Organik frau

Jelena Nedeljković sa suprugom živi na salašu i bavi se organskom proizvodnjom hrane. Znanje je Jelena donela iz Nemačke i posao se dobro razvija. Ono što im nedostaje je radna snaga.

Kada je pre tri godine spakovala kofere i otišla u Nemačku, tragala je za znanjem. Kao stipendistkinja Programa stipendija nemačke privrede Zoran Đinđić, Jelena Nedeljković je petomesečnu stručnu praksu obavljala u firmi „Bioland markt” u Berlinu, koja se bavi trgovinom organskih žitarica iz istočne ka zapadnoj Evropi.

Usavršila je jezik, stekla iskustvo i kontakte, a onda se vratila u Suboticu i osnovala firmu „Organik frau”. Danas povezuje organske proizvođače iz regiona sa Biolandom, koji otkupljuje proizvode i preprodaje ih u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i drugim zapadnim zemljama. „Okuražili smo se i ja i firma da sarađujemo, tako što ću da ih predstavljam prvo u Srbiji i Hrvatskoj, a kasnije smo išli i na proširenje“, priča Jelena.

Za sada u Srbiji ima tri partnerske firme, ali traga i za novim proizvođačima. „Interesovanje postoji, zovu iz raznih krajeva Srbije. Neophodno je, međutim, da se uvode postepeno i upoznaju sa našim zahtevima, i da se prilgode. Izbegavamo da srljamo u kupovinu količina ukoliko to nije iz proverenih izvora, a za to je ipak potrebno malo vremena”, objašnjava Jelena. „S druge strane, Bioland, kao jedna vrlo poznata marka u Nemačkoj, kontroliše svoje proizvođače, šalje svoje ljude na teren i organizuje izvoz o sopstvenom trošku, tako da to treba da bude proizvođač koji može da proizvede dovoljnu količinu proizvoda da bi nama sve to bilo isplativo.”

I sama se iz Subotice preselila na salaš i sa mužem pokrenula prvih pola hektara sopstvene organske proizvodnje. „Muž je nasledio dedovinu i nekoliko hektara i onda smo počeli da razmišljamo u kom pravcu da idemo. Ušli smo u proizvodnju organskog povrća pod plastenicima i to radimo već dve godine. On je ljubitelj voćarske proizvodnje, jer je to učio od svog dede, pa je posadio i tri hektara dunja. Ne prskamo ih, ali nisu još u procesu kontrole i sertifikacije, jer hoćemo prvo da proverimo kako te dunje reaguju na naše zemljište, pa da vidimo hoćemo li da ih uvedemo u organsku proizvodnju“, priča Jelena.

Ono što im nedostaje je radna snaga. „Rezultati se vide, ali je potrebno stvarno mnogo rada, a mi sve radimo sami, porodično. Ne možemo da nađemo radnike. Ljudi odlaze, mnogi su napustili zemlju, pogotovo fizički radnici i zanatlije”, žali se Jelena.

 

Ostaju svoji na svome

Iako su i sami imali prilike da odu, rešili su da ostanu u Srbiji. Voli svoj život na salašu i mir koji joj pruža, ali ponekad ih muči pitanje da li je to bio dobar izbor. „Ne stajemo od jutra do mraka, a postavlja se pitanje da li će se sve to isplatiti koliko bi se, na primer, isplatilo nekom Nemcu sad da krene kao mi. Imala sam priliku da upoznam jednog od osnivača Biloand markta, koji je otkupio svoju dedovinu od socijalista posle pada Berlinskog zida i krenuo isto ovako. Danas ima otprilike svoje selo, 1.500 hektara, voćarstvo, povrtarstvo, stočni fond, živinarstvo. Bio je kod nas i kad je video šta radimo, rekao je ‘toliko ste vredni da ako vam ikad zatreba posao, dođite kod mene’, jer on je imao i pomoć i radnike i finansijska sredstva, a mi sve radimo sami“, priča Jelena.

Nedoumice su, barem za sada, razvejane, jer su uprkos napornom radu, srećni što su konačno svoji na svom. „Ja sam zaljubljena u Srbiju i njene predele, na isti način kao i u Nemačku i njene predele, ali on je nasledio dedovinu i ostali smo da probamo da razvijemo to što smo dobili i za sada se ne kajemo. Guramo dalje, a vreme čine svoje, pa ćemo da vidimo kako će da bude.”

 

dw.com



KOMENTARI

  1. STeve kaže:

    Organskom proizvodnjom hrane? WTF vam je to?

  2. Megatron kaže:

    @STeve

    To je voce u kome zive organizmi – crvi, bube, larve, itd. Upravo zbog toga kosta mnogo vise nego low level prskano voce za siroke narodne mase. Ko jos u 21 veku ne voli jabuke bez kukaca ??!

  3. STeve kaže:

    @Megatron

    Mislim da ti i redakcija ne mislite na isto. To bi onda bila proizvodnja organske hrane

  4. Lenin kaže:

    @STeve “Organskom proizvodnjom hrane? WTF vam je to?”
    Pa vala proizvodnjja voća,povrća i žitarica bez dodira sa hemikalijama.Ne samo što se tiče samo zaštite,nego i prihrane istih.Znači,ne bi se smelo koristiti veštačko đubrivo,kao ni prihrana preko listova sa prskanjem raznih sredstava.Mora biti sve prirodno.Ja sam pre četri godine pokušao da sebi pravim organsku hranu.Nisam prskao sa zaštitom ništa u bašti,osim s’ plavim kamenom,odnosno sa bordovskom čorbom neke biljke.Aha.Malo sutra.Trešnje i višnje su mi bile skroz crvljive,iako sam najesen prevrtio sa dugim ašovom tlo oko voćki,a u proleće sam sa gunijem lepo iztabao zemlju,da larve Trešnjine muve ne bi izlegle.Još sam u Mađarskoj kupio(ima i kod nas,nisam znao) klopke.Žuti lepljivi kartoni koji se kače na grane.Jedno znam,da smo trešnje ivišnje jeli samo u ranoj fazi zrenja,a ni kilo nismo ostavili za zimnicu,srećom dosta je ostalo od predhodne godine.Sad neću ponaosob navesti razloge,ali od prilike samo oko 30% imali zdravih lepih plodova od biljaka,koje smo pre toga sa rezervom prskali sa hemikalijama,znači uvek gledali da to bude minimum.Tako mi te godine propao konzum grožđe,breskva,jabuka,paradajz,paprika,boranija… Krompir mi je bio super,ali sam zato svaki drugi dan skupljao zlatice i skidao sa lišća jajašca.
    Došao na to da mi je ipak lakše ponekad preventivno poprskati biljke,nego poslije kupovati od proizvođača koji prskaju angro,radi što lepših i naizgled zdravih plodova.

  5. Megatron kaže:

    @Lenin

    Pa ti si ocigleno veoma naivan sto se tice organske proizvodnje. To se radi o’ako:
    Zasadis jabuke, zatim cele godine prskas sa toliko otrova da crvi krenu da svetle, onda uberes, obrises malo, pa ondeses na pijac, stavis nalepnice “organic vegan bez glutena genderfluid nonbinary jabuke”, nabijes cenu x5 i eto ti organsko voce.

  6. Pametnjaković kaže:

    Neću da budem ptica zloslutnica, ali se u Srbiji ne isplati nikakav POŠTEN rad.
    Mi smo čudo od države, tamo gde išta krene, dođe hiljadu lešinara koji bi da skidaju kajmak kroz razne dažbine, poreze i ” gde sam ja tu”.
    Kako u Mađarskoj maltene svako selo ima termalni bazen, a kod nas je to sve neisplativo i neizvodljivo, a ležimo ili stojimo iznad istih termalnih žila????

  7. Jonathan kaže:

    U mojoj mladosti, sve je bilo “organic” niko nije jos cuo za nekakve bio proizvode i ljudi su jeli to sto je rodilo, i vec prema sezoni kada je rodilo. Prskalo se vrlo malo, ne zato sto se nije htelo, nego jednostavno se nije imalo. Parazita, stetocina i bolesti biljaka nije bilo toliko kao danas. Zbog cega? vrlo prosto, nije se putovalo kao danas, samo retki ljudi su isli na veca i daleka putovanja, nije bilo mega- migracionih pokreta, Milioni ljudi nisu leteli avionima sa jednog kraja sveta na drugi i onako usput u svom prtljagu donosili sve sto treba i sto ne treba ukljucujici i razne parazite i prenosioce i to ne samo biljnih bolesti. Danas se u hiper-super-giga-mega marketima sve vrsta voca i povrca prodaju preko cele godine, breskve i grozdje u Januaru, dinje i lubenice u Februaru i da dalje ne nabrajamo.Gledam kod mene u samoposluzi (Nemacka) odakle stize roba. Sve je lepo citko deklarisano – Novi Zeland, (jabuke) Australia (jagnjetina) Cile (grozdje) Kanada (med) i tako redom. Svi prodaju sve i svugde. Globalizacija. Ja u principu nemam nista protiv, samo valja znati da su i bolesti i razni paraziti, virusi i bakterije za koje ranije nismo ni culi, isto tako rezultat globalizacije. Proizvodnja tzv. “organic” hrane je jako u trendu kao i veganska ishrana. To je u sustini pomodarstvo koje kao i svaka moda , dodje i prodje. Kao sto je uvek bilo i bice sto je moderno to je trazeno, sto je trazeno to je i skupo. Organic hrana je dostupna uglavnom jednom relativno tankom sloju boljestojecih ljudi. Ostali jedu sto mogu i sto stignu. Jedno je sigurno – proizvodnjom Bio hrane nece se resiti pitanje gladi na planeti. Isto kao sto nece vegetarijanci, veganci, i slicni produziti svoj zivot ili izbeci bolesti samo svojom prehranom. Sto zadiremo dalje u proslost, ljudi su konzumirali zdraviju hranu, a ujedno i imali kraci zivotni vek. Zakljucak – razvijanjem agrotehnickih mera, i razvojem medicine i farmacije smanjuje se glad u svetu i produzava se zivotni vek ljudi i sprecavaju se i lece mnogobrojne bolesti.

  8. Pravdoljub kaže:

    Podržavam ovaj vid proizvodnje i drago mi je da po Kelebiji, Tavankutu i drugim naseljima ljudi shvataju da klasičnim preparatima truju i sebe i sve ostale okolo sebe. Jabuka jedna od najotrovanijih voćki sve više gubi bitku jer preparati su preskupi dok je i ogroman pritisak građana koji neretko prodaju i cela imanja da bi se izmestili na područje gde nema voća. Stanje sa prskanjem voća je krajnje alarmantno i nedopustivo jer osim vazduha zagađuju se i podzemne vode. Bio proizvodnja je po mom mišljenju budućnost jer ukoliko se nastavi sa proizvodnjom gde je prskanje jabuke minimalno trideset puta godišnje onda više nemamo jabuku nego nešto nalik cijanidu.

  9. zis kaže:

    Neki ovde pišu samo da bi pisali a nemaju pojma šta podrazumeva i kakve sve standarde proizvođač treba da ispuni da bi se njegov proizvod mogao nazvati organskim. Kao prvo zemljište se mora izlečiti ukoliko je bilo korišćeno za konvencionalnu proizvodnju. Lično sumnjam da se može proizvesti 100% organsko jer su naši poltičari potpisivali svakakve sporazume te nas truju svakodnevno s neba,tako da 100% organski prouzvod se može proizvesti samo pod staklenim zvonom. Suština je da se zagovornici zdrave hrane bore da proizvod bude što “organskiji” a to zahteva puno više manuelnog rada i totalno isključivanje “sintetičke ” hemije i preparata. Zato nam poturaju sve i svašta a veliki deo možemo proizvesti i sami ukoliko želimo da se bavimo ovakvim vidom proizvodnje.kao zagovornik i proizvođač sam na mnogim sajtovima i forumima bio meta onih lobista kao i samih proizvođača jer se oni vode onom samo njihovom kapitalističkom logikom “BAŠ ME BRIGA NEĆU GA JA JESTI” prestao sam da proizvodim jer i sami potrošači su needukovani a i velika većina zbog plitkog džepa gleda da za male pare kupi što veću i lepšu papriku,paradajz ili bilo šta drugo jer su nas dotle doveli da ne gledamo čime se trujemo i čime nas sve truju. Gde god sam davao recept za pripremu nekog preparata ili je brisano od strane nekog urednika ili sam ulazio u žustre polemike sa neoliberalima u poljoprivredi, zato ako ništa drugo upoznajte se sa pravim proizvođačima a ne sa preprodavcima i budite sigurni da pravi proizvođač ne nabija cenu čak ni takvom prouzvodu i ako je za njegovu proizvodnju utrošio puno više vremena i rada što mnogi ne cene jer ne poštuju ni sami sebe pa svoje frustracije barem kroz spuštanje cene žele malo da smanje .

  10. Anonimni kaže:

    Super je kada je neko uporan i istraje u nameri da nešto stvori, pa još u tome i uspe.

    Moje pitanje odnosi se na radnu snagu koju tražite, a kažete da ne možete da nađete. Sigurna sam u to da ćete teško naći sezonsku radnu snagu (dakle ne u stalni radni odnos), koju pritom nemate nameru da prijavite i još im recimo plaćate 150 dinara na sat vremena. To nisu radni uslovi koji bi nekoga motivisali za rad. Ali ponudite stalni odnos (nakon probnog rada), redovno uplaćivanje doprinosa, platu od 40-50 hiljada dinara, eventualno mogućnost napredovanja, pa sam sigurna da biste imali više kandidata. Ne opravdavam mlade ljude sa stavom “ma baš ću ja da se ubijam od posla za tričavi minimalac”, ali zato ni poslodavca koji od zaposlenog puno traži, a malo je spreman da ponudi.

OSTAVITE KOMENTAR