Kada u Suboticu stigne prvi brzi voz nakon izgradnje nove pruge, biće tu puno toga novog, ali se postavlja pitanje da li će po nešto i nedostajati. Da li će tu biti i vodotoranj, građevina koju smo gledali od kada smo rođeni?
Taj toranj nas je dočekivao kad smo stizali kući železnicom. Tražili bi ga pogledom kroz prozor voza… Nema greške – stanica Subotica.
Oni pak koji su stizali iz drugog kraja zemlje, ostajali su zbunjeni pred njim. Šta li ovo predstavlja? Pogotovo oni iz brdskih krajeva koji ne poznaju stare načine vodosnabdevanja u ravničarskim gradovima.
Pre rata je na tom mestu stojao prvi subotički vodotoranj, još iz vremena Austrougarske. Snabdevao je vodom i sam centar grada, tako da je činio prvi mikrovodovod u Subotici. Razvoj industrije doneo je gradu još nekoliko vodotornjeva za potrebe novih pogona.
Nacrt za jedan o tri tornja subotičkog preduzeća „Ferum“, 1925. godine
Zorka, bolnica, stadion
Najstariji, koji se nalazio preko puta perona železničke stanice dignut je u vazduh prvih dana rata 1941. godine, zajedno sa još nekim železničkim postrojenjima. Već iste godine nova mađarska uprava počela je obnovu i naredne, 1942. završen je toranj koga imamo do danas.
Novi toranj i kamena česma 1942. godine
Iako više nije u funkciji i ne predstavlja neku arhitektonsku vrednost, on je jedan subotički „lendmark“, orijentir i znamenje jednog vremena. Mnogi gradovi čuvaju ovakve tornjeve kao atrakciju. Ovaj subotički, nastao je u ratno vreme i nema dekorativne elemente ali je svakako jedinstven.
Fotografije unutrašnjosti načinio Augustin Juriga
Poruka stara pola veka: Građeno 5. VII 1942. Farbano 26. VII 1971. Farbao: Sendi
Voda se pumpama dizala do poslednje etaže gde se nalazio veliki metalni bazen odakle se voda slobodnim padom otpremala u druge delove železničke stanice.
Poslednja stanica užas
Tako se zove epizoda u kojoj Dilan Dog i Marti Misterija istražuju mračne sile londonskog metroa. Čitaocima ovog strip serijala dobro je poznato da britanskoj prestonici 1863. godine nije bila nužna podzemna železnica, da je tada bilo sasvim dosta mesta i iznad zemlje. Ipak, započet je ovaj komplikovan i skup poduhvat. Retki su oni koji su znali zašto investitor ulaže u nešto bespotrebno i neisplativo, i da je to samo izgovor za nesmetano prekopavanje grada u potrazi za nečim mnogo dragocenijim.
Subotičani ovih dana imaju puno pitanja u vezi izgradnje nove pruge, ali odgovore ne zna ni onaj od koga se očekuje. Jasno je rečeno da to znaju samo investitor i izvođač, koji se ponašaju kao da smo se sreli slučajno. Na neki način i jeste tako. Ova pruga se ne gradi zbog Subotice i Subotičana, već smo se mi slučajno našli na putu. Ni Beograđanima nije jasno čemu brzi voz ako im je stanica toliko daleko od centra i loše povezana sa njim. Od linije metroa koji je trebao da bude veza sa drugim delovima grada – odustalo se.
U srcu tame
Gradski oci poručuju: Strpite se, ovo je prilika jednom u sto godina. Nažalost, bila je to i stogodišnja prilika da se teretna stanica izmesti iz grada, kao što je to planirano 70-ih i 80-ih, prilika da Kertvaroš i Novi grad dobiju pasarelu ili prolaz ispod železnice… Sve je to precrtano.
Pre sto godina, sav putnički transport je išao železnicom. U međuvremenu su deo putnika preuzeli autobusi, izgrađen je autoput, mnogo je više automobila, a sada je tu i sve popularnija aplikacija BlaBlaCar koja popunjava automobile onih koji idu sami, a njihovim saputnicima obezbeđuje put za pola cene autobuske karte.
Mnogo toga se promenilo od pre trideset godina kada je poslednji put voz išao kako treba. Opravdano je pitanje ko će biti putnici brzog voza. Ako to bude i dalje najjeftiniji prevoz, jasno je da će stvarati gubitke, a ako bude imao komercijalne cene, ostaće dobar broj onih koji će se odlučiti za vremenski duže putovanje na kojem će da se uštedi.
