Ne bih da zvučim pretenciozno ali jednostavno nemam drugu i precizniju reč od te da je Subotica gospodski grad, kaže za Nova.rs umetnička direktorka u Narodnom pozorištu Subotica, rediteljka Olja Đorđević.
Rođena je i odrasla u Beogradu. Četvrti razred srednje škole završila je na Jefferson Performing Arts High School u Portlandu, Oregon. Diplomirala je na odseku za multimedijalnu režiju u klasi prof. Bora Draškovića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Radila je u organizacionim timovima festivala BITEF, Sterijino pozorje i Radost Evrope. Od 2006. je direktor Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici.
Režirala je brojne predstave među kojima su i “Momci iz benda“ Marta Kroulija, “Pravo na Rusa“ Uglješe Šajtinca, “Bombardovali smo Nju Hejven“ Džozefa Helera, Fejdoovu „Buba u uhu”…, Šekspirova dela „Otelo“, „Mnogo buke ni oko čega“, „Ukroćena goropad“, Nušićeve komedije …
Olja Đorđević danas sebe vidi kao Vojvođanku mada, kako kaže, pokriva celu zemlju.
– Otac mi je Nišlija, tako da sam u tom gradu mnogo vremena provela u pozorištu, odrasla sam u Beogradu, a poslom sam vezana prvenstveno za Suboticu, Novi Sad i Sombor, gde sam najviše radila i svuda se osećam kao kod kuće.
Za svoju matičnu kuću Olja Đorđević kaže da se posebno ponose mladim ansamblom.
– Naša je praksa da organizujemo audicije i tako se trudimo da damo šansu mladim ljudima da krenu u svoju karijeru. Mislim na sve, autore, reditelje, dramaturge, ali pre svega tu priliku imaju glumci.
Ono što još smatra izuzetnim uspehom Narodnog pozorišta u Subotici jeste predstava “Radnička hronika“ po tekstu Petra Mihajlovića u dramaturgiji Slobe Obradovića i režiji Veljka Mićunovića.
– Sa njom smo uspeli da odemo i na Sterijino pozorje, jedan od retkih festivala koji je uspeo da se održi i to nam je mnogo značilo.
Na kostataciju da je bilo pravo malo čudo kada su teatri zatvarali svoja vrata pred naletom korone, pozorišta u Subotici su odolevala, predstave su bile i radnim danima, često rasprodate, čak je održan i Desiré Central Station Festival, rediteljka odgovara da je to sve normalno kada je u pitanju ovaj grad jer je to mesto sa tradicijom.
– Ne bih da zvučim pretenciozno ali jednostavno nemam drugu precizniju reč od te da je to gospodski grad. Od te secesije i okruženja, takav je doživljaj čim kročite u njega, a publika je negovana godinama od svih koji su na tom mestu radili mnogo pre mene. Subotičani su ljudi koji generalno vole kulturu i svoje pozorište i stvarno mi je zadovoljstvo da radim u takvoj sredini.
