Kada je poslednja parna lokomotiva napustila subotičku železničku stanicu? Pre elektrifikacije pruge bio je uobičajen prizor da preko podvožnjaka iznad naših glava brekće i dimi ovaj „gvozdeni konj“, kako su ga Indijanci zvali. Novine su pisale da je u vreme starog podvožnjaka znalo da se od gore sa lokomotive sruči vruća voda na prolaznike. Da li je to preterivanje ili je neko stvarno dobio za vrat, danas je malo onih koji to mogu da potvrde. I parnjača nema odavno, kao da su nestale krajem sedamdesetih nakon elektrifikacije.
Pisani izvori navode da ih je ipak bilo i osamdesetih. Doduše, sve manje i manje da bi poslednja odjezdila 1989. godine. Neke su otišle u pravcu večnih lovišta, odnosno železare gde su podrvrgnute kasaciji (sečenju), a neke u druge delove zemlje.
U depou gde su se popravljale parne lokomotive već dugo nije bilo pripravnika pa je krajem osamdesetih najmlađi zaposleni imao preko 30 godina radnog staža. Zajedno su se spremali za penziju, ljudi i mašine. Nije to bio lagan posao jer se lokomotive gotovo nikad nisu gasile. Ako ne idu na remont, nije bilo isplativo gasiti ih pošto je potpala prilično koštala. Bilo je potrebno pet sati loženja drva da bi se pokrenula, zato su u ložionicama bili stalno zaposleni ljudi koji su održavali vatru.
Kažu da je u subotičkom železničkom čvoru, jednom od najprometnijih u Jugoslaviji, nekada bilo 73 parne lokomotive. Te 1989. preostala je još samo jedna, proizvedena u „GANZ – MAVAG-u“ u Budimpešti.
U knjizi koju uz sebe poseduje svaka ovakva mašina, bio je beležen „životopis“. U ovoj GANZovoj je upisano da je napravljena 1915. a da je u Jugoslaviju uvežena 1938. godine. Aprila 1941. mitraljirala ga je nemačka avijacija na pruzi u blizini Pančeva…
Nakon 1 770 472 pređena kilometra nije bio kraj. Napustila je subotički železnički čvor i nastavila da vozi na relaciji Šid – Bijeljina.
Subotica više nije imala parnjače pa je tada načinjen plan da se jedna takva lokomotiva postavi ispred stanice, kao eksponat i spomenik parnim mašinama kakve su preko sto godina vladale subotičkim kolosecima. Nekoliko puta je oživljena ova ideja i predstavljana kao gotova stvar, ali, kao što znamo, do toga nikada nije došlo.
Lansky
trebalo bi spasiti onaj stari depo valjda za parnjace sa okretnicom. bio bi to divan prostor za mali muzej !
Parnjača trune i raspada se u ispred depoa
Imam druga koji je masinovodja (sada vec pred penzijom) i jos jednog ciji deda je bio masinovodja parne lokomotive. Obojica su pricali da su tada masinovodje radile u belim rukavicama (lozaci su radili fizicki deo posla) i bile cenjene skoro kao neki inzenjeri.
Moj dida je bio vašutoš i puno mi je pricao o tom vremenu. Radio je kao masinovodja u Subotici punih 35 godina i 1973. je otisao u penziju.
Vreme parnjaca je daleko iza nas, ali u mojim mislima kao da je to juce bilo. MI, deca smo se divili tim lokomotivama, a lepotica medju njima je bila lokomotiva serije 01 koja je vukla brze vozove izmedju Subotice i Beograda. U to vreme Subotica je bila vazno zeljeznicko cvoriste – pruga se pruzala cak u sedam pravaca. Na severu Segedin, Budimpesta, Sombor i Baja. Na jugu Senta, Beograd i Bogojevo (preko Pacira,Crvenke i Odzaka).Nakon rata su ukinute pruge prema Baji i Bogojevu.
