Onostrani Palić

Kada kažemo Las Vegas, pred sobom vidimo bleštave neonske reklame i raskošne hotele koji stoje naizmenično sa kockarnicama. Postoji u “gradu greha” i drugih stvari, na primer srpska pravoslavna crkva (svetog Simeona Mirotočivog) ali ne za kockare već za neke od građana kojih ima preko pola miliona. Taj deo grada ne ulazi u sliku koju projektujemo kada mislimo na Las Vegas.

I Palić spada u ona mesta koja predstavljaju slike i razglednice primamljive turistima, a činjenica da je to nekome i mesto stanovanja, izlazi izvan okvira interesovanja onih koji žive dalje od Subotice.

Osamdesetih godina, kada je časopis Erotika krčio put pornografiji kod nas, objavljivao je na svojim stranicama i nezamislivo loše amaterske fotografije svojih čitalaca i njihovih modela (artisti i modeli). Ispod jedne slike golišavog  i nasmejanog egzibicioniste pisalo je PIŠTA IZ PALIĆA. Ako je Nesi čudovište iz Loh Nesa, Pišta je iz Palića. Mora da je tako je rezonovao urednik, ili je pak bio u jezičkoj dilemi pred saznanjem da postoji i naselje Palić i da ima neko ko i živi tamo.

Kao mali prilog istoriji Palića, onoj koja neće ući u monografije i turističke kataloge, pomenimo ovde neka mesta koja su bila namenjena običnim stanovnicima naselja. Po pravilu, to su lokali smešteni sa one druge strane magistralnog puta. Onostrani Palić gledao je na toranj i kapiju velikog parka, odnosno mondenske banje.

Poslastičarnica Elita nalazi se sa turističke strane i već svojim imenom nagoveštava svoje ambicije da se svrsta u elitni turizam. Iza “Elite” se prostire elitna Splitska aleja kojom idete do turističkog preduzeća Elitte.

Stariji pamte da je jedna poslastičarnica bila na drugoj strani sve dok taj objekat nije srušen pa je cukrazda osvanula na početku aleje. Ova preko puta tornja se zvala – Royal. Kraljevskog imena ali ne i izgleda. Taj ćošak je onaj gde danas počinje niz malih lokala koji se nižu sve do robne kuće, izgrađene 1970. godine.

„TATA” fűszer és csemege üzlet kiadása

Preko puta Elite je danas benzinska pumpa ali nekada su i na tom ćošku bila dva loklala. MALA ABAZIJA, valjda za obične male ljude koji ne idu u pravu Abaziju (nekada čuveni restoran), a do nje bircuz BOBEK (vl. Ljubomir Kojić – Bobek)

Mala Abazija, četrdesetih

                                             Bife Bobek

Lansky