Osam decenija pred velikim platnom

Samo nekoliko godina pošto je Aleksandar Lifka Subotici i našoj zemlji podario prvi bioskop, pred veliko platno seo je tada 11-godišnji Subotičanin Josip Tikvicki. Ljubav na prvi pogled, na prvi odgledani film, zadržala je u bioskopu simpatičnog, sada 94-godišnjaka, više od osam decenija.

 

Pored sedme umetnosti, velika ljubav mu je i teatar i gotovo da nema filma i predstave koji su se prikazivali i igrali kod nas a da ih on nije pogledao.

 

Za svoju ljubav prema filmu nedavno je nagrađen plaketom Festivala evropskog filma na Paliću, kao najstariji i najverniji posetilac najznačajnije filmske smotre u zemlji. Ispratio je svih njenih 20 godina postojanja.

 

– Obradovao sam se nagradi, kako ne, lepo je radovati se, smejati se, ponekad i zaplakati, ali to je samo za oči dobro – priča vremešni dekica, koga duh još ne napušta. – Srećan sam i nadam se da će me zdravlje poslužiti da i dalje mogu da idem i da gledam filmove i predstave. Imam 94 i po godine, i u ovim godinama ne treba zanemarivati tih šest meseci života. Pa ja sam sad kao dete i pola godine nije mala stvar.

 

U Lifkin bioskop otišao je prvi put 1930. godine, u pratnji starije braće, koju su, kako kaže, “roditelji naterali da ga vode jer u suprotnom neće dobiti novac”. I danas pamti “Mis čokolade”, za koji je prvo mislio da se radi o nečem lepom što se jede, a tek onda shvatio da je reč o lepoj fabrikantovoj kćeri.

 

– Lifkin bioskop sam najvećma voleo jer su se davali dobri detektivski filmovi – seća se Tikvicki.

 

Filmove i predstave koje je od tada pogledao odavno je prestao da broji i beleži jer više nema gde da ih zapisuje. Počeo je sa nemim filmovima, Čarlijem Čaplinom, potom su došli tonski i filmovi u boji, a sada polako u istoriju ispraća i “35” filmsku traku i dočekuje digitalnu eru.

 

– Nekada je u Subotici bilo šest bioskopa prepunih ljudi, a sada ih je samo dva i to često poluprazna. Slično je i sa pozorišnom i festivalskom publikom – nevoljno odmahuje glavom čika Josip. – Često sam išao i u Beograd, na FEST naročito, jer se neki filmovi nisu prikazivali kod nas. Tamo sam od deset ujutru do uveče znao da pogledam dva-tri filma, sa malom pauzom za ručak na Terazijama.

 

Dok su ostali išli na godišnje odmore, uvek elegantni dekica sa prepoznatljivim šeširom, u Trst, Zagreb, Pulu, Beograd išao je zbog filmskih festivala.

 

Nikada se nije ženio. Kaže, i ne žali, jer mu je život bio ispunjen filmskim junacima i njihovim avanturama.

 

– Bio sam sam, ali imao sam bioskop. Bez njega ne umem živiti – smejući se zaključuje veseli deka.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR