Otrovna torta za novu 1960. godinu

Retke su prilike u medicini, kada se nova saznanja mogu steći direktno u praksi, a ne eksperimentišući sa miševima. Kako ljudski organizam reaguje na određene otrovne supstance, može se videti na pojedinačnim primerima kod samoubica, međutim, nikad pre, a ni posle, subotički zdravstveni radnici nisu imali iskustvo masovnog gutanja otrova i spašavanja ljudi, kao te 1959. godine.

Ulica Petefi Šandora (kod Hitne pomoći)

 

Nije to bio pokušaj kolektivnog samoubistva već tragična greška poslovođe jedne prodavnice u centru grada. Ko je imao telefon tih decembarskih dana pedeset i devete, dobio je neobičan poziv od službenika pošte: Ako ste kupovali nešto u prodavnici „Triglav“ (nekadašnji „Dunav“) ispod Muzičke škole, smesta to zakopajte duboko u zemlju ili spalite! Pored toga, upozoravani su radnici u preduzećima, oglašeno je u novinama, angažovali su se i organi SUPa… U upozorenju se navodi da je umesto „salakala“ (hladni kvasac ili salagar) u pomenutoj prodavnici prodavana šalitra (natrijum nitrat) koja je otrovna i od koje je dovoljno pola dekagrama da se otruje cela porodica. Ovo otrovno sredstvo su građani kupovali misleći da je kvasac za spravljanje kolača.

Torte sa otrovnom šalitrom uveliko su se mesile jer se bližila Nova godina. U jednom danu su dve porodice ostale bez po jednog deteta. Ostali su spašeni tako što im je ispušteno po litar krvi a potom je tranfuzijom zamenjena. Po proceni sanitarnog inspektora dr Lihta, ovaj otrovni prašak našao se u dve stotine subotičkih domaćinstava. Naime, poslovođa prodavnice u Štrosmajerovoj ulici, nabavio je od „Trgoprometa“ pet kilograma salakala i pet kilograma šalitre, pomešao ih i tako prodavao.

Došla je i novogodišnja noć, u kojoj je nastavljeno trovanje građana. Ovaj put je bila kobna sarma. Od mesa salamurenog u nitritu ljudima bi pozlilo, povraćali bi, usne bi im poplavile…

Šta je na kraju bilo

Poslovođa prodavnice je uhapšen, iako je malo verovatno da je imao nameru da sugrađanima napravi Novu godinu strave i užasa. Natrijum nitrat se inače koristi kao konzervans, tako da bi nastajanje otrovne kombinacije zahtevalo preciznije objašnjenje, što je verovatno i učinjeno, ali istražnim organima a ne široj javnosti. Ono što se zna, da je posle tog tragičnog slučaja zabranjena prodaja hemikalija u radnjama sa životnim namirnicama. One su se mogle dobiti samo u apotekama, a masna soda u farbarama i specijalizovanim prodavnicama za hemikalije, uz pismenu garanciju za punoletne osobe, da preuzimaju odgovornost u slučaju trovanja. Istim rešenjem zabranjena je svaka prodaja koncentrovane sirćetne kiseline.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Salitra bi trebala biti Kalijum nitrat. On se koristi kao djubrivo, za pravljenje baruta i kao konzervans. Recimo, kada solimo sunke i slanine obicno koristimo natrijum hlorid (kuhinjsku so), ali on ne ubija bakteriju botulinus. Zato se dodaje i salitra, ali ne znam u kojoj dozi. Poznajem coveka koji je jedva preziveo botulizam, a dobio ga je jeduci sunku.

    • Trovach kaže:

      Otprilike u to vreme, ako se dobro secam. Inace natrijum nitrat se zove čilska šalitra,takodje konzervans i jedno od prvih mineralnih djubriva, tako da je moguce da je Lansky izneo tacan podatak, samo me je zbunilo sto je naveo samo salitra. Kalijum i natrijum su metali, veoma su slicni i neophodni su nasem organizmu, ali oprezno. Obicno preteramo sa natrijumom, dok kalijuma ne unosimo dovoljno. Ima ga puno u povrcu (pogotovo paradajz, paprika, patlidzan…) i u vocu (mislim da su kajsije na prvom mestu).

  2. Kertvaros kaže:

    it Fama per urbes = Ide glasina kroz grad. Od antickih vremena pa sve do dana danasnjeg. Toga ni nas grad nikada nije bio postedjen. O dogadjaju mogu nesto reci uglavnom iz onoga sto sam tada tu i tamo mogao cuti iz razgovora starijih. Nesto pitati ili se ne daj Boze cak umesati u razgovor starijih je bilo nesto nezamislivo, nesto vrlo drsko i nevaspitano. Mi smo bili prilicno avantgardna porodica u koj su svi bili na „Ti“ sto se samo po sebi nije podrazumevalo i u mnogim tadsnjim Subotickim porodicima su deca komunicirala sa roditelima na „Vi“ i to do kraja zivota. Titula „balavac“ se nosila sve do povratka iz vojske i time sticanjem porodicnog prava glasa. Dakle o samom dogadjaju ne mogu referisati iz prve ruke nego samo po nekakvom maglovitom secanju. Narecena prodavnica ispod Muzicke skole sa nazivom „Dunav“ i ulazom iz Strosmajerove je bila jedna tipicna Suboticka „specerajska“ radnja kakvih je bilo u prilicnom broju rastrkanih po celom gradu. Imala je uobicajeni drveni inventar radjen tacno po meri i prilagodjenom tlocrtu radnje sa neponovljivim mirisima odnosno mirisom mesavine svega i svacega sta se prodavalo u takvim prodavnicama. Zbog svog polozaja je bilo vrlo frekventna jer je bila na samo par koraka udaljena od Gradske kuce u koju su najcesce na sajamske dane dolazili mnogobrojni gradjani, narocito iz okoline grada i onda kada su vec u gradu, obavili bi sve sto treba . U Gradskoj kuci je bilo sve pod jednim krovom i poreska uprava i maticar, vojni otsek i mnoge druge ljudima vazne sluzbe. Ispred opstine je bilo ogromno parkiraliste za bicikle (sa cuvarom) Ljudi bi onda svratili u tu najblizu prodavnicu i snabdeli se sa onim sto im treba u kuci. Sam dogadjaj sa trovenjem desio se prema mom secanju u kasno leto i u sezoni spremanja zimnice. U takvim prilikama se kupovao „“Salicil“ nekakav beli prasak koji je koristen kao konzevans za „dunst“ Tu je izgleda doslo do zamene artikala, jer tada nije bilo samoposluga niti pakovanja na sitno, vec je sva roba pristizala u dzakovima, sanducima i buradima pa se je tek onda u prodavnici merila na vagi i pakovala u papirne kese. Te kese su navodno pravili zatvorenici po zatvorima. Prica dalje kaze da je za zamenu artikla kriv, a ko bi drugi – trgovacki segrt. Sreca u nesreci je bila da se Salicil stavlja u zimnicu koja se ne jede cim je zgotovljena nego je bilo dosta vremena da se ljudi obaveste pre nego sto nacnu zimnicu. O tortama , Novoj Godini i umrloj deci meni nista nije poznato. Sto sigurno ne mora znaciti i da se nije dogodilo. Uglavnom nakon trovanja radnja je zatvorena za sva vremena i nakon toga, takodje u Strosmajerovoj ulici otprilike prekoputa nekadasnje „trovacnice“ izgradjena je jedna potpuno nova i do tada jos ne vidjena, prava pravcata samoposluga. Ali to je sada vec deo jedne sasvim druge price.

    • Trovach kaže:

      U mojoj porodici se sa tatine (bunjevacke) strane persiralo svima starijim, ali smo sa roditeljima bili na TI. Cak je i moja mama persirala mojim stricevima i tetkama. Malo mi je glupo sto joj nisu predlozili da budu na TI, ali je ona bila supruga najmladjeg brata, mada ni to nema smisla. Sa mamine (srpsko, madjarsko, rusko, slovacko, hrvarsko…) strane smo svi bili na ti. Dedi i Nadjmami nismo persirali (samo prabaki) i jedino sam tetki persirao jer mi je bila nastavnica u skoli. Kada sam zavrsio osnovnu skolu rekla je da joj vise ne persiram.

  3. Majstor kaže:

    Negde pocetkom 80-ih dok sam jos bio klinac, u kraju gde sam ziveo, jako puno slucajeva je bilo gde su se ljudi slucajno otrovali, zamenivsi rakiju sa nekim od preparata za prskanje biljaka, vocki, pesticidom, tj ‘otrovom’ kako se u to vreme to nazivalo.

    Uglavnom je ‘otrov’ bio u standardnoj flasi sa navojem, koja se i dan danas koristi za kuvani paradajz, razne sirupe, rakije, pa je u istu ambalazu odlagan i ‘otrov’.
    Jedan nas komsija, inace vican ‘casici’ je na taj nacin izgubio zivot. Naime, prica ide da se u komsiluku zidao deo kuce gde je nesrecni covek pozvan da pomogne, jer je imao iskustva oko takvih poslova. U jednom momentu, zamoljen je da iz ostave donese pivo koje je domacin pripremio radnicima. Usavsi u ostavu, uocio je flasu koja mu je na prvi pogled licila na flasu rakije, otvorio ju je i ‘nategnuo’. Posle toga mu nije bilo spasa.

