Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za lokaciju Edvarda Kardelja 122, po izjavi samog autora, nije završena, a u toku diskusije ukazano je i na brojne propuste koje sadrži. Uprkos tome, rasprava se neće ponavljati i korekcije će biti ugrađene u konačni tekst radi izdavanja dozvole za rad „Ekometalo- logistika“ koji, kako se ispostavilo, tamo već posluje!
Javna rasprava: Gordana Gavrilović, Dalibor Gregorčić i Milena Beronja
Posle gotovo sedam godina, koliko traju problemi i sukobi u Skadarlijskoj ulici u Mesnoj zajednici Peščara, zbog poslovanja privatnog otpada za metal vlasnika Dalibora Gregorčića pod imenom „Dado – metal“, za stanovnike ovog ranije mirnog voćarskog kraja čini se da dolaze bolji dani. Gregorčić je zakupio parcelu u ulici Edvarda Kardelja 122, u Mesnoj zajednici „Zorka“, na samom ulazu na teritoriju Kelebije pored glavnog puta, i tamo otvorio firmu „Eko-metalo-logistika“. Po sopstvenoj izjavi, kada na toj lokaciji bude dobio dozvolu za upravljanje otpadom, preseliće „Dado-metal“ i prestati sa radom u Skadarlijskoj ulici.
Nezadovoljni građani: Atila Kenjereš i porodica Kovačević
Da bi to mogao da učini, pored ostalog, neophodna mu je i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, i nju je sačinio Institut zaštite na radu iz Novog Sada, a nalazila se na javnom uvidu u Sekretarijatu za poljoprivredu i ekologiju u Subotici sve do prošlog petka. Na nju su pristigle četiri pismene primedbe, i javna rasprava održana je u ponedeljak, 26.decembra.
Nosilac izrade Studije, šef službe pri Institutu za zaštitu na radu Milena Beronja, osim što je istakla cilj Studije i opis lokacije, rekla je da je prema Prostornom planu Grada Subotice na tom mestu dozvoljena izgradnja poslovnih objekata pod uslovom da ne remete bitno životnu sredinu. Za „Eko-metalo-logistik“ je rekla da se nalazi na placu na kojem nema gradske kanalizacije, i da će se baviti sakupljanjem, privremenim skladištenjem, mehaničkom obradom i prodajom neopasnog otpada – metalnog, plastičnog i papirnog. Obojeni metal će se skladištiti u zatvorenom prostoru, a sečenje će se obavljati na otvorenom prostoru, zbog veličine delova, zbog čega otpad raspolaže betonskim platoom. Što se buke tiče, izmereno je nulto stanje – pre početka rada, a dozvoljeni maksimum biće 65 decibela, što odgovara buci obližnjeg, tranzitnog saobraćaja.
Dozvola se čeka, otpad radi!
Pored prisutnih građana Skadarlijske ulice koji su zbog otpada u kojem se rastavljaju i režu auto-školjke o ovome imali dosta toga da kažu, podnosioci jedne od primedbi – Angela Kovačević i njena porodica, sa Puta Edvarda Kardelja, čija je kuća na manje od 15 metara od novog otpada, požalili su se na buku koja se tamo stvara. Predstavnica „Arhus- centra“, Snježana Mitrović, na to je postavila pitanje da li je moguće da se vodi javna rasprava o proceni uticaja na životnu sredinu, od koje zavisi da li će otpad dobiti saglasnost da posluje, a da otpad već radi?!
Pošto ni sam Dalibor Gregorčić nije demantovao da se na lokaciji u Edvarda Kardelja već odvija posao, Gordana Gavrilović, šef službe u Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine ocenila je da to ne spada u temu o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, da je u pitanju zadatak inspekcije i da je inspekcija o tome obaveštena. Predstavnici inspekcije, koji su takođe prisustvovali raspravi, međutim, reagovali su tvrdnjom da inspekcija o tako nečemu nije obaveštena!
Što se buke tiče, ona nastaje od istovara automobilskih školjki, njihovog sabijanja a zatim rezanja, pri kojem fleks proizvodi buku od 95 decibela, što je već znatno više od one navedene u Studiji, rekao je Atila Kenjereš iz Skadarlijske ulice, koji poznaje ovu vrstu poslova jer i sam ima auto-servis! Da će građani u blizini od buke i vibracija biti dovoljno zaštićeni zidom ako se bude odvijala u radnom vremenu otpada od 7 do 15 časova, izrazili su sumnju i drugi učesnici u raspravi, konkretno iz Udruženja za zaštitu građana „Spas“.
Ono što je takođe zamereno Studiji bilo je, konkretno od predstavnika Centra za ekologiju, da nema podatke o nivou podzemnih voda ni o zemljištu. Milena Beronja složila se sa ocenom da postoje nedostaci, ali je rekla da „Studija nije završena“, pa je ostalo nedorečeno zbog čega se onda sa njom išlo na javni uvid i u javnu raspravu?
Ceo tekst vidi OVDE
Subotičke novine