Sa Majsanskog mosta smo posmatrali vozove koji su prolazili a i same lokomotive koje su dalazile na okretista. Npr lokomotiva koja je dolazila iz Beograda na okretistu je usmerena ponovo prema Beogradu.
U vreme Kada je g.Kasa bio gradonacelnik sa zeljeznicom je postignut sporazum o rekonstrukciji zeljeznicke stanice, izgradnja podzemnog prolaza iz Lenjinovog parka do perona (delimicno je i uradjen izpod stanice) te da se na plato ispred stanice postavi lokomotiva serije 01. Lokomotiva je je obnovljena i dugo godina bila postavljena na stanici, kraj nekadasnje hale preduzeca Bratstvo. Medjutim od svega toga nije uradjeno nista, a ni lokomotive nema vise.
U Subotici postoji legenda da je nekada ovuda prolazio i cuveni Orijent ekspres. Kako sam negde pronasao to i nije legenda – svojevremeno se jedan krak Orijent ekspresa odvajao u Vinkovcima i preko Subotice, Sente i Kikinde dolazio do Bukuresta. Cak je po nekim izvorima zbog tog pruznog pravca Subotica nakon I.Svetskog rata pripojena Jugoslaviji . Ko zna mit ili istina?
@Aleksa…Ne verujem da je to prvenstveni razlog da Subotica bude pripojena Jugoslaviji. Jedan projugoslovenski politicar (ne secam se imena) je jos pre 1. sv. rata nacrtao mapu buduce Jugoslavije mnogo vece nego sto je ikada bila i tu su spadali i Temisvar, Baja, Pecuj, Klagenfurt (Celovec), Gorica…
Odrasla sam u Horgosu na Zeljeznickoj stanici ( iznad stanice je i dan danas sluzbeni stan zeljeznicara ).Jako se dobro secam i parnjaca i sinobusa :)…Kada je prolazila parnjaca a mi sedeli na kaucu ,imali smo osecaj kao da smo i mi putnici jer se cela zgrada tresla i „skakala“ a mi zajedno sa njom.O „mirisu“ da ne pricam…U te parnjace se lozilo na ugalj i bogami nije odavao nikako miris parfema :)..Posle te vozove zamenili su dizelasi koji su isto jako brzo iscezli ( ne znam sta se deslo sa njima ).Lepe su to uspomene kojih se rado prisecam.
Kada god krenes iz Kertvarosa prema gradu uvek imas pred ocima zeljeznicki kompleks. Vozovi i lokomotive postaju deo svakodnevnog zivota i vise sve to ne primecujes onako intenzivno kao u detinjstvu. Mi smo kao deca odlazili na Pasarelu kod carine i posmatrali dolazak i odlazak vozova isto tako i manevrisanje vagona sa jednom malom parnom lokomotivom koja je iskljucivo sluzila i bila napravljena u tu svrhu. Fasciniralo nas je kako se sistemom skretnica skoro madjionicarski slazu nove konstelacije vagona i nove teretne kompozicije. Imali smo jednog druga iz tradicionalne zeljeznicarske porodici u kojoj su svi bili masinovodje i on nam je pricao vrlo detaljno o parnim lokomotivama onako iz prve ruke. Od njega mi je i ostao duboko u secanju i podatak da se jedna obicna parna lokomotiva sastoji od preko 120000 delova. Kada bi je rastavili na njene satavne delove i zajedno sa sarafima, nitnama i jos kojecime drugim dosli bi do toga broja. Nas drug je obozavao parne lokomotive i to je bila njegova glavna preokupacija. Poneki randevu bi sam sebi torpedirao svojim pricama o lokomotivi. Izabranica obicno drugi puta nije vise dosla. San majki mladih udavaca je bio ne retko, imati zeta zaposlenog na zeleznici. Jos ako je masinovodja, sreci nije bilo kraja. Bilo je to vrlo ugledno i dobro placeno zanimanje pri