Ipak, dobro je imati i brzi voz na raspolaganju, ako nam već prolazi kroz grad. O isplativosti neka razmišlja drugi.
A ako nekog baš toliko zanima koji je stvarni cilj izgradnje ove pruge, pre toga treba da zna da su Dilan i Marti u svom istraživanju kuda ide londonska podzemna, stigli pravo u – srce tame.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nekada je Subotica bila “ najveće selo u Evropi“, ali je imala škole, fakultet, pozorište, fabrike, banju, sportske terene, javna kupatila , tramvaj, vodotornjeve… Prugom je jurio Orijent expres povezujući Evropu sa Azijom. Danas, jedan po jedan nestaju svedoci vremena u kome je kultura življenja bila na evropskom nivou. Šta je sledeće? Gradska kuća, železnička stanica, vodotoranj na Paliću, pijace…
Izgradnja brze pruge je ogromna investicija. Ne znam finansijsku konstrukciju, ali taj projekat mi (Srbija) sigurno nismo dobili besplatno. Onaj ko finansira, sigurno ima svoju računicu, a nju ćemo saznati tek na kraju, kada dođe konobar i podvuče crtu. Dotle se sve drži u strogoj konspiraciji, kao da je u pitanju „Manhattan Project“. To je iz razloga da nas dovede pre svršen čin, kada će sve da bude kasno, pa će biti „take it, or leave it“. Troškove eksploatacije Sokola dotira država, da se prava cena ne sazna prerano, ali to ne može večno. Kada konačno sve profunkcioniše kako treba (ja sam po tom pitanju malo skeptičan) stvoriće se nova realnost: Putnički prevoz železnicom će mnogima postati preskup, drumski prevoznici će tu činjenicu iskoristiti i korigovati svoje cene, a sličan scenario nas očekuje i u teretnom saobraćaju. Voleo bih da nisam u pravu, ali kako reče onaj slepac iz vica – videćemo.
@ Miša _Su
Ako citas novine vec vidis da novoizgradjena brza pruga BG-NS ne funkcionise u obimu za koji je pravljena. Nepuna godina kako je pustena u saobracaj ,a vec se pojavljuju znacajni problemi u eksploataciji pruge koje ne znaju i ne mogu resiti! A sto se tice finansija tu ce nas tek Kinezi zaklati jer em smo digli njihov kredit, em se ne znaju uslovi i kamata em oni grade i dizu profit! Pametnome dosta da ce da nas kosta ko Sv. Petra kajgana i da ce i nasi unuci je odplacivati!
Милина је читати наше суботичке стручњаке , наш град се развио захваљујући жељезници . Када је била изграђена пруга још у 19 веку и онда је било много сумње у потребу за жељезницом.
@vasa
još je lepše kada neko dijete ili funkcionalno nepismen čovek čuje druge kako diskutuju pa hoće i on nešto da kaže iako ne razume o čemu ovi pričaju.
@vasa…Tada je zeljeznica bila nesto novo i zamenila je prevoz pomocu zaprega. Danas nismo u stanju napraviti ni pasarelu za pesake. Verovatno cemo morati i za to da angazujemo Kineze.
Mene interesuje gde ce te pumpe i motori da odu? Na otpad u kilu? Ili će da nestanu kroz dokumentaciju rušenja? Jer im materijalna vrednost nije mala, a emotivna još veća…i „tu me seci“ ako neće „nestati“!!!
Vasa jest al od tog doba je proslo vek i po. Nekad je zeljeznica bila jedini nacin teskog tranaporta a danas je tu znacajna konkurencija drumskog .Da bi uspesno parirali drumskom zeljeznica mora imati konkurentne cene , fleksibilnost , poslovnost sve to je inace poznata osobina srpskih zeljeznica. Tu u inostranstvu gde polovim svoje vreme vecinu starih lepih industrijskih objekata su sacuvali i nasli novu namenu. Cene svoje industrijsko i historisko nasledje. Od ove ekipe nista bolje nisam ni ocekivao. Nit znaju ,nit hoce daj samo da se sibicari
Ne znam sta je sa Lanskim , zadnjih nekoliko clanaka su mu tako dobri i poeticni jel se to mozda zaljubio ? 🙂 🙂
Bravo Lansky na odličnom tekstu. Još jednom sam s uživanjem pročitao nešto iz subotičke istorije. Isto tako, sviđaju mi se komentari čitalaca. Veoma sažeto i stručno mišljenje većine. Delim njihovu zabrinutost zbog činjenice da se ništa ne zna o finansijskim aspektima celokupnog projekta. Ali, to su naši promašaji kada smo izlazili na izbore. Mislim da neki botovi vladajuće koalicije ne trebaju apriori pljuvati svaki kritički komentar koji je, sam po sebi, realan i proizvod zdravog razuma. Time samo stvaraju još veći animozitet prema svojoj partiji. Ne možete braniti nešto samo omalovažavanjem ličnosti koja je iznela svoj stav.
