On je nestao u januaru 1996. godine u Bajskim vinogradima u Subotici

U Srbiji se traga za više desetina osoba, a najduže za Ivanom Nikolinom, koji je nestao pre 26 godina.

Foto: Nestali Srbija/Printscreen

 

Tačno toliko će biti sledeće nedelje, tačnije 19. januara, a njegova majka Ankica, iako su joj oči izbledele od čekanja još ne gubi nadu. Pa makar da sin, ako se pronađe posle njene smrti, bude sahranjen do nje, zbog čega je ostavila svoj DNK.

Ankica sada već ima 94 godine, a skoro tri decenije je provela tragajući sa svojim sinom. U tom traganju je ostala sama nakon što je preminuo suprug, a uvek se obraduje kada se neko pronađe.

– Moja prva i poslednja misao je sin Ivan. Sve podseća na njega. Pisma, fotografije, plaketa „primernog vojnika“, sitnice koje mi je donosio sa putovanja, ručno izrađeni ukrasi za kuću, izgovorene reči. I, teško podnosim što se niko više ne angažuje u potrazi za njim – počela je pre skoro dve godine priču baka Ankica Nikolin, koja nema na koja vrata nije zakucala ne bi li nešto saznala o svom sinu.

On je nestao u januaru 1996. godine u Bajskim vinogradima u Subotici. Na sebi je imao trenerku, a mogao bi da se prepozna i po mladežu na vratu, desno. Te godine napunio bi 41 godinu, a u junu ove bi napunio 67 godina.

Po zanimanju je mašinbravar, inače sportista, golman fudbalskog kluba „Spartak“ iz Subotice. Nakon što je završio aktivnu karijeru bio je trener „petlića“, podmlatka istog fudbalskog kluba. Imao je porodicu. Suprugu, sina (16) i ćerku (12). Živeli su u porodičnoj kući koju su gradili uz pomoć roditelja, a oko koje je on bio puno angažovan.

Na dan kada je nestao, Ivan je došao sa treninga, odložio plaćene račune, počastio ćerku i njenu drugaricu čokoladom i obavio neke kućne poslove.

– Ništa nije slutilo na nestanak. Viđen je poslednji put u popodnevnim satima kod ograde susedne kuće. Razgovarao je sa komšijom, aktivnim vojnim licem. Nikada se nikom nije javio – rekla je ova neutešna majka.

Ivan nikada nije imao običaj da ode na nekoliko dana od kuće. Nasuprot tome, baš je bio privržen svojoj porodici.

– Bio je odgovoran na poslu, dobar trener, dobar drug i saradnik – kaže ova Bunjevka, koja se u Kraljevinu Jugoslaviju doselila iz Mađarske.

Do pre 10 godina, za svojim sinom, tragala je sa suprugom Matijom, kojeg je upoznala u Batinskoj bici, i kojeg je negovala kao ranjenika. Imala je svega 15 godina. On je ranjen 1944. godine u Batinskoj bici. Godine 2011. je uvenuo od tuge za sinom.

– I Matija je bio sportista i fudbaler. Ivan je od njega nasledio taj sportski duh. Imam i ćerku Katarinu, ona je u Kanadi, udata je. Kada je Ivan nestao, pričalo se da je otišao u inostranstvo, ali to nije istina. On nikada nije želeo da ode u inostranstvo jer je bio aktivni fudbaler. Po završetku karijere, trenirao je druge, a neki od njegovih pulena postali su reprezentativci – ispričala je baka Ankica.

Nakon što je Ankici preminuo muž, na spomen ploči uklesan je i Ivanov lik kao sportiste, kako bi se tu položili i njegovi posmrtni ostaci kada se i ako se ikad nađu.

– Sve više bledi nada u mom srcu da je Ivan živ. Pre nekoliko godina smo pripremili i grobno mesto za njega uz oca. Zato sam i zatražila od Višeg javnog tužilaštva da mi uzmu DNK uzorak u slučaju da se nekada pronađu Ivanovi posmrtni ostaci da se imaju sa čim uporediti – kaže ona.

 

Srbija danas

 



KOMENTARI

  1. Tikvicki kaže:

    Jako tužna priča,.

  2. Tramp kaže:

    Tuga do bola. Prosto neverovatno da takva osoba odjednom nestane.

  3. Sonja kaže:

    Strašno ,bivši naš komšija ,nikada se nije pronašao.

  4. ZX kaže:

    Zaista neverovatno da ljudi nestaju na taj nacin..

  5. Katarina kaže:

    Od kako saznadoh za nestanak mog dragog i jedinog brata, kao da je i deo mene nestao sa njim.
    Dolazila sam iz Kanade na razgovore sa Inspektorima MUP Suboticakoji su radili/rade na slučaju, išla i u Republicki MUP u Beogradu ali bez rezultata. Ima osnovane sumnje na pocinioca/će, ali posto mu ostatci nisu pronadjeni, nema velike mogucnosti da se pokrene tužba.
    Vidovnjak mi je tekla da je nedaleko od kapije Siniše Stevanovskig, gde je zanji put vidje, bio abdukovan, uguran u kombi i odveden van grada, navodno prema Vukovaru, gde je likvidiran. To je bilo neposredno pre nego sto je Vukovar pripojen Hrvatskoj.
    Nada mi ostaje da će ipak “zaklela se Zemlja raju” da se ostvari. Danas je kobni dan njegovog nestanka.

    Uvek u mojim mislima i u srcu.

    Sestra Katarina

  6. Hercule Poirot kaže:

    Tih dana i godina su mnogi ljudi u Srbiji netragom nestali. Samo onako bez ikakvog traga i naoko bez ikakvog razloga. Policija tu sigurno nece mnogo pomoci. Jedino sto bi bilo razumno je angazovanje kvalitetnog i sposobnog privatnog detektiva koji bi bio u stanju da rasvetli ceo background nestalog coveka i njegov odnos prema tada aktuelnim vlastima u Srbiji, ili osobama bliskih odgovarajucim krugovima vlasti. Ovde se ocito radi o poslu odradjenom od strane profesionalaca koji su posebno istrenirani za takve poslove i sakrivanje odnosno unistavanje svih eventualnih tragova. Ako se ikada bude vodila stvarna istraga o ovom slucaju, onda prvo pitanje mora da glasi – Cui bono?

  7. Slucajni Prolaznik kaže:

    Ovaj slucaj me podseca na slucaj Darka V. koga sam poznavao u detinstvu i koji je isto tako jednog dana samo nestao. Mnogo godina kasnije, kada je pocelo saniranje Zute Kuce u podrumu su pronadjeni njegovi ostaci. Uskoro je pronadjen i pocinilac…
    Jadne njihove porodice…

OSTAVITE KOMENTAR