Oto Oltvanji: „Izgleda da nas je neko prokleo onom starom kineskom…“

Čovek koji je prvi roman napisao sa svojih 16 godina, pisac koji je detinjstvo proveo u Subotici, pa zatim odlučio da studentske dane, ali i sve one posle, provede u Beogradu, prevodilac, stripar, nedavno je objavio novu knjigu. Nakon tri romana po kojima je poznat, „Crne cipele“, „Kičma noći“ i „Iver“, rešio je da svojim čitaocima ponudi nešto malo drugačije – zbirku pripovedaka „Priče misterije i magije“. O novoj knjizi, ali i egzoričnom igralištu za svoje pripovesti, ostalim poslovima kojima se bavi, kao i svojoj misteriji i magiji Oto Otlvanji govori u razgovoru za B92.

Zašto se Subotica najčešće spominje u tvojim delima, osim što te za ovaj grad vezuje detinjstvo? 

Pronašao sam egzotično igralište za svoje pripovesti a da nisam morao mnogo da ga tražim. Grad na krajnjem severu države, bogate istorije, tačka sudaranja kulturoloških uticaja sa svih strana i, sasvim slučajno, mesto na kom sam odrastao. Kao lokacija dešavanja brojnih mojih priča (u ovoj zbirci, četiri), Subotica je velika taman koliko treba i mala taman koliko treba. I možda najvažnije od svega, iako trenutno ne živim u njoj, osećam je. Za urbanu teskobu, s druge strane, tu je uvek Beograd, koji mi se takođe uvukao pod kožu.

Kako bi ukratko opisao novu knjigu? 

U knjizi su sakupljene pripovetke u rasponu od onih u kojima hiperrealistično postaje nadrealno do onih u kojima fantastično postaje svakodnevno. Ispričane su kroz vizure muškaraca, žena i dece, smeštene podjednako u grad i na selo (i jednu pustinju), potencijalna razbibriga za one koji ne mogu da spavaju i budilnik za one koji su se malo uspavali. Uz, nadam se, skromnu količinu smeha, plača i češanja po glavi usput.

Ceo intervju pogledaj OVDE