Ako već nešto branite, tada se argumentovano upustite u polemiku. Ja još nisam pročitao komentar na subotičkim portalima koji argumentovano i bez mržnje i pljuvanja brani neki potez vlasti. Gde su vaši intelektualci, stručnjaci…? Zamolite ih da se ponekad oglase, biće mnogo interesantnija polemika.
Ima tome nekih 60 godina da kada ugledam Suboticki vodotoranj ili njegovu fotografiju – moja prva misao je jedna pesnicka metafora : „Otac-vodotoranj“ Izrekao ju je u citaonici gradske biblioteke na jednoj knjizevnoj veceri Mileta Djonovic u dialogu sa Danilom Kisem. Ne secam se svih ostalih stihova ali znam da smo svi bili pod jakim utiskom koji je Djonovic ostavio sa svojom metaforom. Voda i ugalj su bili glavni izvori energije za parne lokomotive i nije nikakvo cudo da je vodotoranj izgradjen upravo kod zeljeznicke stanice. Ljudi su uvek bili skepticni prema svim tehnickim novotarijama i osecali nelagodu pred necim nepozntim i do tada jos nevidjenim. Kada je 1835 izgradjena prva zeljeznicka pruga u Nemackoj, tadasnji ministar unutrasnjih poslova izdaje ukaz kojim se zabranjuje trudnim zenama da prilaze zeljeznickoj pruzi blize od 2 kilometra, jer to moze imati katastrofalne posledice za trudnocu. Kada su svojevremeno proizvodjaci automobila tvrdili da je savim moguce da ce se u buducnosti automobili kretati brzinom od cak 100 km/h – lekari su im odgovorili da je to besmislica jer ljudski organizam ne moze da podnese takvu brzinu i pri tome ce se jednostavno rasplinuti. Sve to govori da mi ustvari pojma nemamo sta nam donosi buducnost. Sto se naseg vodotornja tice mislim da ga treba restaurirati i konzervirati i ostaviti kao spomenik tehnicke kulture jednog vremena. Buduce generacije ce sigurno biti zahvalne na tome. Legenda o Subotici kao najvecem selu u Evropi potice iz vremena kada tadasnje aktuelne vlasti jos nisu ni same bile nacisto sta je selo a sta grad i pogotovu selo-grad relacije u Evropi. Svi gradovi u Evropi ili bar vecina, najvece metropole i glavni gradovi Evropskih drzava, nisu nista drugo nego jedna gomila ili skup vise sela koja su vremenom srasla izmedju sebe i postala ono sto su postala. Sa Suboticom je isti slucaj. Toponimi Bajnat, Mlaka, Ker,Novo Selo, Radanovac, Sandor itd nisu nista drugo nego skup seoskih naselja koja su gravitirala prema Subotickoj tvrdjavi (gradskoj jezgri) i koja su se vremenom prosirila i medjusobno srasla. Gradovi su jedan zivi organizam i svakodnevno dozivljavaju sve moguce metarmofoze. Jedini problem je da se promene ne rade stihijski i da se zarad komada mesa ne zakolje celokupni stocni fond. Graditi moderne saobracajnice radi necijeg licnog prestiza i pri tome zaglibiti narod i drzavu u ekonomsku zavisnost od Kineza i isto tako voditi spoljnu politiku koja je zavisna od dobre volje Rusa nije bas najsretnije a jos manje najinteligentnije resenje. Misljenja sam da se svaka zemlja bezuslovno mora sinhronizovati sa svojom prirodnim geografskim polozajem jer niko nije po kulturu jeziku, mentalitetu i svemu ostalom blizi od prvih i onih sledecih komsija.
@Korisnik…Potpuno se slazem. Ako nesto ne valja normalno je da se kritikuje. Botovima svaka kritika smeta jer je, po njima usmerena protiv „svetog trojstva“ (SNS,SVM,SPS) i jos nekih partijica, a mi samo zelimo da zivimo normalno. Znamo, svaka vlast krade, ili bar kraducka, ali ovi su bas bahati u stilu „ko mi sta moze?“. Da cute i bar osrednje rade svoj posao, manje bi privlacili paznju.
