Oranje na vitar

Nikako na zoru, 2 – 3 sata, litnje doba… Pajo taman stigo kući i lego spavat kad čuje drdrnn-drndrnnnn-trtrttt.

Av, otac ga očev, pa ko sad mož orcat u nevrime svit bi spavo a luda se uvik nađu da pokvaru čoviku san -jesapi Pajo.

I joped trdrtrdn. A sad Paji već doklinčilo. Otvori pendžer i onako podbunut gleda. Još mrak napolju kad vidi Lozana, prvog komšiju, pod svitlom prid kućom na dvajst koračalja od Pajine pendžere pali traktor a “pedestosmak” mu mator ku vrana pa nikako da upali.

Vikne njemu Pajo „eeeej Loćkoooo“ „Lozijaaaaaaaaaa“ „Lozaneeeeeeee!!!! „ –ovaj ništa samo kalapača štogod oko traktora i zviždi.

Vidi Pajo nema hasne od vikanja neg uzo, obuvo papuče i u gaćama pravac kod Lozana.

Kako je dolazijo Lozan ga nije vidijo i ne bi ga ni vidijo da Buba kera nije zalajala i pobigla pod niki stari krevet dije bila svezana. Kako je sirota pobigla tako su joj se samo oči vidile kako je svitlo isprid kuće osvitljavalo. Kera se poplašila, a di i ne bi.

Lozan vidi da s kerom štogod nije u redu i zove je da izađe al ova ni pod razno neće da sluša gazdu.

„Jezeš ovakog kera, biži od traktora- eeeeee Mande moja lipa bolje da si mačku uzela neg ovu kerušinu!„

Kako je to kazo, okrene se i stane al ku ukopan. Ni tamo ni vamo, prid njim stoji štogod a nevdi redovno šta je. Vidi da je valjda čeljade al kad se to ne oglašava neg samo se niko zatrčava, malo tamo malo vamo a ne mož se vidit kad baš tamo svitlo ne tuče, a  vamo Lozan gleda sa svitla. Kad jedared ima šta vidit Pajo u celtoškim gaćama, raščupan , one krive noge dlakave a tanke ku batrljice kake-tako je izgledo ku da stoji na štulama.

„Šta se očin šunjaš aj na rakiju! „ – veli Lozan.

„Ajde daj vamo onu čuturu iz komare i dođi vamo „

Ode Pajo nategne oma u komari pa kad je krenijo napolje i kad je stigo oped prid Lozanom.

„Av dokleš ti natezat?“ – Lozan će Paji.

„Šta dokle ću? A dokleš ti orcat sovom tvojom rbinom?“

„Pa moram, valj vidiš da neće da upali a moram ić orat! „

„Ićeš ti sutra ujtru a ne danas” veli mu Pajo

„Jal Pajice moj” -iskezi se Lozan. “Nisi ti malo tankovo noćas?”

„Pa jesam kod Vite u mijani. Ja i Karčika do polak dva noćas i taman sam lego a ti orcaš li orcaš ku da si u kovačnici“

„Ahahhahahha!-ezjote miš i  Paju ! Pa dobro ja vidim da si ti tankovo čak se vamo ostiš! „

Pajo se nasmije i ku mačak skoči dovati niko drvce i otvori čep od rezervara na “pedesetosmaku”. Kad je izvadijo drvce suvo ku barut.

„I ti bi išo orat na vitar? Ti nevdiš da nemaš kapi nafte?” – veli Pajo i sad se on počo smijati.

„Av otac ga njegov, Pajo ja nisam vidijo, ovaj, sinoć sam došo š’njime kući lipo, a vidi vraga sad. Da ne teče digod?“

„Pa di moš teć kad nema ni kapi a nije ni masno doli nigdi neg iđi sad ti tankuj pa na oranje a ja iđem leć i drug’ put nemoj trčat s’ traktorom po avliji ku kusav neg nali pa trči a sad daj tu čuturu da i ja još malo natankujem i – laku noć i srićan rad! „