    Inace, za oko mi je zapalo iz price gospodina Kertvarosa, deo gde je prodavnica u Strosmajerovoj zatvorena za sva vremena, …pa mi nekako daje sumnju da se taj ceo dogadjaj nije dogodio slucajno.

  4. Aleksa kaže:

    Ova tema je bila obrađena na ovom sajtu prije nekoliko godina. Radilo se o nekom prašku koji se dodavao, ne u torte, nego u kolače. Prodavnica je bila u vlasništvu preduzeća Triglav sa Palića, koje je zbog ovog slučaja propalo i rasformirano. Prodavnica je bila na uglu Muzičke škole, desno od ulaza, sada je tamo učionica.

  5. Kertvaros kaže:

    @ Majstor

    U ono vreme nije bilo nikakve konkurencije i sve je bilo svedeno pod zajednicki pojam drustvene svojine i mislim da nije bilo nikakvog razloga da bi neko nekome naneo poslovnu stetu. Tim pre jer je na uglu Strosmajerove ulice samo stotinjak metara dalje preko puta Poste na samom uglu, bila jos jedna specerajska radnja pod nazivom „Dinara“ koja je takodje sasvim solidno poslovala i imala svoj krug musterija. Meni se cini da Lansky i ja govorimo o istoj prodavnici ali o dva razlicita slucaja trovanja u relativno kratkom vremenskom razmaku od samo par meseci. U tom slucaju je vise nego logicno da kupci vise nisu zalazili u taj ducan i da je zatvaranje bilo jos jedino sto preostaje. Otvaranje nove samoposluge (prve u Subotici) preko puta zatvorene stare i na losem glasu prodavnice, je samo logican sled dogadjaja. Pogotovu ako uzmemo u obzir da je Strosmajerova ulica 1-a trgovacka lokacija u Subotici. Ne samo atraktivna i prestizna lokacija nego i ekonomski odnosno trzisno vrlo isplativo i lukrativno mesto.

  6. Kertvaros kaže:

    Dobro vece Aleksa, drago mi je da ste se javili. Malo sam se zabrinuo, dugo vas nije bilo na portalu. Sve najbolje i dobro zdravlje – Kertvaros

    • Aleksa kaže:

      Tu sam ja, samo se pojavljuju teme koje se ponovo obrađuju, npr.Hotel Palić i poseta Tita o čemu sam svojevremeno opširno pisao, pa nema potrebe za ponavljanjem.
      Na uglu Štrosmajerove, naspram Pošte je bila prodavnica Trgoprometa, sada je tamo Optika Tot, a na mestu prve samoposluge – šta drugo nego banka. Samoizbor – banka, Crvena Nama – banka, Subotički magazin – osiguranje, Union – banka, itid. itd.

  7. Kertvaros kaže:

    Aleksa, to je tacno. Mnoge teme su vec jednom „prezvakane“ Sa druge strane ima mnogo forumasa koji su se kasnije pridruzili i za njih su to nove teme. Ja licno vidim problem u tome da izvesni forumasi banalizuju teme, nemaju nikakav istorijski ili socijalni pristup a kamoli osecaj za proslost i rubriku „Stari grad“ To je neka vrsta diskutanata koji traze po rubrikama , svejedno kojim, nekakv „slagvort“ koji onda izvrcu i prevrcu, teraju vodu na svoju vodenicu, melju li melju, da bi na neki nacin bukvalno istresli svoje frustracija nad ko zna cime sve i koje niti pasuju niti imaju neku vezu, a jos manje nekoga interesuju – pogotovu ne u rubrici „Stari grad“. Ulice i gradovi se menjaju, to je hod vremena koji mi ne mozemo zaustaviti i jedino mozemo nemo sve to gledati i melanholicno se necega prisecati.
    Kada sam pre neke 53 godine dosao u Nemacki grad Keln, imali su jednu od prvih pesackih zona u Evropi. prekrasna trgovacka ulica sa luksuznim prodavnicama i odgovarujucom ponudom i naravno i cenama. Danas nema vise ni jedne jedine prodavnice iz nekadasnjeg vremena i svugde su samo nekakve jeftine radnje iz kojih tresti isto takva jeftina muzika, svugde samo raznobojni sljasteci neon, Kineska ili pakistanska garderoba. Nigde niceg dobrog i solidnog da se kupi. Nekada dobra i solidna Nemacka tehnicka roba, danas je zamenjana onom sa Dalekog istoka i traje dok traje garancija. Svet se menja, dolaze nove generacije i novi obicaji, a nama dvojici preostaje da sve to sa strane posmatramo kao ona dva matorca iz Mapet shoa.

