumbas (105), najstarija subotička krojačica.
Rusi kažu da imaju najstarijeg starca i najmlađu bebu. To je naravno šala kao i njihova tvrdnja da je njihov sladoled najhladniji, ali, ima istine u tome da je mnogoljudnim nacijama mnogo lakše da među sobom nađu rekordere.
Za najstariju subotičku krojačicu kažu da je bila veoma dobra i precizna. Pripadala je staroj školi, iz vremena kada se moda menjala brže nego danas, kada je bilo mnogo manje konfekcije pa je sva odgovornost za stil oblačenja svojih sugrađana bila na malim krojačkim radionicama.
Josip Balog, ženski krojač, tridesetih (Foto Kapista)
Mlada Subotičanka (foto Remenyi)
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Otisla je poslednja Suboticanka koja je rodjena jos u vreme cara Vranje. Njeno rodjenje je upisano u maticnu knjigu u tada „glanc“ novoj Gradskoj kuci u kojoj je verujem jos sve mirisalo na svezu farbu. Poslednji zivi „egzemplar“ Suboticke istorije u zadnjih 100 godina. Da li je neko dosao na ideju da sa njom vodi razgovore i napravi jedan audio/video zapis o zivotu jedne nase obicne sugradjanke iz njene perspektive i njenog dozivljavanja grada, u za jedan ljudski vek veoma dugackom periodu. Ja sam uveren da bi ona imala sta da nam isprica
Ja jako volim da razgovaram sa starim ljudima, međutim, nije uvek priča zanimljiva kao što bi očekivao od nekog ko je proživeo svašta. Nekad se starci uhvate za neke beznačajne stvari i sve im se vrti oko toga. Jedan manji broj ima „anegdotsko“ pamćenje i svaka priča im je zanimljiva pa i kad je reč o sitnicama. Nažalost, ovi mlađi neće da slušaju što im stari pripovedaju a kada i oni dođu u godine da ih zanima prošlost, starih više nema.
Interesantno,na tim starim slikama nema debelih.Svi imaju strukove kakve bi danas mogli mnogi samo poželit.
Njagul je napravio neke super emisije sa nekim interesantnim suboticanima, najbolja mi je bila sa jednim starim kovacem. Nazalost nemogu da je nadjem vise nigde.
Želite autentičnog svedoka stare Subotice,Sente i Beograda pre II sv.rata?Dođite u „Opatiju“ i popričajte sa legendarnim Liptak bačijem,čovekom koji je iz prve ruke znao Kizura,Mikića Spartaka,Milana Stojadinovića…..čovek uživa u 98 godini života a glava je još bistra!
@Bunjevac,mani se ti braca te linije,mož kogod pomislit da nemam šta ist! 😉
@Croat, da sa Petrom Romicem. Sada nazalost pokojnim vec skoro sesnaest godina.
@ Bunjevac,
Na slikama su veoma mladi ljudi. Skoro svi su ispod 30 godina. Nama se cini zbog „starinske“ odece da su i ljudi stariji. To je nesto kao opticka varka. Tome treba dodati da su svi od reda na fotografijama pripadnici gornje drustvene klase. Upravo njihova odeca pokazuje o kome i cemu se radi. Gradjanska klasa je vodila racuna o ishrani, nije bilo gotovih jela, hemijski dodataka, i sl. Hrana je bilo nesto sto se samo po sebi podrazumeva i nije joj potrebna nikakva reklama kao danas. Prezderavanje je bilo nesto sramotno, biti debeo je je insinuiralo na lenjost, tupost, nalazenje zivotnog smisla u prekomernom konzumiranju svega i svacega bez ikakvog reda i smisla, nedostatak samokontrole i samodiscipline. Na kraju treba dodati da je hrana bila skupa, daleko skuplja nego danas, i sa njom se vrlo racionalno postupalo. Debelih ljudi je bilo i tada, istina ne u tako stravicnim kolicinama kao danas. Vec sama cinjenica da su dve grupne fotografije sa Korza napravljene amaterskom kamerom ocito visoke kvalitete koja je kostala u to vreme 3-4 mesecne plate, govori da je na slici tipicno gradjanska, boljestojeca, klasa koja je vodila racuna o sebi i svom izgledu.
Krass1 Zao mi je to sto cujem ali ako nista drugo negde postoji taj dokumentarac i prica tog zanimljivog coveka je ostala zapisana.
možda bi lansky mogao da ode u opatiju i popriča sa liptak bačijem? neću da crtam vraga na zid ali niko nema garantovan ni sutrašnji dan na ovom svetu. ako je čovek znao sve te ljude, i mnoge druge, šteta da priča ostane nezabeležena.
Po običaju, Lansky nas je obradovao sa još jednom pričom iz stare Subotice! Bravo! Verujem da za ovo ne dobija nikakav honorar i da radi iz čistog zadovoljstva. Verovatno je ovo njegova „misija“ na planeti Zemlji.. 🙂
Još jednom.. BRAVO i nastavi da nas edukuješ i podsećaš na našu dragu Suboticu!
@amacak
evo ja cu da bacim predlog pa da kazem da bi donirao koji dinar da Lansky ode u Opatiju, a da nam donese tu pricu. Oko 50 evra je nocenje pa da mi uletimo bar sa jedno 5-6 dana, zavisi koliko nas je voljno.
Mislim da se ovde radi „samo“ o poslastičarnici Opatija.
Ima i neka zanimljiva priča vezana za taj lokal. Moram da osvežim pamćenje.
Da,u pitanju je“samo“ poslastičarnica