samom vrhu hijerarhijske piramide na zeljeznici. Nekada je u nasoj zemlji postojala za sve zaposlene, jednom u godini povlastica za voznju zelenicom. Zvala se K-15 i omogucavala je putovanje, obicno za godicnji odmor, porodicama sa vise dece koje su to onda i stvarno koristile. Nije bilo toliko vazno stici na cilj, vazno je bilo samo putovanje kao dozivljaj. Parne lokomodive polako pocinju zamenjivati one dizel-pogon. Prvu dizel likomotivu u Subotici sam doziveo, ne secam se vise koje godine, na doceku Tita priikom povratka i SSSr-a. Plavi voz je usao u nasu zelj. stanicu sa dve dizel lokomotive izradjene u Nemackoj fabrici lokomotiva i tenkova Krauss – Maffei. Impresioniralo nas je da istovremeno dve lokomotive vuku kompziciju Plavog voza. Kasnije sam saznao da je druga tamo bila kao u rezerva ako bi jedna imala kvar. Bile su obojene u plavo (Royal Blue) kao i ostatak kompozicije. Nosile su i imena kao brodovi. Jedna se zvala „Kozara“ a druga „Sutjeska“. Nakon toga na nasim prugama se sve cesce pojavljuju Americke dizelke, prilicno impozantne pojave obojene u zeleno sa zutim straftama. Bio je to pocetak jednog novog vremena i jedne nove ere u zeljeznickom saobracaju. Elektrifikaciju zeljeznice vise nisam licno doziveo.
Veoma lep teksti interesantne informacije kao i uvek.
Bilo bi veoma interesantno da je postavljena parnjaca ispred zeljeznicke stanice, kao sto se to moze videti u raznim gradovima sirom Evrope. Ujedno kao turisticka atrakcija i kao podsetnik jednog proslog doba kada je to ‘cudo tehnike’ bilo u upotrebi.
Ima li neko informaciju kada je pocela elektrifikacija zeljeznice?
Dragi Kertvaros i sad ima povlastica treba 800 dinara i jedna fotka i naprave Vam povlasticu sa kojom u celoj zemlji mozete jeftinije putovati
pa ta zeleno sa zutim straftama i dan danas je u funkciji
Tih sedamdeseti godina dodjes na klizaliste na trening( hokej) pa kad lokomotiva zadimi ne mozes da dises ali igraj i cuti.Led bude crn od gari.
malo razmislimo zasto je bilo dve lokomotive TO JE NAGRADNO PITANJE
da Vam pomognem, moje zvanje je bilo PROFESOR NARODNE ODBRANE
mozda sam i pomogao ZASTO SU OVU GARNITURU VUKLE DVE LOKOMOTIVE
Zbog Narodne odbrane?
@TT
Na klizalistu je najveci dim stvarao dimnjak centralnog grejanja Zeljeznicke stanice, koji je bio udaljen 15-20 metara. Mada je vec radila toplana za zeljeznicu je bilo logicnije da se za grejanje koristi ugalj i tako je to bilo dok nisu nestale parnjace a sa njima i besplatan ugalj.
Bravo svima.interesantno
Sećam se i ja sam stojao satima na majsanskom mostu , i izmedu somborske i peštanske pruge čekao sam 033 lokomotive sa granice i ponekad se uhvatila pojedna MAV 424 a na somborskoj pruzi jednom sam video 01 i ponekad ne znam jž. Broj ali.mav broj 375 ako smo imali srece 033 sa granice su dolazile sa tenderom napred to je bila atrakcija !!!!
A Meridijan ekspres, Solun-Malme preko Jugoslavije (i Subotice),Madjarske, Cehoslovacke i Nemacke – zar to bio samo san?
Moj deda je bio masinovodja parne lokomotive, a kasnije pred penziju i sef ložionice. Pričao mi je jednom da su ga gadjali nemci stukama i tom prilikom je dobio 17 gelera po telu. Spasao ga je debeli kombinezon koji je nosio. A vozio je rusku vojsku…