Ne mogu zamisliti, da takvi stari, nekada stvarno korisni objekti, zgrade, ne mogu se zaštititi od nestajanja. Brišemo svoju prošlost…to važi i za nekadašnje nazive delova grada…Tužno !!!
Nekada sam mislio da će taj vodotoranj neki privatnik kupiti, restaurirati i srediti ga spolja da ostane isti i da će iznutra sve obnoviti, te napraviti neki restoran-kafić vidikovac. Oko vodotornja sam zamišljao ograđenu baštu sa nižim drvećem i stolovima za goste i muziku.
Zar vodotoranj nije pod zaštitom kao spomenik kulture i tehnike?
Ovakve građevine poput vodotornjeva svuda u okruženju i šire po EU su zaštićeni zakonom, svojevrsni muzejski eksponati tehnike pored kojih bi se lepo uklopila jedna parna lokomotiva tik uz ultramodernu prugu, kojom krećući se 250-300 km/h saobraćaju vozovi poslednje generacije.
Vodotoranj kao objekat je u vlasništvu Srbija Kargo a.d. Radim tamo i imao sam uvid u projekat nove stanice na kome stoji da vodotoranj ne smeta brzim prugama i predviđeno je da ostane na svom mestu. Sve oko njega će se ukloniti. Držimo fige da ostane i da se eventualno restaurira.
Mozaks
Nažalost proverio sam sve dostupne informacije o budućem izgledu željezničke stanice Subotica, na njima nema vodotornja. Ukoliko se dozvoli rušenje to će biti brisanje dela istorije grada, rušenje objekta koji nam je svima prirastao srcu i jedan je od prepoznatljivih subotičkih građevina. Nije mi poznato kome taj objekat smeta, nije u samom prostoru stanice već je pokraj ograde, odmah do puta Jovana Mikića. Ne treba tu mnogo posla, obnoviti fasadu i popraviti krov, instalacije ne dirati jer je i to deo istorije željeznice u Subotici.Čak sam za njega i sentimentalno vezan jer je u rekonstrukciji 1942 goodine učestvovao i moj ujak, mašinbravar.
Tako sam se nadala da će ga sačuvati ..mogao je biti neka svojevrsna atrakcija..kao neki vidikovac,muzej u kom bi bile postavljene stare fotografije železnice..i mogao je donositi prihod..sta je to na ovu investiciju..
Mi gradjani, bas nista ne mozemo uraditi da se sacuva???? Dusa me boli sto se ne cuvaju takve stare gradjevine sto su karakteristic ne za nas grad.
@Zora
Pola zgrada će se samo urušiti, načeo ih „zub“ vremena.
Zgrade i njihove drvene kapije stare skoro 200 godina, kao da čekaju snimanje nekog horor filma.
Vi i vaši preci, toliko ih dobro održavate da izgledaju tako kako izgledaju.
Sa krovova tih zgrada kišna kanalizacija izliva se na pločnik.
Harambašićeva ulica izgleda poput neke ulice iz turske kasabe. Blatnjave ulice u gradu uske sa nerešenim odvodom, niste ih asfaltirali Vi ni Vaši preci…
Baš Vam zavidim na lepoti grada, žalim što Vam tu lepotu neki zli ljudi otimaju.
Ode Vam lepota i Majšanskog mosta, da li je on pod zaštitom?
@Ježeva kućica
Nije to baš sve tako crno-belo kako vi to opisujete. Razlozi urušenog stanja gradskih objekata i zgrada leže upravo u višedecenijskom velikom odlivu novca iz grada u druge krajeve države. U Suboticu se nije ulagalo ni blizu toliko koliko ona zaslužuje i koliko joj pripada.
A Harambašićevu ulicu pogotovo nemojte uopšte spominjati, pa nju su zna se ko skroz dokrajčili.
@Jezeva kucica…Naravno, vi gorstaci ste izmislili asfalt. Pa vi niste znali ni sta je ulica dok niste dosli u civilizaciju. Mi bismo odrzavali nasledje naseg grada, ali su vasi na vlasti.
https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedeljni-prijemi-gradjana-kod-novog-gradonacelnika-subotice_1161774.html
Sada ga možeš hvaliti…
@Trovach
Ja nisam gorštak.
Moj rodni grad smešten je u najlepšem i najrazvijenijem delu
Jadrana.
Nekad i sad tu
masovno dolazite „na more“, ne možete se nadiviti lepoti.
Moj grad je Pariz za Suboticu.
Naša dvorišta popločena su kamenim pločama, ulice asfaltirane sa ivičnjacima bez rupa, toliko o civilizaciji.
Možda da niste svake godine dolazili kod nas na kupanje, da ste malo štedili, možda bi i grad bio malo uređenije.
Vidimo se na leto, povoljno izdajem apartman.
Mi imamo nesto plodne zemlje a kamenja kod nas nema, ono je deficitarna roba i ne mozemo nista njime poplocavati. Proizvodili smo uglavnom hranu, tehniku, odecu i sve ono sto je ljudima potrebno za svakodnevni zivot. Nismo proizvodili hranu samo za nas nego i hranu za one koji su turistima za devize prodavali kamen, vodu i vazduh, jer taj turista ipak treba nesto i da pojede. Nazalost kada se je delio devizni kolac napravljen od turizma, mi nismo bili kod stola. To je i ujedno jedan od razloga zasto smo tamo gde jesmo i zasto tamo uopste i jesmo. Sa druge strane za jednu varos nasega kalibra, nase proslosti i naseg geografskog polozaja, stojimo jos sasvim dobro i nemamo ni tako los rejting. Sa Parizom se ipak ne bi uporedjivali jer jer to grad od preko 2 miliona stanovnika a lepota jednog grada lezi u oku posmatraca i zavisi da li se prolazi kroz ulice 16 arondismana ili kroz Pariski getto u podnozju Montmartra ili mozda cak kroz Banlieues omiljene kvartire Arapske populacije.
@Ježeva kućica
Ajde, leba ti, odaj nam tu tajnu, koji je to grad u najlepšem i najrazvijenijem delu
Jadrana, koji je lepši od Subotice, da i mi koji ne znamo, da saznamo.
Ti samo pališ ovde masu, ne verujem da ozbiljno misliš ovu tvoju izjavu.
🙂
@Ježeva kućica…Bas mi je drago zbog tebe, ali i ja sam rodjen u lepom i urednom gradu jer je Subotica bila takva dok nisu poceli dolaziti oni koji je mrze, kao da smo ih mi oterali, a primili smo ih. Zato ne volim kada neko pljuje po mom gradu jer ni ja to ne radim kada je neciji rodni grad u pitanju. Samo se pitam sta onda trazis ovde umesto u onom raju, kako si ga opisao.
P.S. Hvala, ali verovatno idemo u Dubrovnik (za promenu 9. put) i imamo obezbedjen smestaj. Domacini nas vole, a i mi volimo i postujemo njihov grad. Tu se ti i ja razlikujemo.
@Ježeva kućica
„Moj rodni grad smešten je u najlepšem i najrazvijenijem delu Jadrana.“
Gluposti.
Najlepsi deo Jadrana nije uopste najrazvijeniji, niti je najrazvijeniji deo Jadrana najlepsi. Lepota nekog kraja i razvijenost nekog dela nisu nuzno i obavezno podrazumevane i povezane.
Crotia i Hrvatsko more je zakon!
Kakvo more zlatibor je zakom
Kakva Croatia! Kakvo hrvatsko primorje!
Ma kakav bre Zlatibor ili Tara!
Narodnjaci su zakon!!!
Za Bi….gde je nestala Zorka…… ako pitate u čijem je interesu izgradnja brze pruge….u interesu je Kine i Mađarske. Prvi su kupili luku kod Atine i ovako će im brže stići roba nego da ide morskim putem ko Kopra ili Nemačke. A sada Bugari, a Rumuni pogotovo dugo zadržavaju vozove i skupo im izađe transporti “ ležarina“ . Izračunali su da će ovim putem 1000 € manje koštati svaki voz da im dođe roba iz Grčke do Mađarske. Gradiće prugu i preko Makedonije i Grčke. (iz pouzdanih izvora)
Kakvo opraštanje od ovakve ružne skalamerije?
Ovo je trebalo davno srušiti.
U slučaju da vas interesuje i niste upućeni zbog čega se gradi brza pruga, razlog je sledeći…..
Iskopavanje ruda u Boru kao što su zlato,bakar…. Uzeli su u zakup Kinezi koji i grade prugu. Obrada ruda će se vršiti na njihovom tlu s razlogom da se nebi saznalo koliko čega su odneli iz naše zemlje.
Mislim da vam je sve jasno. U slučaju da nekome nije, samo aktivirajte možda vijuge.