  8. Nevaljali kaže:

    :)))Zaista ima u tome nesto da posmatrate sve ko iz Mapeth shoa oni starci skroz sam ih zaboravila
    Aleksa ja sam novi forumas i interesuje me sta mislite o starim temama

    • Trovach kaže:

      Aleksa je stari forumas, mislim bas dugo je skoro iskljucivo u rubrici Stari Grad.

    • Aleksa kaže:

      Stari jesam, otkrio sam ga nekako u vreme kada sam prestao da radim, , pa sam mogao više vremena da provodim za računarom.
      Na sajtu Stari grad u napisu „Palić je nekada imao pešćanu plažu“,na moje ogromno iznenađenje, na jednoj razglednici sam otkrio na plaži moju majku i moja dva sina, To me je privuklo, pa sam objavio neka moja sećanja na staru Suboticu.
      I da ne dužim, nekako osećam dužnost da u vezi Hotela Palić obnovim bar neko moje sećanje. Naime, pred dolazak Tita rukovodstvo hotela je nekako saznalo da je omiljeno piće Tita viski Balantines, a u Subotici njega nigde nema. Ja sam se setio da sam prije nekoliko dana u Novom Sadu video to piće u jednom izlogu, pa su me strpali u auto i pravac Novi Sad. Tako smo spasili čast hotela.
      Nakon svečanog ručka sa Titom uzvanici su kao suvenir pokupili svo posuđe i pribor za jelo – tako je to bilo, neko ga verovatno još čuva.

  9. easy58 kaže:

    Tu digod s´početka 80ih sam radio u posluzi na Bajskom putu, onaj preko Žute Ruže ili pre Martona gateroša, jednog dana nam došla milicija i počela nas ispitivati o prodaji maka, kasnije smo saznali da se jedan stariji bračni par otrovao sa makom, onim na merenje kako se kadgod prodavalo. Ispostavilo se da taj mak nisu kod nas kupili, mada su bile i naše mušterije, već u drugoj prodavnici niže na Bajskom putu. Milicija je savim slučajno našla način trovanja i to tako što su keru dali sa stola sa makom nasuva, jer je pasče očigledno bilo izgladelo, a pas se u kratkom vremenskom roku prevrnuo i uginuo još za vreme uviđaja. Zapravo na neobično cvilenje i zavijanje cuke je komšiluk i pozvao policiju koja je ustanovila da su mrtvi već dan dva, Naša prodavnica na sreću još nije načela novi džak maka ali i u njemu je bilo otrova kako smo posle načuli i iz svih su prodavnica povukli taj Makedonski mak, nigde više nikad nismo ništa saznali o tome ko i zašto je u te džakove stavljao otrov samo smo vremenom videli da polako nije bilo više maka „na merenje“ pa su oni mlinovi mleli samo kad je neko doneo svoj mak ili kupio one na kese što se prodavale.

  10. Kertvaros kaže:

    @ easy58

    Belu Martona „Gaterosa“ sam licno poznavao i tu i tamo popio sa njim koju flasu piva. Nisam ga nikada vise video jos od 1968 godine. Od tada nista o njemu ne znam. Kava je bila dalja sudbina tog coveka?

    • Aleksa kaže:

      @Kertvaroš
      Bela Marton, vlasnik pilane je još živ. Pilana je davno zatvorena – prepustio je posao ćerci a ona sve rasprodala. Ima brata koji drži stolarsku radionicu u okolini Zagrebačke ulice, u Vrdničćkoj ulici.

    • Kertvaros kaže:

      Aleksa, najlepse vam hvala na informaciji. U sklopu pilane je svojevremeno bila i stolarska radionica, vodio ju je izvesni Szalai – bacsi. Kod njega je moj otac donosio neke delove antikvarnog namestaja, posao koj je ta stolarska radionica perfektno odradila.

  11. Trovach kaže:

    @Aleksa…Ne znam da li ste vec pisali o tome, ali znam tu pricu. Mozda sam je i uzivo cuo od Vas, ali ne poznajem ni jednog Aleksu. Ko zna, mozda ste poznavali mog oca, ili tasta. Cini mi se da sam to cuo uzivo.

  12. Janko kaže:

    Da li je na tom mestu kasnije otvorena prodavnica nameštaja?

    • Aleksa kaže:

      Prodavnica nameštaja fabrike „Matko Vuković“ nije bila u tom lokalu već na suprotnom uglu gde je sada prodavnica ;“Magnotron“,

OSTAVITE KOMENTAR

5 + 5 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 10 + 5 ?
Please leave these two fields as-is: